Lokalni izbori na Zapadnoj obali i delovima Gaze, Palestincima omogućeno da glasaju

Na Zapadnoj obali glasači prvi put glasaju od početka rata Izraela i Hamasa.

Izlaznost bi mogla da odrazi nivo javnog poverenja u širi sistem koji predvode ostareli lideri na Zapadnoj obali dok se Gaza sprema za očekivanu tranziciju. ;Glasanje na Zapadnoj obali će utvrditi sastav lokalnih saveta koji nadziru pitanja kao što su voda, putevi i struja. Glasanje u samo jednom gradu u Gazi je, s druge strane, u velikoj meri simbolično, a zvaničnici ga nazivaju „pilot“ glasanjem.

Iako nije održala predsedničke ili parlamentarne izbore od 2006. godine Palestinska uprava je promovisala lokalne izbore posle reformi koje je sprovela prošle godine na zahtev međunarodnih donatora.

Pod sloganom „Mi ostajemo“, Centralna izborna komisija sa sedištem u Ramali na Zapadnoj obali vodila je kampanju da podstakne učešće među gotovo 70.000 glasača u Deir al Balahu u Gazi i milion glasača na Zapadnoj obali.

Glasanje „odražava volju palestinskog naroda da ostsane na svojoj teritoriji ; i razvija svoju zemlju“, rekao je portparol Izborne komisije Fared Tamalah.

Glasačka mesta otvorena su jutros.

Pošto je veliki deo Gaze razoren posle više od dve godine rata Komisija je izabrala da održi prve izbore u Deir al Balahu koji je oštećen vazdušnim udarima ali je bio jedan od malobrojnih oblasti pošteđenih u izraelskoj kopnenoj invaziji. Morali su da improvizuju pošto nisu mogli da sprovedu tradicionalnu registraciju glasača.

„Glavna ideja je da se povežu Zapadna obala i Gaza politički kao jedan sistem“, rekao je portparol. Palestinci smatraju da je ujedinjenje te dve teritorije pod jednom vladom integralni deo bilo kog budućeg puta ka državnosti.

Izborna komisija nije direktno kontaktirala ni sa Izraelom niti sa Hamasom uoči glasanja u Deir al Balahu, i nije mogla da pošalje materijale kao što su i papir za glasačke listiće, kutije za glasanje ili mastilo u Gazu, rekao je portparol. Izraelsko vojno telo koje nadzire humanitarna pitanja u Gazi nije odgovorilo na upit da li će dozvoliti ulazak izbornog materijala.

Devedestogodišnji palestinski predsednik Mahmud Abas prošle godine potpisao je ukaz kojim se reformiše izborni sistem u skladu sa zahtevima nekih zapadnih donatora. Među reformama je dozvoljavanje pojedincima da glasaju umesto izbornih lista, spuštanje starosne granice za kandidovanje na izborima i podizanje kvota za žene kandidate.

U januaru još jedan Abasov dekret tražio je od kandidata da prihvati program Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO), grupe koja vodi Palestinsku upravu. U programu se takođe poziva na priznavanje Izraela i odricanje od oružane borbe, čime se zaobilaze Hamas i druge frakcije.

Na Zapadnoj obali koja je pod izraelskom okupacijom Palestinska uprava ima ograničenu autonomiju, i lokalni saveti nadgledaju usluge, od sakupljanja đubreta do dozvola za gradnju.

Hamas je pobedio na parlamentarnim izborima 2006. i godinu dana kasnije nasilno preuzeo kontrolu nad Gazom od Palestinske uprave koju vodi Fatah. Hamas nije dao kandidate za današnje izbore, ali ankete pokazuju da je i dalje ; najpopularnija palestinska frakcija i u Gazi i na Zapadnoj obali.

Ramiz Alakbarov, specijalni koordinator UN za bliskoistočni mirovni proces rekao je da su ovi izbori važna šansa za Palestince da iskoriste svoje demokratsko pravo tokom izuzetno izazovnog perioda.

Drugi međunarodni akteri, međutim, u velikoj meri ćute oko glasanja u Gazi, uz još sveže sećanje o tome kako su prethodni izbori podstakli sukobe .

Hamas drži pod kontrolom deo Gaze iz koga su se izraelske snage povukle prošle godine, uključujući Deir al Balah, ali ta enklava se priprema da pređe na novu strukturu vladavine prema planu od 20 tačaka američkog predsednika Donalda Trampa.

Prema planu ustanovljen je Odbor za mir sastavljen od međunarodnih izaslanika i komitet paletinskih stručnjaka koji se ne biraju, a koji treba da deluju pod tim odborom. Napredak ka daljim fazama tog mirovnog plana, uključujući razoružanje Hamasa, rekonstrukciju i prenos vlasti je u zastoju.