Boris Džonson Foto: Beta/AP/Alastair Grant

Boris Džonson, bivši ministar spoljnih poslova i bivši gradonačelnik Londona povećao je prednost u odnosu na druge kandidate sa 157 od 313 glasova poslanika konzervativaca.

Sledeći su bili ministar ekologije Majkl Gouv i šef britanske diplomatije Džeremi Hant, sa 61 i 59 glasova. Ministar unutrašnjih poslova Sadžid Džavid otpao je kao četvrtoplasirani sa 34 glasa.

U sledećem krugu biće izabrana finalna dva kandidata između kojih će novog lidera konzervativaca i premijera Velike Britanije birati 160.000 članova Konzervativne stranke širom zemlje.

Pobednik će biti proglašen u nedelju 22. jula.

Mnogi u stranci sumnjaju da bilo ko može da pobedi Džonsona, dovitljivog kandidata kome se dive zbog njegove sposobnosti da se poveže sa biračima, ali u koga ponekad nemaju poverenja zbog njegovih povremenih nastupa u kojima ume da iznese netačne i uvredljive komentare.

Hant, za koga smatraju da ima šanse da se suprotstavi popularnom Džonsonu, a koji je bio na nekoliko visokih državnih funkcija, smatra se iskusnim i kompetentnim ministrom, ali ne previše zanimljivim.

Gove ima oštar nastup i mogao bi da izađe na kraj u debatama sa Džonsonom i njegovim izlivima besa.

Gove i Džonson zajedno su učestvovali u kapanji izlaska Velike Britanije iz Evropske unije na referendumu 2016. Međutim, kasnije su se razdvojili kada je Gouv odlučio da ne podrži Džonsona u trci za premijera već da se i sam kandiduje.

Ovaj potez „izdaje“ ostao je zapamćen među nekim konzervativacima.

Svi kandidati obećavaju da će izvesti Britaniju iz EU, što je izazov koji je Terezu Mej doveo do ostavke. Ona je početkom juna podnela ostavku posle niza pokušaja da ubedi parlament da prihvati Sporazum o istupanju Velike Britanije iz članstva u EU.

Džonson insistira da Velika Britanija mora da napusti EU do 31. oktobra, sa ili bez sporazuma.

Gove i Hant rekli su da će tražiti još jedno odlaganje ukoliko bude potrebno da se osigura dogovor, ali samo na kratko vreme.

Kritičari kažu da nijedan plan kandidata nije realan.

Bregzit, koji je prvobitno trebalo da se održi 29. marta, odlagan je dva puta zbog političkog neslaganja u Londonu o načinu na koji će se to učiniti.

Iz Brisela su rekli da neće ponovo pregovarati o Sporazumu o Bregzitu koji je sa EU potpisala britanska premijerka Tereza Mej, a koji iz nekoliko pokušaja nije prošao u britanskom parlamentu.

Povezani tekstovi