Lideri WB6 u Deklaraciji: Zajedničko regionalno tržište korak ka članstvu u EU

U dokumentu „Deklaracija lidera Zapadnog Balkana o zajedničkom regionalnom tržištu, katalizator za dublju regionalnu ekonomsku integraciju i odskočna daska ka jedinstvenom tržištu EU“, lideri su naveli da su „čvrsto rešeni“ da njihove države postanu punopravne članice Unije.

„Danas je važna prekretnica za Zapadni Balkan. Mi, lideri Zapadnobalkanske šestorke, složili smo se da ojačamo ekonomsku saradnju u regionu razvijanjem zajedničkog regionalnog tržišta, zasnovanog na pravilima i standardima EU, kako bismo povećali atraktivnost i konkurentnost regiona i doveli ga bliže tržištu EU“, piše u Deklaraciji s video-samita čiji j domačin bila Bugarska u okviru Berlinskog procesa.

U dokumentu se navodi da bi koraci ka uspostavljanju zajedničkog regionalnog tržišta trebalo da se odvijaju paralelno s ubrzanom integracijom i „postepenim ulaskom“ u jedinstveno tržište EU.

Akcioni plan za uspostavljanje zajedničkog regionalnog tržišta je zasnovan na četiri slobode: kretanja, roba, usluga, kapitala i ljudi, i „obogaćen oblastima trgovine, digitalizacije, investicija, inovacija i industrije“.

„Zapadnobalkanska šestorka se obavezuje na slobodno kretanje roba, usluga, kapitala i ljudi, na povećanje mogućnosti za investiranje kroz usklađivanje investicionih politika sa standardima EU i najboljom međunarodnom praksom, na integraciju Zapadnog Balkana u panevropsko digitalno tržište i transformaciju industrijskih sektora“, navodi se u Deklaraciji.

U tektu piše da „veće regionalno tržište ima veliki potencijal za kompanije Zapadnobalkanske šestorke da se integrišu u evropske lance vrednosti i ojačaju svoju konkurentnost na evropskom i globalnom tržištu“.

Lideri Zapadnobalkanse šestorke obavezali su se da će u naredne četiri godine obezbediti fiksni širokopojasni pristup internetu za najmanje 95 odsto domaćinstava u svakoj ekonomiji i da će pokriti mrežom 5G najmanje jedan glavni regionalni koridor do kraja 2025. i ključne industrijske gradove u svakoj ekonomiji do kraja 2023. godine.

Obavezali su se i da će uspostaviti besplatan roming u regionu i da će smanjiti troškove rominga između Zapadnog Balkana i EU.

Između ostalog, obavezali su se i da će proširiti „zelene koridore“ na sve granične prelaze unutar regiona i između zemalja regiona i EU, i da će ubrzati sprovođenje mera za olakšavanje trgovine tako da trenutno vreme čekanja bude smanjeno na 70 odsto sadašnjeg.

Članice Zapadnobalkanske šestorke smanjiće u naredne četiri godine troškove platnog prometa unutar regiona i pripremiti se za pridruživanje jedinstvenom području plaćanja u evrima (SEPA), navodi se u Deklaraciji.

Dodaje se da će podržati „regionalni inovacioni ekosistem“ radi njegovog uključivanja u evropske lance snabdevanja sa ciljem podsticanja regionalne digitalne transformacije.

Lideri su se obavezali i da će proširiti mrežu programa uzajamnog priznavanja na drugu robu i usluge, uključujući sertifikate i rezultate ispitivanja industrijskih i poljoprivrednih proizvoda, profesionalne kvalifikacije, licence u turizmu, odabrane finansijske usluge i druge ključne sektore usluga.

Potpisivanjem Deklaracije, obavezali su se i da će primeniti slobodu kretanja za studente, istraživače i profesore i za pojedince na osnovu ličnih karata i da će ukloniti obavezu posedovanja radnih dozvola za međukompanijske transfere i pružaoce usluga.

Lideri u Deklaraciji pozdravljaju podršku EU, koja je predstavila Ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan, i navode da će ciljevi zajedničkog regionalnog tržišta u velikoj meri biti olakšani investicijama u proizvodne sektore i održivu infrastrukturu, predviđenim tim planom.

„Ogromna većina naših građana i kompanija pozdravlja regionalnu saradnju. Postignuća u oblastima trgovine, investicija, mobilnosti, energetike, transporta, digitalne infrastrukture i drugih sektora učinila su kontakte među ljudima i kompanijama u regionu lakšim i jeftinijim i stvorila mogućnosti koje bi bez toga ostale nedostižne našim građanima i preduzećima“, navodi se u Deklaraciji.

Lideri dodaju da korake ka zajedničkom regionalnom tržištu smatraju „važnim instrumentom za suočavanje sa srednjoročnim i dugoročnim efektima pandemije korona virusa“.

„Napredna tržišna integracija Zapadnobalkanske šestorke mogla bi regionu da donese dodatnih 6,7 odsto rasta bruto domaćeg proizvoda. Stoga smo čvrsto uvereni da će zajedničko regionalno tržište stvoriti nove mogućnosti za naše građane“, stoji u Deklaraciji.

Lideri navode da su „uvereni da snažan i napredan Zapadni Balkan predstavlja nezamenljiv doprinos evropskoj ekonomiji i bezbednosti“ i da pomaže oblikovanju budućnosti kontinenta.

„Zajedničko regionalno tržište predstavlja viziju prosperiteta za naše građane koji teže da uživaju iste slobode kao i državljani EU i dok se Zapadnobalkanska šestorka približava integraciji u Evropsku uniju“, piše u danas usvojenom dokumentu.

Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je danas da se nada početku pregovora o pristupanju Severne Makedonije i Albanije Evropskoj uniji (EU) pre kraja predsedavanja Nemačke Evropskim savetom u decembru.

„Nadam se da će i dalje biti moguće da organizujemo pristupnu konferenciju pod našim predsedavanjem“, rekla je Merkelova u onlajn-govoru tokom video-samita Berlinskog procesa čiji je domaćin bila Bugarska.

Kancelarka je rekla da je cilj Berlinskog procesa rad na „pomirenju“ i „prevazilaženju istorijskih tenzija“.

„Dogovorite se! To je veoma važno“, dodala je ona tokom skupa kojim su kopredsedavale Bugarska i Severna Makedonija, zemlje koje još nisu uspele da reše svoje sporove.

Šef nemačke diplomatije Hajko Mas (Heiko Maas) u ponedeljak je već izrazio nadu u brzi početak pristupnih pregovora sa Skopljem i Tiranom.

„Jedan od ciljeva našeg predsedavanja EU je unapređenje procesa proširenja i to nameravamo da uradimo narednih dana i nedelja“, rekao je Mas.

Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) je rekao da bi Zapadni Balkan trebalo da bude uključen u borbu protiv terorizma.

„Kako opasnost raste, kako unutar EU, tako i u balkanskom regionu, pojačana saradnja će očigledno biti u interesu svih nas“, naglasio je predsednik Francuske.

Makron je danas učestvovao na onlajn mini samitu EU o borbi protiv terorizma posle nedavnih napada u Francuskoj i Austriji.

Uz predstavnike Zapadnobalkanske šestorke, na Samitu u Sofiji učestvovali su i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, šef evropske diplomatije Žozep Borel, evropski komesar za proširenje Oliver Varheji, nemačka kancelarka Angela Merkel, predsednik Francuske Emanuel Makron, premijer Hrvatske Andrej Plenković i generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju Majlinda Bregu.

Premijeri Bugarske i Severne Makedonije, Bojko Borisov i Zoran Zaev, predsedavali su iz Sofije, dok su zbog pandemije korona virusa ostali učestvovali putem video-veze.