„Biće podržan od strane duboke države“: Iran ima novog vrhovnog vođu, šta to znači?

Modžtaba Hamnei, 56-godišnji političar, verski učenjak i sin prethodnog vrhovnog vođe, postavljen je na ovu funkciju od strane veća od 88 verskih učenjaka, poznatog kao Skupština eksperata, prema saopštenju objavljenom rano jutros po lokalnom vremenu.

Kao vrhovni vođa, Modžtaba Hamnei postaje šef države Islamske Republike Iran, i duhovni vođa i najviša vlast u zemlji.

Prema iranskom Ustavu, to mu daje sveobuhvatnu kontrolu nad politikom Irana i njegovim oružanim snagama, kao i vođstvo u verskim pitanjima, piše Njujork tajms.

Vrhovni vođa zauzima javni stav po pitanju spoljne politike i vojnih pitanja, kao i unutrašnjih problema – uključujući suzbijanje neslaganja i opozicije.

On upravlja izdavanjem dekreta, nadgleda državnu politiku i vrši sve važne imenovanja, uključujući vojne, sudske i za šefa državne radiodifuzne službe.

Vrhovni vođa takođe može izdati fetvu, versko mišljenje o pitanjima religijskog i civilnog života koje može imati težinu daleko izvan granica Irana.

Ova funkcija se menjala tokom godina, delimično zbog razlika među imenovanim ljudima.

Ajatolah Homeini bio je istaknuti verski učenjak i politički revolucionar koji je inspirisao široku popularnost i bio pokretač uspostavljanja teokratske vlasti u Iranu, na principu da stručnjak za islamsku jurisprudenciju treba da nadzire vladu kako bi se obezbedila pravda.

Međutim, kada je umro deset godina kasnije, 1989. izabran je ajatolah Ali Hamnei, koji je bio manje kvalifikovan kao verski učenjak i nije imao takvu popularnost među vernicima.

Iranski Ustav je tada izmenjen da predviđa da vrhovni vođa mora samo da pokaže „islamsko učenstvo“. Ipak, on je bio Sajed, što znači da je poticao iz porodice potomaka proroka Muhameda, i tom prilikom mu je dodeljen naslov ajatolah.

U svojoj oporuci i poslednjim rečima, ajatolah Homeini je postavio ton za tranziciju, govoreći svom narodu da njihova odanost treba da bude Islamskoj Republici.

Sama država postala je nosilac duhovnosti i religije, rekao je Vali Nasr, stručnjak za Iran i šiitski islam sa Univerziteta Džons Hopkins.

„Funkcija pod Hameneijem je u suštini postala sekularna u svojoj ulozi. Država ga je promovisala kao vrlo istaknutog učenjaka, ali ga vernici nikada nisu prepoznali kao vrhunskog šiitskog učenjaka“, poput velikog ajatolaha Alija al-Sistanija iz Iraka, dodao je Nasr.

Ajatolah Hameneji je vladao više od 36 godina dok nije ubijen kada su Sjedinjene Države i Izrael izvele napade na Iran u subotu, 28. februara.

Njegovo ubistvo, koje su vernici doživeli kao mučeništvo, izazvalo je bes i tugu među mnogim od preko 200 miliona šiitskih muslimana širom sveta, iako su ga mnogi koji su se protivili njegovoj strogoj vlasti slavili.

Modžtaba Hamnei takođe nema visok verski autoritet, ali je bio pripreman za ovu poziciju, služio je u Islamskoj republikanskoj gardi, školovao se u verskoj seminari i potom radio blisko sa svojim ocem.

Njegova sukcesija, nakon ubistva njegovog oca, označava prekid od meritokratije uspostavljene Iranskom revolucijom, koja je odbacila monarhiju zbog nedemokratske prirode nasledne vlasti.

Ipak, smatrao se glavnim kandidatom za ovu funkciju zbog prirode smrti njegovog oca i njegovih snažnih političkih i vojnih veza, rekla je Sanam Vakil, direktorka programa za Bliski istok i Severnu Afriku u Čatam Haus, londonskoj istraživačkoj grupi.

Kancelarija koju danas nasleđuje crpi svoju moć iz političke i vojne kontrole.

Vrhovni vođa je vrhovni komandant iranskih oružanih snaga i Islamske republikanske garde, paravojne formacije koja je postala najmoćnija grana vojske i kontroliše njen arsenal balističkih raketa.

Republikanska garda, koju su Sjedinjene Države označile kao terorističku organizaciju 2019. godine, optužuje se za sponzorisanje više posredničkih snaga u zemljama širom Bliskog istoka, sa ciljem suprotstavljanja Izraelu i Sjedinjenim Državama.

Od početka svoje vojne kampanje, SAD i Izrael ciljali su baze Republikanske garde i drugih domaćih bezbednosnih snaga, nadajući se da će poljuljati kontrolu vrhovnog vođe nad zemljom.

Iran ima predsednika koji se bira na nacionalnim izborima i koji vodi administraciju. Ipak, čak je i on drugi po rangu u izvršnoj vlasti, odmah nakon vrhovnog vođe.

Predsednik imenuje članove kabineta, ali oni prvo moraju biti odobreni od strane parlamenta i vrhovnog vođe. Predsednik se bira na mandat od četiri godine i može služiti najviše dva mandata. Njegov izbor mora biti potvrđen od strane vrhovnog vođe.

Načelnik sudstva takođe se imenuje od strane vrhovnog vođe. Sudski sistem u Iranu vodi šiitski kler, i sve odluke moraju biti u skladu sa islamskim zakonom, šerijatom.

Krivični zakonik je prepravljan nakon revolucije 1979. godine, a stroge kazne se sprovode po Šerijatu, uključujući telesne kazne i smrtne presude.

„Nijedan od muškaraca koji se smatraju kandidatima za vrhovnog vođu nije bio visoko rangirani klerik“, istakao je Nasr.

On je rekao da su oni koji biraju novog vođu najverovatnije fokusirani na kontinuitet.

„Ne mislim da iko u Iranu trenutno želi da učini nešto što bi sugerisalo da se sistem raspada“, rekao je on.

„Modžtaba Hamnei je bio vodeći kandidat zbog bliskih veza koje je stekao radeći pod svojim ocem. Zato što je duboko integrisan u mreže režima i predstavlja kontinuitet, biće podržan od strane duboke države Irana. On će zaista doneti podršku elita, bezbednosnog establišmenta i širokog sistema. To je ono što on u suštini predstavlja“, rekla je Vakil.