Mršava očekivanja od Bajdena i Putina

„Razgovaraćemo o bilateralnim odnosima kako bismo pokušali da pronađemo način da umanjimo tenzije“, rekao je Putin nedavno.

Ruski analitičari kažu da će se samit fokusirati na obnavljanje nekih osnovnih elemenata diplomatskih odnosa koji su gotovo propali poslednjih meseci.

„Ne bi trebalo očekivati ništa epohalno“, smatra Andrej Kortunov, šef Kremlju bliskog Ruskog saveta za međunarodne poslove (RIAC), prenosi themoscowtimes.com.

Glavna stvar je, dodao je, „stabilizacija odnosa koji su dostigli vrlo nizak nivo“.

Ženevski susret dolazi nakon višemesečne krize u retko toplim odnosima Rusije sa Sjedinjenim Državama, navodi se i dodaje da je „u američko-ruskom odnosu poštovanje uvek bilo važnije od ljubavi“.

Milan Mišić, dugogodišnji dopisnik iz Vašingtona, za Danas podseća da su „rusko-američki samiti kroz istoriju – od prvog susreta američkog predsednika Frenklina Ruzvelta sa Josifom Staljinom – uvek bili događaji od velike važnosti“, mada, kaže, nije baš svaki bio „istorijski“.

Putin se, ukazuje Mišić, danas u Ženevi sreće sa „njemu“ četvrtim američkim predsednikom (prethodna trojica su bili Džordž Buš Mlađi, Barak Obama i Donald Tramp) što, kaže, mnogo govori i o ruskom predsedniku.

„Susret se održava u okolnostima kada su odnosi između dve zemlje na najnižem nivou u ovom veku, i na ličnom i na institucionalnom nivou.

Bajden je, podsetimo se, Putina nazvao ‘ubicom’ i ‘čovekom bez duše’, a o diplomatskoj hladnoći govori i činjenica da američki ambasador trenutno nije u Moskvi, niti ruski u Vašingtonu“, napominje naš sagovornik.

Na drugoj strani, ukazuje Mišić, Amerika je Rusiji zavela već impresivan broj sankcija.

„Vašington Moskvu optužuje da vodi takozvani ‘hibridni rat’ protiv Zapada u celini, a posebno protiv SAD, koristeći sajber napade, kampanje dezinformacija, kao i da se umešala u izborne procese kako 2016 – da bi pomogla da pobednik predsedničkih izbora postane Donald Tramp – tako i 2020, kako bi sprečila da za predsednika bude izabran Džo Bajden“.

Zbog toga se, kaže Mišić, od susreta u Ženevi ne očekuje nikakvo „resetovanje“ odnosa, nego samo minimalno smanjivanje napetosti, odnosno definisanje uslova za „hladni mir“ koji će između dve zemlje po svemu sudeći potrajati.

„Bajdenu je važno da pred domaćim javnim mnjenjem pokaže da je ‘tvrd’ sagovornik, za razliku od Trampa koji je posle svojih susreta sa Putinom, usputnih i onih zvaničnih, pokazivao čudno razumevanje za Putinovu politiku, što je pospešivalo spekulacije o prirodi njegove ‘ruske veze’“, ukazuje Mišić i dodaje da je Putinu ovaj samit dobrodošao, jer, kako kaže, „učvršćuje svoj status važnog državnika na svetskoj sceni i afirmiše Rusiju kao globalnu silu“.

Izvestan napredak je moguć oko kontrole strateškog naoružanja i učešću Rusije u obuzdavanju klimatskih promena, smatra Mišić, a uspeh bi, dodaje, bio ako bi se dogovorili o povratku ambasadora.

„U pozadini će svakako biti i glavna preokupacija Amerike, odnosi sa Kinom, kao rivalom u novom hladnom ratu, kao i činjenica da se Rusija i Kina sve više strateški povezuju“.

Na dnevnom redu će, ukazuje sagovornik Danasa, najverovatnije biti i ruski odnosi sa Iranom (Rusija je potpisnica Nuklearnog sporazuma sa Teheranom koji je Tramp raskinuo, a Bajden nastoji da obnovi).

Nezaobilazna tema biće i ruska uloga u Siriji i u Libiji. „Spekuliše se i da bi Bajden Putinu mogao da ponudi i neke ‘šargarepe’, ali je verovatnije da će obe strane ovu priliku iskoristiti za povlačenje novih ‘crvenih linija’ u svojim odnosima“, zaključuje Mišić.

Odnosi SAD i Rusije, „posebno nakon dolaska Bajdenove administracije, dodatno su se izmenili i pogoršali tako da je veoma teško očekivati bilo kakav značajan napredak i više od nečega što bismo smatrali ceremonijalnim događajem“, kaže za Danas Dragan Đukanović, predsednik Centra za spoljnu politiku i profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

Đukanović kaže da ne vidi nikakvu mogućnost dubinskog resetovanja odnosa između SAD i Rusije i pored toga što, kako navodi, „u ovom trenutku vidimo da Sjedinjene Države Kinu smatraju glavnim globalnim izazovom a da Rusija više ne zauzima to tradicionalno prvo mesto“.

Teško je očekivati, navodi naš sagovornik, da će se nešto suštinski izmeniti i ukazuje da kako vreme prolazi Vašington i Moskva se samo dodatno udaljavaju jedno od drugog i ne nalaze zajedničke tačke. „Ne očekujem apsolutno ništa više sem da će se videti i rukovati“.

Putin je prošle nedelje na državnoj televiziji priznao da su odnosi dve zemlje dostigli „najnižu tačku u poslednjih nekoliko godina“.

„Ruska strana želi da se pomeri od neprijateljskih ka odnosima sa više poštovanja“, kaže Vladimir Frolov, bivši visoki ruski diplomata i spoljnopolitički analitičar.

Lični odnosi presudni

Analitičari se slažu da će lični odnosi za Putina i Bajdena – koji su obojica politički i diplomatski veterani – biti presudni za određivanje rezultata samita i budućeg kursa diplomatskih veza. Iako je Bajdenov stav prema Rusiji poznat, američki predsednik ipak ostaje za rusku stranu misterija, navodi se. Analitičari upozoravaju i da politički i lični jaz između dvojice predsednika ostaje veliki i ozbiljno ugrožava šanse za značajne rezultate u Ženevi.