Makron u SAD: Naglasak na evropskom jedinstvu 1Foto: EPA-EFE/JOHN THYS / POOL

Francuski predsednik je u zvaničnoj poseti Sjedinjenim Američkim Državama. Emanuel Makron namerava da zvanično okonča američko-francusko trvenje, ali i da izgladi neke nemačko-francuske nesuglasice.

Makronova poseta Vašingtonu prva je zvanična poseta nekog stranog predsednika otkad je Džozef Bajden u januaru stupio na dužnost predsednika SAD. U protokol spada intoniranje nacionalnih himni i 21 topovska salva.

Uoči posete, jedan portparol Jelisejske palate je izjavio: „Ovo je za nas važna poseta i neće se raditi o liderstvu, već o partnerstvu. Založićemo se pritom i za francusko-nemačke projekte i za evropske interese“. Tako bi poseta Sjedinjenim Američkim Državama mogla da izgladi i neke nemačko-francuske nesuglasice izražavajući jedinstvo.

Iv Boaje, stručnjak za transatlanske odnose i profesor-emeritus na Politehničkoj školi u Parizu, smatra da će poseta pomoći da se završi neugodna epizoda nastala septembra 2021. odustajanjem Australije od kupovine francuskih nuklearnih podmornica u ime potpisivanja sporazuma sa Velikom Britanijom i SAD.

Tadašnji ministar spoljnih poslova Francuske Žan-Iv le Drijan je govorio da je njegovoj zemlji „zadat udarac sa leđa”, pošto Francuska nije bila obaveštena o potpisivanju sporazuma kojim gubi posao. Pariz je privremeno povukao ambasadora iz Australije, ali otada su tenzije popustile i prema profesoru Boajeu, Makron može da se vrati francuskoj ulozi „najstarijeg saveznika“ Sjedinjenih Američkih Država. Napoleon Bonaparte je, naime, državu Luizijanu, kolevku Sjedinjenih Američkih Država, prodao Amerikancima.

Nemačko-francuski konsenzus „dobar znak za Evropu“

Profesor Boaje očekuje i da će se razgovori voditi o svemirskim i nuklearnim istraživanjima, o kojima dve zemlje imaju poverljive sporazume.

„Ali, Makron će Bajdena podsetiti i na takozvani ’Inflation Reduction Act’ (IRA), te će kao nezvanični portparol Evropske unije hteti da umanji posledice tog protekcionističkog zakona.“

Taj paket težak 416 milijardi evra mešavina je smanjivanja poreza i subvencija za privredu. Evropljani posmatraju taj paket kao protekcionizam, jer ima za cilj da američke investicije vrati iz inostranstva u zemlju, kao i da podstakne Amerikance da kupuju američke proizvode.

Francuska i Nemačka su se prošle nedelje dogovorile o snažnijoj industrijsko-političkoj saradnji, što se posmatra kao odgovor na američki paket.

Jan Verner, politički analitičar Centra Žak Delor u Berlinu, o tome kaže: „Začuđujuće je što je došlo do tog dogovora između Nemačke i Francuske. Berlin je tradicionalno za slobodnu trgovinu, dok je Pariz otvoren za više protekcionizma.“

Taj konsenzus je, prema njemu, dobar znak za Evropu, pošto je nedavno bilo napetosti u nemačko-francuskim odnosima. Znak za to bilo je odlaganje sazivanja godišnjeg francusko-nemačkog Ministarskog saveta za januar sledeće godine.

Nemačka se „pokrenula ka Francuskoj“

„Nemačka se izgleda znatno približila francuskoj poziciji što se tiče američkog paketa IRA i priznala da nisu samo ekonomski, već i strateški aspekti važni za međunarodne odnose“, kaže Verner.

Nemački ekonomski model se u prošlosti oslanjao na izvoz, a stav prema Rusiji i Kini bio je prožet izrekom „promene kroz trgovinu“.

Posle ruske intervencije u Ukrajini ta politika je izložena kritici i to ne samo u Francuskoj, jer je i Nemačkoj donela problematičnu zavisnost od ruskog gasa.

Različite pozicije Pariza i Berlina bile su vidljive i unutar NATO.

„U francuskim medijima često je osetna izvesna distanca prema NATO. Nemačka je bliža Sjedinjenim Američkim Državama, zabrinutost da bi moglo da dođe do transatlanskog udaljavanja je veća. Zato je Nemačka opreznija u evropskim odbrambenim inicijativama i ne bi da rizikuje raskid sa Severnoatlantskim paktom“, kaže Verner.

On ukazuje da Makron, sasvim suprotno, zagovara odbrambenu politiku Evropske unije i izazvao je skandal u svom prvom mandatu kada je NATO označio kao „klinički mrtav“ savez.

Nikol Bašaron, istoričarka nacionalne fondacije za politiku iz Pariza, kaže: „NATO je zbog Putinovog rata živnuo, jasno je da je potreban. Naposletku, uskoro će dodatnih 300.000 vojnika NATO biti stacionirani u Evropi“.

Bašaron dodaje da je Vašington s druge strane pozivom Francuskoj pokazao značaj američko-evropskog savezništva.

Predsednik Bajden je septembra 2021, tokom susreta sa Makronom u Rimu, priznao da je evropska odbrambena inicijativa važna i komplementarna sa Severnoatlatskim paktom.

Kamij Gron iz briselskog trusta mozgova Evropski savet za spoljne poslove, kaže: „Bajden bi mogao i da izjavi da je dupliranje odbrambenih struktura NATO na evropskom nivou prihvatljivo – do sada je to bilo isključeno.“

Makron mora da izbalansira svoju politiku prema indo-pacifičkom prostoru. „Moraće da se kreće po ivici, između tvrdog američkog stava prema Kini i nemačkog pristupa orijentisanog na ekonomiju“.

Doduše, Olaf Šolc je odmah posle kongresa Kineske komunističke partije i reizbora Sija Đinpinga posetio Kinu, mada je Francuska želela da ta poseta usledi nešto kasnije i to sa zajedničkom delegacijom.

„Makron će morati da prizna da ne može da posmatra Kinu samo kao suparnika“, zaključuje Gran i naglašava da bi u suprotnom krhko saglasje nemačko-francuskog para moglo da bude dovedeno u pitanje.

Izvor: Dojče vele


Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.