„Miroljubiva Rusija“: Antiratno nastrojeni Rusi osnovali svoju stranku, cilj borba protiv Putina

Na čelu stranke nalazi se Ilja Jašin, bivši politički zatvorenik i blizak saradnik pokojnog kritičara Kremlja Alekseja Navaljnija. Stranka pod nazivom „Miroljubiva Rusija“ (Peaceful Russia) želi da deluje u ime Rusa kako unutar zemlje, tako i u inostranstvu.

Iako je od početka pune ruske invazije na Ukrajinu nastao veliki broj antiratnih i antikremaljskih organizacija, Jašin smatra da će Miroljubiva Rusija popuniti prazninu tako što će postati šira politička platforma koja, prema njegovim rečima, do sada nije postojala.

„Politička stranka nije samo klub zabrinutih građana ili odbor za antiratno zagovaranje. Stranka je, pre svega, instrument za borbu za vlast“, rekao je Jašin za Moskovski tajms.

„Odabirom stranačkog formata otvoreno poručujemo da je naš ključni cilj preuzimanje vlasti u zemlji. Upravo zato se ujedinjujemo i upravo zato gradimo ovu strukturu – kako bismo mogli da pretendujemo na vlast“, rekao je on.

Kritičari tvrde da Miroljubiva Rusija rizikuje da postane još jedna opoziciona inicijativa koja nudi „demokratsku alternativu“ Putinu, ali ima malo stvarnog uticaja, posebno imajući u vidu da je ruska opozicija i dalje duboko podeljena i često zaokupljena unutrašnjim sukobima.

Ipak, političari i aktivisti koji su prisustvovali osnivačkom skupu smatraju da stranka ima potencijal da okupi širok spektar antiratno i antiputinovski orijentisanih Rusa i da im pruži priliku da prvi put posle mnogo godina direktno učestvuju u politici.

Kongres

„Većina opozicionih organizacija u ruskoj dijaspori danas funkcioniše u zatvorenom ili poluzatvorenom formatu“, rekao je Jašin.

„Činilo mi se veoma važnim da se stvori organizacija sa širokom unutrašnjom demokratijom, visokim nivoom unutrašnje rasprave i zasnovana na principima pluralizma i kolektivnog odlučivanja, kako bi ljudi mogli da joj se pridruže i imaju mogućnost da utiču na donošenje odluka“, rekao je on. „Stvorili smo demokratsku strukturu za ljude.“

Više od sto delegata prisustvovalo je osnivačkom kongresu održanom 12. i 13. juna u Berlinu, koji je namerno zakazan tako da se poklopi sa ruskim državnim praznikom, Danom Rusije.

Ilja Yašin odbio je da otkrije izvore finansiranja stranke, pozivajući se na bezbednosne rizike za donatore, ali je rekao da novac dolazi od „nekoliko naših pristalica“ koje „nikada ranije nisu finansirale politiku“.

Delegati su za zamenike predsednika izabrali Olga Prokopjeva, članicu organizacije Russi-Liberte, kao i Jašinove bivše kolege iz moskovskog opštinskog saveta Jelena Kotenočkina i Konstantin Kosov.

Politički savet stranke broji 25 članova i uključuje aktiviste za ljudska prava, bivše ruske poslanike, nekadašnje članove regionalnih štabova Alekseja Navaljnog, feminističke aktivistkinje i pripadnike omladinskog demokratskog pokreta Vesna.

Kotenočkina je rekla da je ideologija stranke namerno široko postavljena kako bi privukla i liberalno-demokratske i socijaldemokratske pristalice. Struktura stranke takođe omogućava formiranje regionalnih ogranaka i unutrašnjih frakcija.

„Inicijativa je privukla nove ljude koji ranije nisu bili uključeni u politički aktivizam ili nisu radili u postojećim opozicionim organizacijama“, rekla je Ina Bondarenko, koja je prisustvovala kongresu kao delegat.

„Upravo ta raznolikost – širok spektar stavova, ideologija i političkih ideja – učinila je skup toliko važnim i zanimljivim za posmatranje“, rekla je Bondarenko za Moskovski tajms.

Ona je dodala da mnogi detalji stranačkog programa još nisu definisani.

„Statut, deklaracija i manifest još treba da budu finalizovani nakon kongresa, tako da njihove konačne verzije još nismo videli“, rekla je, napominjući da se uglavnom slaže sa do sada usvojenim dokumentima.

Iako stranka želi da privuče širok spektar antiratno nastrojenih Rusa, Bondarenko smatra da njen precizan ideološki identitet još nije potpuno jasan.

„To nas dovodi do šireg pitanja: kako ujediniti ljude preko svih granica, uključujući geografske i političke? Postoji li jedna politička ideologija koja to može da postigne i da li je ideologija uopšte najvažnija u ovom trenutku? Ta pitanja ostaju otvorena“, rekla je ona.

Rusi u zemlji i inostranstvu

Još jedan izazov za stranku jeste kako uskladiti obraćanje antiratnim Rusima u emigraciji sa pokušajima da se uključe oni koji su ostali u Rusiji.

„Ne vidim nijedan pravac kao važniji od drugog“, rekao je Jašin.

On je objasnio da će stranka uspostaviti posebne bezbednosne protokole za rad sa ljudima unutar Rusije jer „postoji mnogo specifičnosti s obzirom na rizik od krivičnog gonjenja“.

Kotenočkina je takođe rekla da stranka namerava da radi sa obe grupe uprkos bezbednosnim rizicima za opozicione pristalice koje su ostale u Rusiji.

„U ovoj fazi glavni cilj je da Rusi – i u zemlji i širom sveta – znaju da postoji stranka koju će moći da podrže kada jednog dana postanu mogući prvi slobodni i konkurentni izbori“, rekla je.

Dodala je da stranka namerava da štiti prava i interese Rusa kako na međunarodnom nivou, tako i u zemljama gde budu osnovani njeni ogranci. Ipak, ne očekuje da će zapadne vlade stranku za sada tretirati kao punopravnu političku snagu.

„Čini se da se Evropa sve više zatvara prema Rusima i za sada nije došlo do pomaka – ni kroz Evropski parlament, ni kroz rusku platformu u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope“, rekla je.

„Napeta atmosfera“

Pitanje jedinstva antiratne opozicije i dalje ostaje nerešeno.

Jedan od osnivača stranke, bivši odbornik iz Sankt Peterburga Maksim Reznik, optužio je Jašina da pokušava da centralizuje kontrolu i pretvori Mirnu Rusiju u „stranku izgrađenu oko jednog lidera“.

U razgovoru za poljski medij Vot Tak, Reznik je rekao da je Jašin prvobitno predložio izbor predsednika na privremenoj osnovi, nakon čega bi se prešlo na sistem kopredsednika.

„Njegov argument je bio: hajde da samo ovaj put izaberemo predsednika, pa ćemo posle preći na kopredsednike. Znamo šta znači ‘samo ovaj put’ – već 30 godina živimo u sistemu ‘samo ovaj put’“, rekao je Reznik.

On je takođe optužio Jašina da se ponaša „kao moskovski aristokrata“ i da je prekidao druge tokom rasprava organizacionog odbora.

Prema navodima istraživačkog medija, nesuglasice oko osnivačkih dokumenata postale su toliko žestoke da je delegat Vladimir Milov napustio salu, mrmljajući psovke.

„Atmosfera na kongresu bila je napeta“, priznala je Kotenočkina.

Ipak, ona smatra da u sukobu ideja, vrednosti i političkih pristupa nema ničeg problematičnog.

„U suštini, sukobile su se dve vizije – horizontalna struktura sa raspodeljenim liderstvom i vertikalna. Nadam se da ćemo vremenom uspeti da spojimo obe logike u nešto održivije: otvoreno za inicijative odozdo, ali istovremeno stabilno i sposobno da brzo donosi odluke“, rekla je.

„U Rusiji jednostavno nismo imali priliku da stičemo iskustvo ni u izgradnji političkih stranaka, ni u eksperimentisanju sa različitim modelima. Možda je sada došlo to vreme.“

Sličan stav izneo je i Leonid Volkov, jedan od vodećih ljudi Fondacije za borbu protiv korupcije (FBK), koji je prisustvovao skupu kao gostujući govornik.

„Sve je potpuno normalno. Ovo je živ politički proces. Postoji mesto gde ruski građani mogu da glasaju i raspravljaju. To je velika stvar i treba je ceniti“, rekao je Volkov.

Prema Jašinovim rečima, posebno je značajno što su kongresu prisustvovali predstavnici dve praktično rivalske organizacije — Volkov iz FBK i Marat Gelman iz Antiratnog komiteta, koji je suosnovao istaknuti kritičar Kremlja Mihail Hodorkovski.

„Smatramo sve učesnike ruske opozicije svojim saveznicima u borbi protiv Putina. Stvaramo stranku upravo zato da bismo se borili protiv Putina“, rekao je Jašin.

„Najveći rizik za nas jeste da se sav naš rad i rasprave svedu na proceduralna i birokratska pitanja“, dodao je.

„Nadam se da ćemo uspeti da izbegnemo taj put. Nadam se da ćemo organizovati rad stranke tako da održimo ravnotežu između unutrašnje demokratije i javnog političkog delovanja.“

„Da li ćemo u tome uspeti, ostaje da se vidi.“