Koliko su moćni kineski „jastrebovi“ u Trampovoj drugoj administraciji?

Danas, među republikancima u Kongresu, Senatu i organima izvršne vlasti dominiraju tri struje u kontekstu politike prema Kini: prvu čini tradicionalni republikanski establišment, takozvano „Reganovo krilo“ koje se bori da očuva (ili ponovo uspostavi) američku dominaciju kada su u pitanju međunarodni odnosi. Ovaj deo partije smatra da bi SAD trebalo čvrsto da stoji uz saveznike poput Ukrajine, Izraela i Tajvana, kako bi poslali nedvosmislenu poruku američkim protivnicima, Rusiji, Iranu i Kini.

Drugi tabor je sastavljen od republikanaca koji veruju da je Evropa izgubila svoju stratešku važnost za SAD, i da je neophodno fokusirati sve raspoložive kapacitete, i diplomatske i vojne, na Indo-Pacifik i Kinu, dok bezbednost istočne Evrope smatraju obavezom EU članica NATO-a, a ne više Amerike. Poslednja grupa je sastavljena mahom od „MAGA“ krila partije, i čine je republikanci koji uglavnom imaju izolacionističke porive kada je u pitanju američka spoljna politika, pa tako i njen odnos prema Kini.

Iako sam Donald Tramp nije čvrsto privržen nijednoj od prethodno pomenutih klika, jedno je sigurno: za vreme njegovog drugog mandata, obe grupe republikanskih kineskih „jastrebova“ su počele da postepeno gube svoj uticaj i mogućnost da značajno utiču na oblikovanje američke pozicije prema Kini.

Tramp je nakon njegove pobede na predsedničkim izborima 2016. godine imao značajno manje političkog kapitala nego što je to slučaj danas. Kao predstavnici republikanskog establišmenta, „kineski jastrebovi“ su činili okosnicu njegovog tima. Robert Lajthajzer i Piter Navaro su bili glavni kreatori Trampove protekcionističke ekonomske politike, koja je po svojoj prirodi bila antagonistički nastrojena prema Kini, prevashodno zbog ogromnog trgovinskog suficita koji je postojao u robnoj razmeni ove dve države u korist Kine.

Na poziciji državnog sekretara najduže se zadržao i najveći pečat je ostavio Majk Pompeo. Pompeo se istakao kao vodeći kineski „jastreb“ u kontekstu ideoloških pitanja i pitanja ljudskih prava. Otvoreno je nazvao Komunističku partiju Kine pretnjom za demokratski svet i osudio akcije Kine u Sinđangu i Hong Kongu. Pod Pompeom, Stejt department je nazvao „genocidom“ kinesku represiju nad Ujgurima i značajno ojačao diplomatske veze sa Tajvanom.

U Trampovom savetu za nacionalnu bezbednost, Džon Bolton je bio dominantan proponent jačanju vojnih saveza u Indo-Pacifiku. Zahvaljujući njemu je američka mornarica značajno povećala broj vežbi i prolazaka kroz Tajvanski moreuz čiji je cilj bila signalizacija američke privrženosti principima slobodne i otvorene plovidbe. Na poziciji zamenika savetnika za nacionalnu bezbednost, Met Potindžer je percipiran idejnim tvorcem moderne američke strategije u Indo-Pacifiku, kao i glavnim Trampovim čovekom za Tajvan. Potindžer je koordinisao i čitav niz predsedničkih govora i govora državnog sekretara, poput Pompeovog famoznog govora u Niksonovoj biblioteci, u kojima je naglašavana ideološka nota rivalstva SAD i Kine.

Prethodno pomenuti kineski „jastrebovi“ su značajno uticali na Trampovu politiku prema Kini: savetovan od strane Navara i Lajthajzera, Tramp je 2018. godine uveo carine na kineske proizvode, Potindžer i Dejvid Filt su organizovali uvođenje kontrola izvoza i otpočeli proces obuzdavanja kineskog „Huawei“.

Trampovi savetnici su postavljali okvir američkih pozicija u odnosu na Kinu, ali je sam Tramp bio nešto fleksibilniji i skloniji pregovorima, kao u slučaju ukidanja sankcija ZTE-u u zamenu za trgovinske ustupke ili odustanka od zabrane izvoza GE mlaznih motora nakon žalbi američke avio industrije.

U 2025. godini, odnos snaga izgleda značajno drugačije. Određeni jastrebovi su se povukli, odnosno nisu dobili pozicije u novom Trampovom timu, poput prethodno pomenutih Pompea, Boltona i Potindžera, ali i eksperata za Aziju koji su bili prisutni u brojni republikanskim administracijama, poput bivšeg PACOM komadanta i ambasadora u Južnoj Koreji admirala Hari Harisa i Keli Kraft, bivše ambasadorske SAD pri UN.

Upečatljiva karakteristika Trampovog pristupa Kini tokom drugog mandata je izuzetno konfrontirajuća politika kada su u pitanju ekonomija i visokotehnološki sektor, i relativno oprezan pristup kada je u pitanju ideološko ili vojno suprostavljanje pozicijama Kine. Trampu je trebalo svega 100 dana u Beloj kući da pokrene drugu fazu trgovinskog rata i uvede carine od 145 odsto na kinesku robu, ali sa druge strane, američki predsednik je koketirao sa idejom smanjivanja vojnog prisustva u Indo-Pacifiku, dok je u nekoliko konferencija za medije antagonizovao Tajvan.

Nove pozicije američkog predsednika su posledica kadrovskih promena i slabljenja „jastrebova, kako u Savetu za nacionalnu bezbednost tako i u Stejt Departmentu. Mediji poput Vašington posta i Ekonomista već mesecima izveštavaju o minimiziranoj ulozi državnog sekretara Marka Rubija, još jednog kineskog „jastreba“, i Trampovom oslanjanju na specijalne izaslanika i neformalne vidove diplomatije. Nakon čistke početkom aprila, Savet za Nacionalnu bezbednost je napustio Dejvid Fejt, ali portfolio za Aziju i dalje kontroliše „jastreb“ Ivan Katapati, dok su Majk Volc, savetnik za nacionalnu bezbednost i njegov glavni zamenik Aleks Vong, prisni Trampovim saveznici i „mostovi“ koji ga povezuju sa partijskim establišmentom, ostali bez posla prethodne nedelje. Sa Elbridžem Kolbijem na poziciji podsekretara Pentagona, „jastrebovi“, iako ranjeni, ostaju dominantna struja u Trampovom krugu.

Trampova druga administracija je prožeta kontrastima. Njeni „jastrebovi“ su i dalje jedan od dominantnih faktora kada je u pitanju kreacija američke politike prema Kini, i oni nastavljaju da promovišu potpuno ekonomsko razdvajanje između dve najveće ekonomije na svetu, dok su istovremeno čvrsto na strani američkih saveznika u Indo-Pacifiku i nastavljaju da se zalažu za jačanje vojnog otiska SAD u ovom regionu. Ipak, Trampovi sopstveni politički instinkti unose elemenat nepredvidljivosti, koji neretko daju prioritet popustljivim i izolacionističkim glasovima, što dovodi do sukobljavanja i ograničavanja uticaja Reganovog krila.

U budućnosti, unutrašnja dinamika između ovih frakcija oblikovaće politiku SAD i Kine. Za sada, kadrovske i rane politike Donalda Trampa ukazuju na nastavak strateškog rivalstva: njegov tim je odlučan da se suprostavi Kini u domenima svetske trgovine i tehnologije, da održi regionalnu vojnu ravnotežu i da nastavi sa podrškom Tajvanu, iako bi ista postala upitna u slučaju kineske invazije na ostrvo.

Autor je iz organizacije Novi treći put.

Stavovi autora ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.