Da li je uspelo prolećno udvaranje Kine da osvoji srce Evrope?

Sve se to, međutim, pojavilo u njihovom izveštaju sa južnog kineskog ostrva Hainan prošle nedelje, što predstavlja promenu tona u odnosu na stroge standarde te agencije, ističe Majkl Šeridan, dugogodišnji dopisnik sa Dalekog istoka i autor biografije o Si Đinpingu „Crveni car“ u izdanju Headline Books, u analizi za CEPA.org.

Ni traga sumnji ili neprijateljstvu nije bilo u izveštaju o jednom od najvećih sajmova u zemlji – petom po redu Kineskom međunarodnom sajmu potrošačkih proizvoda Expo.

Reč „uvoz“ se ne pojavljuje u nazivu događaja. Ipak, pored kineskih nacionalnih šampiona, sajam je bio i izlog stranih potrošačkih dobara namenjenih domaćem tržištu.

Dakle, Sinhua je imala zadatak da pokaže otvorenost i srdačnost koje Narodna Republika oseća prema svojim partnerima u doba trgovinskog rata.

Kongresni centar u Haikouu, glavnom gradu Hainana, „vrveo je od energije“ dok su mase prolazile kroz hale „obasjane blistavim izlozima vozila, kozmetike i kućnih potrepština iz cele Evrope“, navodi se u izveštaju.

Sajam je privukao rekordan broj od 1.767 firmi i 4.209 potrošačkih brendova iz 71 zemlje, saopštili su zvaničnici.

Sinhua je istakla francuski nacionalni paviljon sa legendarnim brendovima poput L’Oreal, niz italijanskih marki kao što su motocikli Ducati, i više od 50 brendova iz Ujedinjenog Kraljevstva, koje je bila „zemlja počasni gost“ 2025. godine.

Za američke izlagače, među kojima su i dugogodišnji akteri na kineskom tržištu poput multinacionalnog giganta Estée Lauder, izgleda da nije bilo mesta u izveštaju.

Umesto toga, čitaoci su mogli da pročitaju optimistične komentare Britanske privredne komore u Kini i izjavu jednog slovačkog menadžera prodaje koji je oduševljeno rekao da je „sleteo u tropski raj“.

Kineska ofanziva šarma je u punom zamahu, i usmerena je ka Evropi. Pravi cilj je da se Sjedinjene Američke Države odvoje od ostalih, koristeći prednosti trgovinske politike administracije Donalda Trampa. To će zahtevati sofisticiran i pažljivo osmišljen odgovor.

U početku, Kinezi su možda i precenili ono što im se činilo kao dobitna karta. Brzo su posegnuli da telefoniraju Evropi čim se pojavila mogućnost da najnovije Trampove carine pogode sve.

Razgovor između premijera Lija Ćianga i predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, održan 7. aprila, rezultirao je sa dve različite izjave. U kineskoj verziji, Li je izjavio da je potez SAD „tipičan čin unilateralizma, protekcionizma i ekonomskog nasilja“.

„Kina i EU su zagovornici ekonomske globalizacije i liberalizacije trgovine, i čvrsti branioci i podržavaoci Svetske trgovinske organizacije (WTO)“, rekao je Li, dodajući pobožno da bi dve strane trebalo da „zajednički očuvaju slobodnu i otvorenu trgovinu i investiranje“.

Kineski premijer se pozvao i na januarski razgovor između kineskog predsednika Si Đinpinga i predsednika Evropskog saveta Antonija Košte, kada je Si govorio o „jačanju političkog međusobnog poverenja“ i pozvao na što skorije održavanje dijaloga na visokom nivou, uoči samita u julu kojim se obeležava 50 godina diplomatskih odnosa.

U Pekingu je vladalo zadovoljstvo, jer su osetili priliku da formiraju jedinstveni front. Ipak, Fon der Lajen je pokazala odlučnost.

Evropska verzija saopštenja navodi da je rekla premijeru Liju da Kina i EU imaju odgovornost da podrže „snažan, reformisan trgovinski sistem – slobodan, pošten i zasnovan na ravnopravnim uslovima“.

Odmah je prešla na suštinu problema između Pekinga i Brisela, spominjući prekomerne kapacitete, izraz koji nije bio deo rečnika kineskog premijera.

EU, kao i druge trgovinske grupe, strahuje da bi kineski izvoz, koji je blokiran na američkom tržištu, mogao preplaviti alternativna tržišta, dovesti do damping cena i izazvati trgovinske ratove.

To se još nije dogodilo, jer je predsednik Tramp reagovao toliko brzo, ali kompanije sada panično pokušavaju da promene lance snabdevanja i tržišta.

Fon der Lajen je rekla da Kina ima „kritičnu ulogu“ u rešavanju onoga što je nazvala „mogućim preusmeravanjem trgovine izazvanim carinama, naročito u sektorima koji su već pogođeni globalnim viškovima proizvodnih kapaciteta“.

Dvoje zvaničnika razgovaralo je o uspostavljanju mehanizma za praćenje takvih promena u trgovinskim obrascima i obezbeđivanju da se sve promene „na odgovarajući način adresiraju“. Malo ko u Briselu, međutim, gaji iluzije o efikasnosti takvih birokratskih razgovora.

Stvarnost koja se ubrzo vratila nakon što je Tramp suspendovao najviše carinske stope za sve osim za Kinu jeste da se EU sada suočava s ozbiljnim izazovima u trgovini sa Narodnom Republikom.

Zato je Fon der Lajen rekla da je hitno potrebno pronaći „strukturna rešenja“ kako bi se ponovo uspostavila ravnoteža u bilateralnim odnosima. Uprkos prijatnoj, suptropskoj atmosferi sajma u Hainanu, želela je bolji pristup kineskom tržištu za evropske firme, proizvode i usluge.

Ako premijer Li možda nije očekivao ovakvu lavinu kritika, predsednica EU zatim je prešla na ulogu Kine u podršci ruskom ratu protiv Ukrajine. Ironično je „pozvala“ Kinu da „intenzivira napore kako bi zaista doprinela mirovnom procesu“ – napori za koje su obe strane svesne da trenutno ne postoje.

Kineski državni mediji učinili su sve da iskoriste trenutak razdora između Evrope i SAD. Jedan istaknuti akademik izjavio je za Global Times, oštro orijentisan list pod kontrolom People’s Daily-a, da SAD ne samo da zahtevaju veće vojne troškove od Evrope, već je istovremeno kažnjavaju carinama, stavljajući je u „pasivan i položaj pod pritiskom“.

Taj akademik, Vang Jivei sa Univerziteta Renmin u Pekingu, rekao je: „Bez obzira koliko Evropa pokušava da umiri Vašington, čini se da SAD postaju sve agresivnije u svojim zahtevima“.

Evropa je, međutim, pokazala određenu odlučnost, što će obeshrabriti one u Pekingu koji veruju da im je administracija Donalda Trampa servirala laku pobedu. Sada je na EU da mudrom diplomatijom upravlja ovom složenom i promenljivom situacijom – za sada, ne ide joj loše.