Ne jenjava ekonomski rat Kine i SAD: Tramp napada, Peking poručuje da „ide do kraja“

Tokom prvog trgovinskog rata sa Kinom, Tramp je zabranio izvoz robe visoke tehnologije u Kinu i sankcionisao firme uključujući i najvećeg kineskog proizvođača brodova SMIC, piše Glas Amerike. To je nateralno kineske tehnološke kompanije da se više oslanjaju na sebe.

Tramp je, već na početku svog drugog mandata, u februaru uveo nove carine od 10 odsto na uvoz iz Kine, a Peking je uzvratio merama poput carina na američki ugalj, tečni prirodni gas i poljoprivredne mašine, piše BBC, a prenosi Index.

Mesec dana kasnije, Tramp je udvostručio carinu na 20 odsto što je izazvalo novi kineski odgovor: carine do 15 odsto na ključne američke poljoprivredne proizvode i strožija pravila za američke kompanije za poslovanje u Kini.

Na Trampov „Dan oslobođenja“ prošle nedelje, on je najavio plan za povećanje carina na kinesku robu na 54 odsto, uz izuzetke za određene proizvode kao što su lekovi i čips.

Peking je ponovo uzvratio uvodeći nove kontrole izvoza retkih zemljanih metala, obustavljajući uvoz američkih poljoprivrednih proizvoda iz nekoliko kompanija.

Kina je tužila SAD Svetskoj trgovinskoj organizaciji i stavila 27 američkih kompanija na listu sa ograničenim pristupom kineskom tržištu.

Tramp je u ponedeljak otišao još dalje: zapretio je drastičnim povećanjem carina koje bi, ako se sprovedu, značile da će skoro sav kineski uvoz biti pogođen carinom od 104 odsto.

Kinu je nakon svega optužio SAD za „pritisak“ i „ucene“.

„Niko ne pobeđuje u trgovinskom ili carinskom ratu, a protekcionizmom se ništa ne postiže. Kinezi ne stvaraju probleme, ali ih se ne plaše“, rekao je portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Lin Đijan, naglašavajući da „pritisci, pretnje i ucene nisu pravi način“ u odnosima sa Kinom.

Peking je pozvao SAD da pokažu „poštovanje“ ako zaista žele da započnu trgovinske pregovore.

Očito se Kina neće povući pred Trampom, jer najavljuje „borbu do kraja“.

Zanimljivo je da je Tramp više puta tvrdio da SAD imaju trgovinski deficit sa Kinom od 1 bilion dolara. Ali nema dokaza za ovu tvrdnju, navodi BBC.

Istina je da SAD imaju trgovinski deficit sa Kinom, što znači da uvoze više kineske robe nego što izvoze u tu zemlju. Međutim, prema dostupnim podacima, ovaj deficit je 2024. godine iznosio nešto više od 295 milijardi dolara.

Globalno gledano, Kina je izvezla skoro 1 bilion dolara više robe nego što je uvezla prošle godine. Moguće je da je Tramp zapravo mislio na tu cifru i pogrešno, brkajući kineski globalni suficit sa američko-kineskim deficitom.

„Verujem da je Kina ozbiljna kada kaže da će se boriti do kraja. Ako SAD zaista ponovo podignu carine, Kina će uzvratiti istom merom“, kaže Dan Vang iz konsultantske firme Eurasia Group.

Prema njegovim rečima, predložene tarife bi mogle da „izbrišu celu profitnu maržu kineskog izvoza“.

Alfredo Montufar-Helu iz istraživačkog centra The Conference Board upozorava da bi bilo „pogrešno misliti da će se Kina povući“, jer Peking ne želi da odaje utisak slabosti.

„Nažalost, sada smo dostigli prekretnicu koja će verovatno dovesti do dugoročnih ekonomskih posledica“, dodaje Montufar-Helu.

Skaj njuz piše u svojoj analizi, prenosi Index, da bi dodatne carine Donalda Trampa mogle da unište trgovinu između SAD i Kine, a potencijalni odgovor Pekinga mogao bi da uključi mere koje zadiru u kulturu i bezbednost, poput zabrane američkih filmova i prekida saradnje u borbi protiv šverca fentanila.

Svoju analizu Skaj njuz zaključuje upozorenjem da bi, ako bi se ovaj scenario ostvario, svet bi mogao da gleda ne samo na potpuno ekonomsko odvajanje SAD i Kine, već i kulturni raskol.

„To bi predstavljalo presedan, ne samo za trgovinu, već i za način na koji globalni odnosi funkcionišu uopšte“, zaključuje se u analizi.