Moguć skori razgovor Bajdena i Putina

Blinken je rekao da će Lavrov i on izvestiti o detaljima njihovog sastanka američkog i ruskog predsednika Džozefa Bajdena i Vladimira Putina i da će njih dvojica „možda imati priliku da direktno razgovaraju u bliskoj budućnosti“.

Do tada, naglasio je Blinken, na Rusiji je odgovornost da smiri sve veće tenzije zbog njenih vojnih inicijativa i dezinformacija koje targetiraju Ukrajinu.

„Sada je na Rusiji da ublaži tenzije tako što će poništiti odluku o gomilanju trupa (u blizini granice sa Ukrajinom), vratiti snage na uobičajene pozicije iz doba mira i uzdržati se od daljeg zastrašivanja i pokušaja da destabilizuje Ukrajinu“, rekao je Blinken na konferenciji za novinare na samitu Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), preneo je Si-En-En.

Američki zvaničnici su rekli za Si-En-En da planovi o razgovoru Bajdena i Putina nisu finalizovani, ali da se radi na tome da se zakaže telefonski poziv dok se ruske trupe gomilaju na ukrajinskoj granici.

Bajden je prošle nedelje rekao novinarima da će „najverovatnije“ uskoro razgovarati s Putinom o situaciji u Ukrajini. On je ukazao da je direktna komunikacija s Putinom najbolji način da se izbegne konflikt između dve zemlje.
Poslednji telefonski razgovor između Bajdena i Putina o kojem je obaveštena javnost bio je u julu, otprilike mesec dana nakon njihovog susreta oči u oči na samitu u Ženevi.

Blinken i Lavrov su se sastali na marginama samita OEBS-a. Njihov tridesetominutni razgovor nije rezultirao konkretnim napretkom, piše Si-En-En, ali su se obe strane složile da se nastave diplomatski razgovori, rekao je jedan visoki zvaničnik američkog Stejt departmenta novinarima koji putuju sa najvišim američkim diplomatom.

Blinken je ranije u četvrtak održao i bilateralni sastanak sa šefom ukrajinske diplomatije Dmitrom Kulebom na kojem je najviši američki diplomata ponovio da je „Vašington čvrsto posvećen teritorijalnom integritetu, suverenitetu i nezavisnosti Ukrajine“.

I dok je Blinken ponovio zahtev da Rusija povuče trupe sa ukrajinske granice i obnovi mirovne pregovore, Lavrov je upozorio da njegova zemlja smatra širenje NATO na istok „suštinskom pretnjom po bezbednost“.

„Niko ne treba da jača svoju bezbednost na račun bezbednosti drugih. Dodatno napredovanje NATO prema istoku će nedvosmisleno uticati na suštinske interese naše bezbednosti“, rekao je Lavrov novinarima u Stokholmu uoči sastanka s Blinkenom, preneo je politico.eu.

Blinken koji je sedeo pored Lavrova ponovio je pretnje SAD i NATO da će kazniti Rusiju ako njene snage ponovo napadnu Ukrajinu, kao što je bio slučaj s Krimom 2014.

„Duboko smo zabrinuti zbog planova Rusije da obnovi agresiju na Ukrajinu“, rekao je Blinken i dodao da je „diplomatija najbolji način da se preinači kriza“.

Blinken je pozvao Rusiju da obnovi pregovore sa Ukrajinom o mirovnom sporazumu „Minsk 2“ u okviru „Normandijskog formata“ koji su organizovale Francuska i Nemačka dok je Lavrov zahtevao da Vašington uspostavi alternativni kanal za direktni dijalog s Kremljem.

Pojedini analitičari smatraju, piše politico.eu, da je bar delimična svrha nedavne mobilizacije ruskih trupa na granici da se izvrši pritisak za uspostavljanje direktnih pregovora između Moskve i Vašingtona.

Kako se navodi, to bi moglo da osujeti „Normandijski format“ dok se bude održavao zamrznuti konflikt u istočnom ukrajinskom regionu Donbas gde Rusija više od sedam godina naoružava, finansira i podržava separatiste.

Putin je nadavno odbio predlog odlazeće nemačke kancelarke Angele Merkel da se održi sastanak lidera „Normandijskog formata“ dok je Rusija više puta pozvala Ukrajinu da ispunjava uslove iz sporazuma iz Minska, tvrdeći da oni nisu ispoštovani. Rusija tvrdi da ne učestvuje direktno u konfliktu.

Protokol iz Minska napisali Ukrajina, Rusija i OEBS uz posredstvo Francuske i Nemačke u okviru napora da se okonča konflikt u istočnoj Ukrajini i izdejstvuje prekid vatre u regionu Donbas. Blinken je u četvrtak kazao da je rekao Lavrovom da su SAD spremne da se angažuju i da su to već ponudile da urade sa najvišim ukrajinskim diplomatom.

Interpretacija sporazuma iz Minska i drugih sporazuma OEBS-a od suštinskog značaja se ispostavila kao jedan od kamena spoticanja između dve zemlje, ukazuje Si-En-En, a šef ruske diplomatije je rekao da je „jasno“ da ih SAD i Rusija interpretiraju „na različite načine“.

Lavrov je u četvrtak u Stokholmu rekao da Rusija ne želi bilo kakav novi vojni sukob. On je, međutim, ukazao da SAD treba da budu dosledne svojoj ponudi da se uspostavi direktan kanal komunikacije između Moskve i Vašingtona van okvira Normandijskog procesa.

„Dozvolite mi da naglasim da smo zainteresovani da se pridružimo naporima za rešenje ukrajinske krize. Američke kolege su rekle više puta da žele da pomognu, a da se ne uništi ’Normandijski format’, obnavljanjem zasebnog kanala za dijalog koji je postojao tokom mandata prethodne administracije. Mi smo spremni za to“, rekao je Lavrov, preneo je politico.eu.

On je takođe tražio da Blinken objasni komentare u kojima je optužio Rusiju da ne ispunjava obaveze iz sporazuma Minsk 2. „Radujem se pojašnjenju“, rekao je.

U saopštenju posle sastanka Lavrova i Blinkena rusko ministarstvo spoljnih poslova je zahtevalo od Ukrajine „bezuslovnu i potpunu implementaciju“ spoarazuma iz Minska, „uključujući održavanje direktnog dijaloga s vlastima“ u Lugansku i Donjecku, regionima na istoku Ukrajine koji su pod kontrolom separatista koje podržava Rusija.

Blinken je na konferenciji za novinare u Stokholmu posle sastanka s Lavrovim odbacio nedavne tvrdnje Moskve da je Rusija pod bilo kakvom pretnjom.

„Takođe smo potvrdili da uprkos masovnoj ruskoj kampanji širenja dezinformacija, Ukrajina ni na jedan način ne predstavlja pretnju po Rusiju niti teži konfrontaciji koja bi opravdala rusku vojnu intervenciju“, rekao je Blinken. „Jedina pretnja je obnovljena agresija Rusije prema Ukrajini.“

On je ponovio i nedavna upozorenja SAD i drugih NATO saveznika da će se u slučaju napada Rusija suočiti sa ozbiljnim posledicama.

„Veoma jasno sam izrazio našu duboku zabrinutost i našu rešenost da Rusiju pozovemo na odgovornost za njena delovanja, uključujući našu posvećenost saradnji sa evropskim saveznicima u cilju nametanja ozbiljnih troškova i posledica Rusiji ako nastavi sa agresivnim delovanjem protiv Ukrajine“, rekao je Blinken.

On nije naveo detalje, ali je ponovo upozorio na „ekonomske mere sa velikim posledicama“ i dodao:“Mislim da Moskva zna veoma dobro šta je sve moguće.“