Korupcija na Balkanu je pretnja po bezbednost SAD 1Foto: EPA/GEORGI LICOVSKI

Bilo koja osoba za koju američki Sekretarijat za finansije u konsultacijama sa Stejt departmentom utvrdi da je odgovorna ili da je saučesnik, direktno ili indirektno angažovana u akcijama ili politici koje prete miru, bezbednosti, stabilnosti ili teritorijalnom integritetu bilo kog područja ili države na Zapadnom Balkanu i podriva demokratske procese i institucije u regionu biće sankcionisana, stoji u uredbi koju je potpisao predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden.

Situacija na teritoriji bivše Jugoslavije i Republike Albanije tokom poslednje dve decenije, stoji u Bajdenovoj uredbi, uključujući podrivanje posleratnih sporazuma i institucija posle raspada SFRJ, kao i rasprostranjenu korupciju u raznim vladama i institucijama na Zapadnom Balkanu, „sprečava napredak ka efikasnoj i demokratskoj upravi i punoj integraciji u transatlantske institucije“ te zbog toga predstavlja vanrednu pretnju po nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku SAD.

„Svjetske sile će se umiješati u rješavanje unutrašnjih pitanja samo kada to odgovara i njihovom interesu, a jedan od njihovih interesa je očuvanje mira u regionu jer novi rat i sukobi na Balkanu nikome ne donose ništa dobro“, komentariše za Danas Ivana Marić, politička analitičarka iz Sarajeva.

„Krajnje je vrijeme“, ističe Marić, „da vodeći političari iz regiona shvate da niko više neće raditi njihov posao i da moraju preuzeti odgovornost za posao za koji su izvrsno plaćeni“.

„Međunarodna zajednica nije homogena i skladna grupa istomišljenika koji se lako dogovore oko ciljeva i postupaka“, konstatuje naša sagovornica.

„Sjetimo se koliko (ne)efikasna i koliko (ne)odlučna je bila ta međunarodna zajednica i sve svjetske sile tokom ratova na području Balkana. Ako se ni tada nisu mogli dogovoriti šta trebaju poduzeti da zaustave ratna razaranja, zašto se neki nadaju da će se sada nešto promijeniti kada smo u miru i kada građani imaju mogućnost da na izborima izaberu svoje predstavnike“.

Naša sagovornica smatra da je krajnje vreme i da građani preuzmu odgovornost za „svoje (ne)činjenje, počevši od neizlaska na izbore, prodaje glasova onome ko ponudi više i biranja onih koji se predstavljaju našim nacionalnim zaštitnicima iako ti isti ljudi u prethodnih 20 godina nisu ništa učinili da zaštite svoje narode“.

Poslednja adresa, kaže Ivana Marić, kojoj građani treba da se obraćaju za rešavanje problema su Amerika, Rusija, EU i druge države „jer zašto bi oni rješavali probleme koje mi sami sebi pravimo“.

Marić konstatuje da se „međunarodnoj zajednici mora priznati jako dobra informisanost o dešavanjima u regionu, posebno informiranost o političarima koji ovdje vladaju“. „U njihovom fokusu više nisu nacionalisti već kriminalci. Oni sve manje energije troše na smirivanje nacionalnih tenzija, a sve više na uvođenje pravne države i efikasnih mehanizama borbe protiv korupcije. Svjesni su da su većina vodećih političara na Zapadnom Balkanu prvenstveno kriminalci koji glume nacionalizam kako bi mogli što više da profitiraju nakon što narodu bace kosku nacionalne mržnje i podignu nacionalne tenzije“.

U tom kontekstu se, dodaje, može posmatrati i odluka američkog predsednika koja se „u najvećoj mjeri bavi sankcionisanjem pojedinaca koji su umešani u korupciju i to na način da im se blokira sva imovina u SAD, da im se zabrani ulazak u SAD i da se Amerikancima zabrane transakcije sa tim osobama“.

Prva ovakva uredba iz 2001, podseća sagovornica Danasa, odnosila se na borbu protiv nacionalizma i ekstremizma, a sada je korupcija postala najveći problem.

„Iz Bajdenove uredbe je jasna američka posvećenost promovisanju demokratije, transparentnosti i odgovornosti širom Zapadnog Balkana. To su sve i uvjeti koje ove države na pragu EU moraju ispuniti da bi mogle preći taj prag i postati članice EU“, zaključuje Marić.

Mladen Lišanin, istraživač saradnik Instituta za političke studije u Beogradu, za Danas ukazuje da je ovo poruka Bajdenove administracije da će držati Balkan na oku, što naravno, kako kaže, ne znači nužno da će njena balkanska politika biti uspešna.

„Pošto, za razliku od nedavnog slučaja Albanije, nisu pomenuta konkretna imena, ova izvršna uredba više ima funkciju signaliziranja i odvraćanja nego što će proizvesti neke direktne efekte, barem u ovom obliku“.

Naš sagovornik kaže da Sjedinjene Države očekuju da se potencijalne mete sankcija same prepoznaju i upodobe svoje ponašanje američkim očekivanjima.

„Paradoksalno je da se SAD, na ovaj način, legitimišu kao zaštitnik, između ostalog, i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti, što je vrlo teško zamisliti. Ovo je još jedan od indikatora da će ceo mehanizam, ovako kako je formulisan, funkcionisati u najmanju ruku selektivno“, zaključuje Lišanin.

Uredba, takođe, omogućava da se sankcionišu akteri koji su umešani u „kršenje ili akcije kojim se opstruiše ili ugrožava primena bilo kog sporazuma o regionalnoj bezbednosti, miru, saradnji ili međusobnom priznanju, okvira ili mehanizma povezanog sa Zapadnim Balkanom“.

To se odnosi na Prespanski sporazum iz 2018.( kojim je rešen spor Grčke i Makedonije) i Međunarodni mehanizam za krivične sudove, koji je naslednik Haškog tribunala.

A povodom potvrde presude Ratku Mladiću, kojom je osuđen na doživotni zatvor, Bajden je izrazio nadu da će je poštovati i lideri u regionu.

„Sjedinjene Države su pomogle u predvođenju međunarodnih napora da se okončaju zverstva u BiH, da se privedu pravdi oni koji su tamo i u drugim delovima bivše Jugoslavije počinili zločine i da se uspostavi trajni mir u toj zemlji i širem regionu“, naglasio je.

Blinken: Borimo se protiv nekažnjivosti

Povodom Bajdenove uredbe oglasio se i američki državni sekretar Entoni Blinken koji je u saopštenju ponovio da su SAD rešene da osiguraju stabilnost i bezbednost Zapadnog Balkana, što bi omogućilo državama u regionu „da ispune svoj potencijal kao slobodne i prosperitetne demokratije“. Korupcija nanosi direktnu štetu spoljnoj politici, nacionalnoj bezbednosti i ekonomskom zdravlju SAD-a i naših saveznika i partnera, konstatovao je Blinken. „Zato smo“, naveo je, „rešeni da promovišemo odgovornost i da se borimo protiv nekažnjivosti onih koji su umešani u značajnu korupciju na Zapadnom Balkanu i širom sveta”.

Blokada imovine

Sankcionisanim osobama biće blokirana sva imovina u SAD, dok će američkim državljanima biti zabranjeno da obavljaju transakcije sa njima. Takođe će im biti zabranjeno da ulaze u Sjedinjene Države ili dobiju američku vizu, navodi se u saopštenju Bele kuće.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Jedno reagovanje na “Korupcija na Balkanu je pretnja po bezbednost SAD”

  1. Samo neupuceni u politiku ne vide da je ova Bajdenova uredba signal da je „americki tocak“-mehanizam, vec pokrenut. Kao i devedesetih, tocak nece stati dok ne dovede u red sve koji misle da su neprikosnoveni i da im niko ne moze nista. A to su oni koji su zaboravili Milosevicevu sudbinu. Ima nade!

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.