Pokvario si, popravi – sablasni pregovarač Kremlja

Prisustvo 70-godišnjeg generala FSB-a na rusko američkim pregovorima u Rijadu poslalo je snažnu poruku o pravim namerama Kremlja u Ukrajini. Ovo je, pišu u analizi za CEPA Irina Borogan i Andrej Soldatov, ruski istraživački novinari i suosnivači Agentura.ru, koji prati aktivnosti ruske tajne službe, označilo oštar preokret u sudbini čoveka koji je 2022. bačen u ozloglašeni zatvor Lefortovo usred igre optužbi na visokom nivou zbog katastrofalnog neuspeha invazije na Ukrajinu.

Beseda je široko okrivljen (ne samo od strane ruske vojske) za neuspeh blickriga Kremlja u februaru 2022.

Do leta 2024. godine, on je bio na čelu Petog odeljenja FSB-a – zvanično poznatog kao Odeljenje za operativne informacije i međunarodne veze.

Ovo odeljenje ima dva glavna cilja: nadgledanje veza sa stranim partnerima, uključujući Amerikance (što objašnjava deo naziva “Međunarodne veze”), i zaštitu i promociju interesa Kremlja u zemljama koje Moskva smatra posebno osetljivim, uključujući ceo bivši Sovjetski Savez, koristeći sve dostupne metode – od špijunaže do direktnog političkog mešanja.

Putin je FSB-u dao ovlašćenja za sprovođenje operacija u inostranstvu, naročito špijuniranje najbližih suseda Rusije, kada je bio direktor FSB-a, krajem 1990-ih.

Kada su serije popularnih narodnih ustanka, poznatih kao „obojene revolucije“, počele da svrgavaju proruske režime na teritoriji bivšeg Sovjetskog Saveza, Putin je kao predsednik dao zadatak tom odeljenju da štiti svoje saveznike.

Na neki način, Putin je podsetio na strategiju cara Nikolaja Prvog da ruska vojska postane „žandarm Evrope“ u 19. veku, usmeravajući je da uništava revolucionarne pokrete širom kontinenta, od Mađarske do Poljske.

Ovog puta, vojnici su zamenjeni čekištima, a na čelu je bio Sergej Beseda od 2003.

Od tada su Besedini operativci redovno otkrivani kako se mešaju u izbore u zemljama poput Belorusije, Moldavije, Abhazije (odmetnute regije u Gruziji), a najimpresivnije, u Ukrajini.

U aprilu 2014. postalo je poznato da je sam Beseda bio u Kijevu tokom revolucije Majdan, kada je ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova uputilo zahtev ruskom ministarstvu da ispitaju Besedu „u okviru predistrage u krivičnom postupku zbog zločina počinjenih tokom masovnih događaja u Kijevu u tom periodu“ – periodu koji je uključivao i ubistva desetina demonstranata.

Beseda je bio u Kijevu kao Putinov savetnik i posrednik za proruskog predsednika Viktora Janukoviča. Od tada je bio na listama sankcija SAD-a i Evropske unije (EU). Međutim, skandal nije naškodio Besedinom položaju. Zadržao je svoju funkciju, a u februaru 2022. godine upravo je Besedino odeljenje pružilo Putinove kritične izveštaje o političkoj situaciji u Ukrajini koji su, u velikoj meri, doveli Kremlj do verovanja da bi zemlja lako bila potčinjena.

Kada je invazija u februaru 2022. godine zakazala, a veliki brojevi ruskih tenkova i oklopnih vozila bili uništeni širom ukrajinske teritorije, prst je upućen na Besedu.

Nestao je iz svoje kancelarije u Lubjanki i prvo je stavljen pod kućni pritvor, da bi zatim bio premešten u zatvor Lefortovo, potez koji nikada nije bio javno potvrđen, ali je bio pohvaljen od strane ruske vojske.

Ali nešto se promenilo. Umesto da protera čoveka koji je imao opravdanje za ozbiljne greške tokom invazije, Putin je odlučio da je Beseda već dovoljno kažnjen. Zašto?

Odgovor leži u srži ruskog režima. Svaka osoba na višem položaju je kriva za nešto (bilo da je to nesposobnost, korupcija ili nešto drugo) i može momentalno pasti iz milosti. Međutim, ovo se nije moglo primeniti na najviši vrh FSB-a tokom rata čiji će ishod odrediti opstanak režima.

Logika Besedine rehabilitacije bila je sledeća: nije bilo neuspeha u invaziji iz februara 2022. pa nije bilo razloga da se kazne oni koji su je pripremali.

Kremlj je jasno želeo poslati ovu poruku medijima, Amerikancima, ali i ruskim elitama. Krajem 2022. Besedin sin, Aleksandar, postavljen je za šefa ključne vladine službe koja je nadgledala tajne službe i vojsku.

Međutim, to nije značilo da je Beseda tata bio isti uticajan čovek kao što je bio ranije.
Tokom 2023-2024. godine, i dalje je učestvovao u osetljivim razgovorima s Amerikancima, ali su oni primetili da je njegovu ulogu sada ograničena na dostavljača poruka od onih koji su zaista donosili odluke u FSB-u.

Tako je tokom leta 2024. Beseda napustio Petu službu FSB-a i postao pomoćnik direktora FSB-a, što je uglavnom ceremonijalna pozicija bez jasnih odgovornosti.

Njegovo pojavljivanje na pregovorima ove nedelje u Rijadu takođe šalje signal Amerikancima i Ukrajincima.

Američki pregovarači suočavaju se sa čovekom čija prisutnost nosi direktnu i ciničnu poruku o pravom stavu Rusije prema izborima u Ukrajini – uostalom, Beseda je prethodno nadgledao mešanje FSB-a u ukrajinske predsedničke izbore, a moguće u represiji i nasilju iz 2014.
Njegova agencija bi mogla biti deo budućih ruskih planova za mešanje u izbore i organizovanje drugih smetnji.

Međutim, uključivanje Besede u ove pregovore takođe odražava značajan pomak u Kremlju u vezi sa načinom vođenja pregovora o najvažnijim i najosetljivijim pitanjima.

Tokom decenija, Putinove unutrašnje i spoljne politike postale su sve više hibridne, sa sve većom ulogom njegovih bezbednosnih službi u gotovo svim oblastima. To je postalo očiglednije u međunarodnim odnosima Rusije nakon 2022. godine. Generali FSB-a, ali i oni iz SVR-a (spoljne obaveštajne službe) i GRU-a (vojna obaveštajna služba), postali su uključeni u niz pregovora, preuzimajući primat od oslabljenog Ministarstva spoljnih poslova.

Ovo se nikada nije dešavalo tokom Hladnog rata – sovjetski lideri poput Brežnjeva i Andropova, da ne spominjemo Gorbačova, nikada nisu činili predsednika KGB-a delom svojih timova tokom pregovora sa Amerikancima.

Jedan od ključnih razloga za ovaj rastući uticaj bio je kontrolisanje Putinove „banke talaca“ – stranaca koji su držani pod sumnjivim optužbama kao moneta za razmenu ruskih špijuna, ubica i hakera osuđenih od strane nezavisnih zapadnih pravosudnih sistema (setite se američkog novinara Ivana Gerškoviča, uhapšenog dok je izveštavao u Rusiji i kasnije razmenjenog za ubicu Vadima Krasikova).

Ruska politika talaca omogućila je obaveštajnim službama da postanu moćan kanal za komunikaciju između Sjedinjenih Država i Rusije.

Sergej Nariškin, šef SVR-a, bio je uključen u takve pregovore sa Vašingtonom već neko vreme, uključujući i 2022. godinu, kada je direktora CIA-e Vilijama Bernsa sreo u Ankari. Među temama koje su razmatrane na tom sastanku bilo je i pitanje američkih zatvorenika u Rusiji.

Tokom leta 2022. godine, general Vladimir Aleksejev, prvi zamenik šefa GRU-a, identifikovan je kao član ruske pregovaračke ekipe koja je učestvovala u razgovorima o otvaranju morskih koridora za izvoz ukrajinskog žita. Nariškin je 11. marta ove godine imao prvi telefonski razgovor sa Trampovim direktorom CIA-e, Džonom Ratklifom, a njih dvojica su se saglasila da uspostave redovnu komunikaciju kako bi smanjili tenzije između Moskve i Vašingtona. Takođe su razgovarali o saradnji između SVR-a i CIA-e u oblastima „zajedničkog interesa i upravljanja krizama“.

Prisustvo Besede u Saudijskoj Arabiji pokazuje da tri ruske obaveštajne agencije predstavljaju tamniju i sve moćniju stranu ruske spoljne politike.

Iako još uvek nije jasno šta tačno Kremlj može izvući od Amerikanaca i Ukrajinaca tokom pregovora, ruske obaveštajne agencije su već izašle kao pobednici.