Lavrov predložio izbore, Asad pozdravio ideju

I ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i američki državni sekretar DŽon Keri potvrdili su da bi novi pregovori o Siriji mogli da budu održani već u petak i da će u njima, vrlo verovatno, učestvovati i predstavnici Irana. Rusija i dalje nastoji da stvori što širi ne samo vojni front u borbi sa Islamskom državom nego i isto tako širok okvir za buduće pregovore o političkim promenama u Siriji. Tako je Lavrov naveo čak 12 zainteresovanih država koje bi, pored Sirije kao predmeta spora, u tim pregovorima trebalo da učestvuju. Saglasnost o tome tokom pregovora u Beču prošlog petka nije postignuta. Zasad će bečki pregovarački format činiti SAD, Rusija, Saudijska Arabija, Turska i Iran.

Što se ruskih težnji ka što širem vojnom bloku za borbu protiv džihadista tiče, Vašington je odmah saopštio da njegova vojska neće sarađivati ni razmenjivati obaveštajne podatke sa koordinacionom centrom u Amanu koji su dogovorili Rusija i Jordan prošlog petka. Predstavnica Pentagona Mišel Baldans razloge za američko odbijanje objasnila je neslaganjem sa ruskom strategijom i jer je „saradnja s RF obustavljena dok Rusija ne ispuni obaveze iz Minskih dogovora“.

Ruska strana je, međutim, objavila da je stupila u vezu sa predstavnicima dela Slobodne sirijske armije oko koje je, od početka ruske intervencije u Siriji, vođen oštar spor između Rusije s jedne i SAD i Turske s druge strane. Slobodna sirijska armija nastala je od oficira sirijske armije koji su okrenuli leđa Bašaru Asadu. Najviši predstavnici Moskve više puta su ponovili da je SSA „fantomska grupacija“ i tražili su od SAD da ih obaveste kakva je ta struktura i gde se nalazi, a od Vašingtona i Londona je traženo da uspostavi kontakt između Moskve i SSA. Sada je, prema navodima ruskih medija, Fahdi al Masri, koordinator grupe „Nacionalnog spasa“ koja je deo Slobodne sirijske armije, čiji je Masri jedan od osnivača predložio Moskvi pregovore u Kairu, kako je prenela RIA Novosti. „Mi se nadamo da će Rusija prestati da bombarduje niz naših provincija, pre svega provinciju oko grada Homsa, jer tamo ima mnogo grupacija Slobodne sirijske armije. Ako Rusija nastavi bombardovanje, to će veoma oslabiti Slobodnu sirijsku armiju i ojačati grupe terorista i islamista. U interesu je Rusije, SSA i celog sirijskog naroda da dođe do susreta na viskom nivou“, citiraju Masrija RIA Novosti.

Međutim, najmanje dve grupacije Slobodne sirijske armije su oštro reagovale na ovu ponudu. Predstavnik grupacija „13 brigada“ Ahmad al Saud je izjavio da nije spreman da prihvati ponudu Moskve na objedinjavanju napora u zajedničkoj borbi protiv islamske države, a telefonom za Frankfurter algemajne cajtung je ponudu Moskve kao „novu laž“ i „čisto podsmevanje“ nazvao Usama Abu Zeid, koga taj nemački list predstavlja kao jednog od savetnika SSA. NJegovi su razlozi slični razlozima Masrija da pregovore ponudi: „Jutros su ruski borbeni avioni bombardovali naše položaje“, rekao je Abu Zeid.

Istina, rusko-sirijska koalicija je objavila da je sirijska armija nastavila aktivnosti na oslobađanju dela autoputa od Damaska do Homsa, da je najveći deo puta slobodan za saobraćaj, a pod kontrolom boraca Islamske države manje od 10 kilometara.

Iz Moskve i Damaska emitovan je niz vesti o skorim vanrednim i predsedničkim i parlamentarnim izborima u Siriji. Pošto je Sergej Lavrov Sirijce pozvao da se pripremaju i za jedne iza druge izbore, sirijski predsednik Bašar Asad je u razgovoru sa delegacijom poslanika Ruske dume pozdravio tu ideju i objavio da će na takvim izborima učestvovati i da je spreman kako na razgovore sa opozicijom tako i na promene sirijskog ustava.

Ipak, nisu svi na ovu izbornu ofanzivu iz Moskve i Damaska reagovali pozitivno. Dobrom je ne smatraju ni svi analitičari u Rusiji.