„Izbegnut je direktan sukob ali jedno nije uspeo da ga ubedi: Analiza razgovora Trampa i Merca u Beloj kući

Merc, koji je pre samo nekoliko meseci reagovao na neprijateljski pristup američke administracije prema Evropi izjavom da kontinent mora da stekne „nezavisnost“ od SAD-a, ponovio je Trampu da mu je potrebna njegovapomoć u okončanju rata u Ukrajini i postizanju mira kojem obojica teže.

Nemački kancelar rekao je da je Trampu u privatnom razgovoru po dolasku rekao da je „on ključna osoba u svetu koja to zaista može da učini – vršeći pritisak na Rusiju“.

Merc je bio pomirljiv i obazriv dok su sedeli jedan pored drugog, odlučan da izbegne neprijatne konfrontacije koje su mučile druge svetske lidere tokom posete Trampu

Izgleda da je pristup uspeo.

Tramp je nazvao Merca „veoma dobrim čovekom za saradnju“ i izrazio optimizam da će na kraju postići „dobar trgovinski sporazum“ s Evropskom unijom, kao i da nema planove da povuče nijednog od 40.000 američkih vojnika stacioniranih u Nemačkoj.

Međutim, u jednoj opaski koja će verovatno razočarati Merca i evropske saveznike, Tramp je sugerisao da bi možda bilo dobro dozvoliti Rusiji i Ukrajini da se još neko vreme bore, što je značajan zaokret u odnosu na njegova ranija obećanja da će okončati rat prvog dana mandata.

Merc nije protivurečio predsedniku i ćutao je dok je Tramp izražavao frustraciju zbog iznenadnog ukrajinskog napada dronovima prošlog vikenda, kojim je uništena trećina ruske flote strateških bombardera dugog dometa.

„Nešto se desilo pre nekoliko dana“, rekao je Tramp, misleći na napad. Predsednik Rusije Vladimir Putin namerava da uzvrati, dodao je Tramp, ističući da deli frustraciju ruskog lidera zbog napada.

„On je nezadovoljan zbog toga“, rekao je Tramp. „I ja sam nezadovoljan“.

Ovaj srdačni susret s novim evropskim liderom usledio je neposredno nakon, kako je Tramp opisao, produktivnog telefonskog razgovora s kineskim predsednikom Si Đinpingom, koji je pokušavao da zakaže nedeljama.

Takođe, usledio je nekoliko sati nakon serije izvršnih naredbi koje uključuju potpunu ili delimičnu zabranu putovanja iz 19 zemalja i pokretanje istrage o mandatu bivšeg predsednika Džoa Bajdena.

Merc se zavalio u stolicu dok je Tramp preuzeo kontrolu nad razgovorom, odgovarajući na pitanja o raznim temama – uključujući i iznenadne kritike bivšeg savetnika Elona Maska.

Takođe je izbegao da razgovor skrene na unutrašnju politiku Nemačke ili na često izražavanu frustraciju Trampove administracije zbog osuda krajnje desne partije Alternativa za Nemačku (AfD) – tema koja se nije spominjala tokom javnog dela sastanka.

Ali, nakon dužeg Trampovog monologa u kojem je za rat u Ukrajini optužio Džo Bajdena, Merc je ipak progovorio. Pohvalio je Trampovu intuiciju za donošenje mira u Evropu, ali pažljivo izbegavajući da se direktno izjasni o sankcijama.

Kada je Merc podsetio Trampa da je danas 81. godišnjica Dana D – savezničkog iskrcavanja u Normandiji koje je preokrenulo tok Drugog svetskog rata – Tramp se našalio: „To sigurno nije bio prijatan dan za vas“.

Nemački kancelar je pažljivo priznao nacističku prošlost svoje zemlje, pre nego što je istakao poentu koju je želeo da prenese:

„Na duže staze, gospodine predsedniče, to je bila – oslobađanje moje zemlje od nacističke diktature.
Znamo šta dugujemo Americi,“ dodao je. „Zato i kažem da je Amerika danas ponovo u snažnoj poziciji da okonča ovaj rat.“

Nagovestivši da bi voleo dublji razgovor van očiju javnosti, dodao je: „Želimo veći pritisak na Rusiju. I o tome treba da razgovaramo“.

U intervjuu za nemačku javnu televiziju ARD nakon sastanka u Beloj kući, Merc je rekao da je privatni razgovor tokom ručka bio „dobar“ i da je uspeo „malo da ga podseti na istorijsku odgovornost“ koju SAD imaju.

Tramp, koji već neko vreme pokušava da izvrši pritisak Ukrajinu i Rusiju kako bi započele mirovne pregovore, sada je pokazao novu spremnost da prihvati produženje pa čak i eskalaciju rata, barem na kratak rok — i jasno dao do znanja da ne planira da podrži dvostranački zakon o sekundarnim sankcijama protiv Moskve u skorije vreme.

Uporedivši rat sa dečjom tučom, Tramp je rekao: „To vam je kao kad se dvoje male dece biju, ponekad je bolje pustiti ih da se još malo tuku, pa ih onda razdvojiti“.

Dodao je i da je tu analogiju podelio s Putinom tokom njihovog razgovora u sredu.

„Rekao sam mu:’Predsedniče, možda ćete morati još da nastavite da se borite i trpite, jer obe strane trpe, pre nego što budu spremne da se razdvoje'“, rekao je Tramp, opisujući svoj razgovor s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Tramp je izjavio da ne planira dodatne sankcije Rusiji dok ne postane jasno da je mir neostvariv, nagoveštavajući čak da bi mogao da sankcioniše i Ukrajinu ako mirovni pregovori propadnu.

„Kada budem video da se to neće zaustaviti, bićemo veoma oštri“, rekao je. „I to bi moglo da se odnosi na obe zemlje.“

Na pitanje o nacrtu zakona o dodatnim sankcijama protiv Rusije, koji je predložio senator Lindzi Grejem Tramp je tvrdio da nije upoznat s tim.

„Nisam ga pogledao,“ rekao je, ali je dodao da je reč o „veoma oštrom zakonu, veoma oštrom.“

Kada su novinari pitali Merca da li se slaže s Trampovom analogijom o Rusiji i Ukrajini kao „dvoje dece koja se biju“, on je izbegao direktan odgovor, rekavši samo da se on i Tramp slažu o tome da rat mora da se okonča.

„Obojica se slažemo da je ovaj rat užasan,“ rekao je Merc. „Obojica tražimo načine da ga što pre zaustavimo.“

U intervjuu za nemačku televiziju ARD, Merz je otkrio da je trgovina bila glavna tema tokom privatnog ručka, i da je pokušao Trampu da objasni kako je nastala Evropska unija, koju je američki predsednik više puta kritikovao.

„Mnogi ljudi u Americi – uključujući ponekad i njega – vide Evropsku uniju kao napad na Ameriku,“ rekao je Merc.

„Objasnio sam mu istoriju, priču o tome kako je Evropska unija nastala. Ali sam takođe rekao da smo, iz nemačke perspektive, spremni da preuzmemo malo više liderske odgovornosti u Evropi kada su u pitanju budući trgovinski sporazumi.“

Tramp je, piše Gardijan, pohvalio Nemačku jer je pristala da poveća izdvajanja za odbranu na pet odsto BDP-a, što je godinama bilo jedno od glavnih zahteva Vašingtona prema Berlinu.

Na pitanje nemačkog novinara da li Berlin „čini dovoljno na polju odbrane“, Tramp je odgovorio:

„Znam da sada trošite više novca na odbranu. Prilično više. To je pozitivno“.

Međutim, uz dozu nervoznog smeha u prostoriji, Tramp je dodao i šalu: „Nisam siguran da bi general Makartur rekao da je to pozitivno“, referišući se na komandanta savezničkih snaga u Drugom svetskom ratu koji je, između ostalog, bio posvećen demilitarizaciji posleratnih zemalja poput Nemačke.

Merc se za posetu Trampu pripremao tako što je razgovarao s drugim svetskim liderima koji su ga prethodno sreli, kako bi prikupio savete o najboljem načinu za ophođenje s američkim predsednikom.

Merkelova se pripremala za Trampa čitajući Playboy

Angela Merkel je svojevremeno priznala da se za svoj prvi susret s Trampom pripremala čitajući njegov intervju iz 1980-ih za časopis Playboy i gledajući epizode njegove emisije The Apprentice.

Tokom posete, Merc je bio smešten u Blair House-u, zvaničnoj rezidenciji za goste američke vlade, što su njegovi savetnici protumačili kao znak da su odnosi između dvojice lidera dobri. Tramp i Merc su se oslovljavaju po imenu, što je dodatno pojačalo utisak bliskosti.

Merc je Trampu poklonio izvod iz matične knjige rođenih njegovog dede Fridriha Trampa, koji je emigrirao iz Nemačke u SAD 1885. godine, u zlatnom ramu, kao i knjigu „Vesti iz zemlje slobode – nemački imigranti pišu kući“, zbirku pisama koja su nemački iseljenici iz SAD slali svojim porodicama u Nemačkoj.

„To je mali poklon da ga podseti na njegovo poreklo“, rekao je Merc. Dodao je i da je pozvao Trampa da poseti dedino rodno selo u Nemačkoj.