Ko želi Srbiju u BRIKS-u?

Dvojica poslanika Pokreta socijalista podnela su parlamentu predlog rezolucije o pridruživanju Srbije BRIKS-u.

Grupaciju BRIKS čine Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika, dok je Srbija kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU).

U predlogu rezolucije se navodi da bi pridruživanje Srbije toj grupi trebalo da bude jedan od najvažnijih strateških i nacionalnih ciljeva.

Jedan od podnosilaca predloga rezolucije, poslanik Đorđe Komlenski rekao je za RSE da je osnovni motiv to što smatraju da EU nije jedina alternativa za Srbiju.

Predlog o pristupanju BRIKS-u stigao je iz stranke čiji je predsednik donedavno bio Aleksandar Vulin, direktor Bezbednosno-informativne agencije (BIA).

Vulin je zbog izbora na čelo BIA, krajem novembra 2022. zamrzao funkciju u stranci.

U međuvremenu su Sjedinjene Američke Države Vulina stavile na listu sankcija zbog navodne korupcije i umešanosti u trgovinu drogom, kao i veza sa Rusijom.

Skupštinski predlog rezolucije o pristupanju BRIKS-u stigao je nekoliko dana nakon samita ove grupe koji je održan u Johanesburgu, u Južnoafričkoj Republici krajem avgusta.

Sa tog samita je šest država dobilo poziv da se priključe – Saudijska Arabija, Iran, Etiopija, Egipat, Argentina i Ujedinjeni Arapski Emirati.

Šta piše u predlogu rezolucije?

U predlogu rezolucije o pridruživanju Srbije BRIKS-u piše da „takozvani evropski put Srbije ima alternativu u BRIKS-u kao trenutnog najaktuelnijeg globalnog ekonomsko-političkog integrativnog procesa“.

„Zalažemo se za svetski poredak koji bi ograničio višedecenijsku zapadnu hegemoniju“, stoji između ostalog u predlogu rezolucije.

Takođe je navedeno da je spoljna politika „kolektivnog zapada često u suprotnosti sa vitalnim državnim i nacionalnim interesima“ Srbije.

Prema predlogu rezolucije konačnu odluku o pristupanju Srbije BRIKS-u treba da daju građani na referendumu.

U predlogu rezolucije navedeno je i da ova inicijativa ne znači zaustavljanje evropskih integracija.

Đorđe Komlenski je naveo za RSE da BRIKS, čak i bez obzira na pridruživanje EU, može da bude jako koristan za Srbiju.

On je ocenio da se otvara daleko veći prostor kada je u pitanju ekonomija i trgovina u odnosu na EU.

„Druga stvar je što nema nikakvih preduslova kao što postoji od strane EU u vezi sa Kosovom i Metohijom, njegovog priznanja ili kako to pokušavaju da nazovu usklađivanjem odnosa“, rekao je Komlenski.

Uz usklađivanje zakonodavstva sa EU, tokom procesa pridruživanja Srbije meri se i napredak u normalizaciji odnosa sa Kosovom.

Srbija i Kosovo vode dijalog o normalizaciji odnosa pod okriljem EU od 2011. godine nakon što je Priština tri godine ranije proglasila nezavisnost od Beograda.

Upitan da li za predlog rezolucije imaju podršku svojih koalicionih partnera iz Srpske napredne stranke, Komlenski je rekao da će se to videti kada počne redovno zasedanje.

„Videćemo kada budu predlagane dopune dnevnog reda koliko će podrške naići. Prethodnih dogovora nikakvih nije bilo“, tvrdi Komlenski.

Šta su rekli zvaničnici Srbije?

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručili su da je Srbija na evropskom putu.

Dačić je naveo da Srbija sve dok je kandidat za članstvo u EU ne može da bude članica BRIKS-a.

„Ako se ne desi nešto drugačije u smislu našeg evropskog puta mislim da nije realno da pristupimo BRIKS-u, ali kakvu vrstu saradnje možemo da imamo to je pitanje za razgovor“, rekao je Dačić 25. avgusta za TV Happy.

On je dodao i da je svaka od zemalja koja je u BRIKS-u „izuzetno prijateljska“ sa Srbijom.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 18. juna na konferenciji za medije poručio da će Srbija dok je on predsednik biti na evropskom putu.

Ali je dodao da je za Srbiju dobro da čuva odnose sa zemljama BRIKS-a.

„Očigledno je veliki broj zemalja koje žele da se izvuku ispod plašta ili čizme dominacije Zapada. To će biti pitanje za neke nove generacije Srba za nekih 15, 20 godina“, naveo je Vučić.

Šta kažu vladajuće stranke?

Iz poslaničke grupe Srpske napredne stranke (SNS) koja je stožerna stranka vladajuće koalicije, nije odgovoreno na upit RSE o tome kakav je njihov stav o pridruživanju BRIKS-u.

RSE nije uspeo da kontaktira ni šefa poslaničke grupe SNS-a i koalicionih partnera.

Kritika rezolucije o pridruživanju BRIKS-u stigla je iz manjeg člana vladajuće koalicije, Srpskog pokreta obnove (SPO).

Predsednik SPO-a i bivši šef diplomatije Vuk Drašković izjavio je da taj predlog ne bi trebalo ni razmatrati.

Drašković je 30. avgusta agenciji Beta rekao da je za Srbiju evropski put jedini razumni za Srbiju.

Šta kaže opozicija?

U opozicionom desno orijentisanom pokretu Dveri smatraju da Srbija treba da bude otvorena za svaku buduću saradnju sa organizacijom BRIKS.

Potpredsednica Dveri Tamara Milenković Kerković ocenila je za RSE da je BRIKS simbol i realnost stvaranja „novog, pravednijeg poretka“.

„U kome će Rusija, Kina i Indija, države koje nisu priznale nezavisnost Kosova, imati noseću ulogu“, rekla je Milenković Kerković.

Ona je dodala da Srbija treba da zadrži saradnju sa evropskim ekonomskim prostorom.

Srbija održava dobre odnose sa dve članice BRIKS-a, Rusijom i Kinom.

Beograd računa na podršku ove dve zemlje u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija oko statusa Kosova.

Nakon što je Rusija u februaru 2022. godine započela invaziju na susednu Ukrajinu, Srbija je podržala teritorijalni integritet Ukrajine.

Takođe je u UN podržala rezolucije kojima se osuđuje ruska agresija, ali odbija da se pridruži zapadnim sankcijama Rusiji.

Srbija je zavisna od ruskog gasa, ali je poslednjih godina počela da diversifikuje izvore snabdevanja.

Kada je u pitanju Kina, kompanije iz te zemlje rade infrastrukturne projekte u Srbiji, a Beograd uzima i kineske kredite.

U proevropskoj opoziciji u Skupštini Srbije predlog o pristupanju BRIKS-u odbacuju.

Đorđe Pavićević iz Zeleno-levog fronta ocenio je za RSE da je taj predlog „besmislen“.

On smatra da je kuriozitet što iz dela vladajuće koalicije dolazi inicijativa suprotna spoljnopolitičkim opredeljenjima Srbije.

„I verovatno je usmerena na obraćanje jednom delu političkog tela, pre svega desno orijentisanog, koje bi trebalo da misli da vladajuća koalicija ne isključuje tu opciju nego da hoće da ide i tim putem“, naveo je.

Sličnog stava su i u Demokratskoj stranci (DS).

Poslanica DS Dragana Rakić ocenila je za RSE da je inicijativa o pristupanju BRIKS-u „neozbiljna priča“ i odgovor na stavljanje Aleksandra Vulina na crnu listu SAD.

„To je pokušaj da se predstavi Evropskoj uniji kako Srbija tobože ima alternativu“, smatra ona.

Šta je BRIKS?

BRIKS nije formalna multilateralna organizacija već labava grupacija.

Blok je osnovan kao neformalni klub 2009. godine.

Sve zemlje BRIKS-a su deo Grupe 20 (G20) velikih ekonomija.

Osim geopolitike, fokus grupe uključuje ekonomsku saradnju i povećanje multilateralne trgovine i razvoja, navela je agencija Rojters.

Zemlje BRIKS-a čine 40 odsto svetske populacije i četvrtinu svetske ekonomije. Na članice BRIKS otpada 18 odsto svetske trgovine.

Kada im se pridruži novih šest članica imaće 46 odsto svetskog stanovništva i 29 procenata društvenog bruto proizvoda.

Više od 40 zemalja je zainteresovano za članstvo tražeći veću zastupljenost u međunarodnim institucijama. Za sada je šest pozvano da se pridruži.

One gledaju na BRIKS kao na alternativu globalnim telima kojima dominiraju tradicionalne zapadne sile i nadaju se da će članstvo omogućiti finansiranje razvoja i povećanje trgovine i investicija, ukazao je Rojters.

Cilj BRIKS-a je da osnaži glas Globalnog juga, zemalja Afrike, Bliskog istoka, Latinske Amerike i Azije.

Produbljivanje geopolitičke polarizacije nakon ruske invazije na Ukrajinu i sve napetijih odnosa Kine sa SAD, intenzivirali su napore Pekinga i Moskve da ojačaju BRIKS kao održivu protivtežu Zapadu.

BRIKS i Srbija

Istraživanje nevladine organizacije Novi treći put pokazalo je da bi građani ukoliko bi morali da biraju između ulaska u EU ili BRIKS dali veću podršku ovoj drugoj ponudi.

Naime, istraživanje objavljeno u julu pokazalo je da bi Evropsku uniju odabralo 35 posto ispitanika, a ulazak u BRIKS 46,9 odsto anketiranih.

Dimitrije Milić, programski direktor ove organizacije rekao je za RSE da su pre istraživanja detektovali da se pitanje BRIKS-a poslednjih meseci često javlja u proruskim medijima kao važna tema i da su hteli da „izmere“ da li to ima uticaja na birače.

On je kao razlog za podršku građana BRIKS-u naveo kombinaciju antizapadnog sentimenta i želje da postoji neka alternativa Zapadu za Srbiju“.

Za predlog rezolucije o pristupanju Srbije BRIKS-u, koju su podneli poslanici Pokreta socijalista, Milić je ocenio da je u pitanju populistička inicijativa koja ima za cilj da „podigne vidljivost i prepoznatljivost“ partije koja je dala taj predlog.

„Pretpostavljam da postoji želja da se na neki način diferencira od vladajuće koalicije kroz jedan vid više antiglobalističkog pristupa i retorike“, naveo je Milić.

On ipak smatra da je uticaj te inicijative verovatno približan nuli.

Prema njegovoj oceni ukoliko bi Srbija težila nominalnom članstvu u BRIKS-u to bi više imalo negativnu poruku prema Zapadu nego što bi imalo bilo kakvog pozitivnog efekta po Srbiju.

„Srbija je prošle godine više izvezla samo u Nemačku nego u celokupni BRIKS. U Nemačku je izvezla oko četiri milijarde evra vrednosti roba i usluga, a u države BRIKS-a nešto iznad dve milijarde“, naveo je Milić.

Srbija je od marta 2012. godine kandidat za članstvo u Evropskoj uniji.

Pristupne pregovore započela je u januaru 2014. Poslednji klaster u pregovorima o pridruživanju otvorila je u decembru 2021. godine.