Foto: EPA-EFE/JIM LO SCALZOIzjava Donalda Trampa da bi SAD mogle da preuzmu kontrolu nad Pojasom Gaze izazvala je šok širom Bliskog istoka. Analitičari ocenjuju da je ta ideja više skretanje pažnje sa stvarnog problema, nego realna politika.
Veran svom stilu stalnog privlačenja pažnje, predsednik SAD Donald Tramp pobrinuo se za to da prvi strani lider koji je zvanično posetio Belu kuću u njegovom drugom mandatu bude posebno kontroverzan. Ali, činjenica da je to bio izraelski premijer Benjamin Netanjahu, kojeg Međunarodni krivični sud traži zbog, kako navodi, „zločina protiv čovečnosti“, čak na kraju i nije ispao najkontroverzniji deo posete. Umesto toga, najviše je odjeknula Trampova izjava o tome da bi SAD mogle da preuzmu Pojas Gaze, ratom razorenu teritoriju.
„Vidim dugoročnu ulogu vlasništva“, rekao je Tramp, govoreći o sudbini Bliskog istoka i stojeći uz izraelskog lidera na zajedničkoj konferenciji za novinare u Beloj kući. „Svi s kojima sam razgovarao vole ideju da Sjedinjene Države poseduju taj komad zemlje, stvarajući hiljade radnih mesta“, uverava američki predsednik.
Međutim, samo zato što je Tramp izrazio želju da se ta sporna teritorija pretvori u „Rivijeru Bliskog istoka“, gde će „živeti ljudi iz čitavog sveta“, ne znači da će to postati stvarna politika, ocenjuje Brajan Katulis, viši saradnik za američku spoljnu politiku u Institutu za Bliski istok.
„Odvraćanje i put koji ne vodi nikuda“
„Te izjave o preuzimanju Gaze samo ruše dvostranački konsenzus američke politike. Ali, veći problem je to što to nije nimalo praktično“, rekao je Katulis. „Ako većina zemalja i ljudi u regionu to odbaci, to je put koji ne vodi nikuda. Dakle, radi se o skretanju pažnje, a verovatno neće rezultirati nikakvim značajnim rezultatima.“
Razgovor o američkom preuzimanju Gaze usledio je nakon Trampovih izjava da Palestinci „nemaju drugog izbora“, osim da napuste svoju teritoriju, kao i njegovih zahteva da Egipat i Jordan presele izbeglice – ideja koju su odlučno odbacili i egipatski predsednik Abdel Fatah el Sisi i jordanski kralj Abdulah II.
S druge strane, Netanjahu je delovao kao da je otvoren za tu ideju, rekavši da je to „vredno razmatranja“ i „nešto što bi moglo da promeni istoriju“. Njegova prividna spremnost na američko preuzimanje Gaze verovatno mu je donela olakšanje nakon pritiska koji je na njega vršila Bajdenova vlada da predloži realan plan za upravljanje Gazom nakon rata.
„Do danas, čak i uz postignuto primirje, ne postoji realan plan upravljanja Pojasom Gaze i nije jasno ko bi tu vladao. Netanjahu se protivi tome da Palestinska uprava preuzme kontrolu nad Gazom“, podseća Katulis. „Kladim se da mu je bilo drago da čuje od Trampa kako kaže da bi bio spreman da preuzme taj teret, koji je poprilično skup. Ali, niko ne veruje da je to realno.“
Da li će krhki dogovor o primirju i taocima da opstane?
Nije jasno da li su Trampovi komentari o preuzimanju Gaze iskreni ili samo pokušaj privlačenja pažnje. Ipak, jasno je da Netanjahuova poseta Vašingtonu dolazi u trenutku ozbiljnih izazova za mir na Bliskom istoku – izazova koje Tramp i dalje želi da preuzme na sebe. Počevši od koraka u vezi s primirjem u Pojasu Gaze, do šireg cilja normalizacije odnosa između Izraela i Saudijske Arabije, a sve to u cilju povećanja regionalne stabilnosti.
Primirje bi moglo da istekne u martu ako Izrael i Hamas ne dogovore drugu fazu u kojoj bi Hamas oslobodio preostale taoce što je uslov da primirje ostane na snazi.
Ali, Hamas ne želi da oslobodi preostale taoce u toj drugoj fazi, osim ako Izrael ne prekine rat i ne povuče se iz Gaze. Istovremeno je Izrael i dalje odlučan u nameri da uništi Hamas.
„Problem je to što će Hamas tražiti veoma, veoma visoku cenu za oslobađanje izraelskih vojnika“, rekao je Jon Alterman, direktor programa za Bliski istok u Centru za strateške i međunarodne studije (CSIS). „A mislim da će cena koju će Izrael biti spreman da plati Hamasu biti ograničena, delimično zato što bi mogla da se dogodi situacija gde se živi palestinski zatvorenici razmenjuju za izraelske leševe.“
S obzirom na to da Hamas nije odlučio da prekine borbe s Izraelom, kaže Alterman, „trgovina sa osuđenim ubicama za tela mrtvih vojnika je gubitnička strategija“.
Zato su dalji pregovori ključni. Nakon Netanjahuove gotovo nedelju dana duge posete SAD, Izrael ovog vikenda šalje delegaciju u Katar kako bi održala posredničke razgovore o primirju s Hamasom. Ali, Alterman nije u potpunosti uveren u mogućnost postizanja trajnog mira. „Nisam siguran da je iko okončao svoje borbe u Gazi“, kaže.
Normalizacija izraelsko-saudijskih odnosa – još uvek daleki cilj
Dok dogovor o drugoj fazi primirja još nije u potpunosti postignut, još je udaljeniji širi projekat – normalizacija odnosa između Izraela i Saudijske Arabije.
Saudijska Arabija veoma brzo je demantovala Trampu nakon što je on rekao da Rijad ne zahteva palestinsku državu kao uslov za uspostavljanje odnosa sa Izraelom. Saudijska vlada takođe je odbacila Trampov zahtev za preseljenje Palestinaca, rekavši da odbacuje svaki pokušaj njihovog proterivanja s njihove zemlje.
„Bez verodostojnog plana za rešenje s dve države, koje uključuje i Gazu, nijedan od obuhvatnijih planova neće uspeti“, ocenjuje Katulis iz Instituta za Bliski istok. „Saudijci to neće prihvatiti ako Tramp nastavi s idejom da Gaza nije deo rešenja koje predviđa dve države.“
Baš kao što Trampova želja da preuzme Gazu ne znači da će se to i dogoditi, tako ni njegova ambicija da normalizuje odnose između Izraela i Saudijske Arabije ne znači da će se to ostvariti samo zato što on to želi.
„Postoji snažno uverenje da bi Tramp to voleo da uradi jer bi to smatrao postignućem kakvo niko pre njega nije uspeo da ostvari. Ali, skeptičan sam oko toga da je došao pravi trenutak i da se mogu ispuniti neophodni uslovi“, kaže Alterman iz CSIS.
„Vreme za postizanja mirovnih ciljeva svakako nije sada, kada četiri od pet Izraelaca smatra da rešenje na principu dveju država ne bi doprinelo povećanju njihove bezbednosti“, kaže taj politikolog.
Oluja koju su izazvale Trampove izjave u mnogočemu otežava jasno sagledavanje konkretnih rezultata prve posete nekog stranog lidera njegovoj novoj administraciji.
Ali, s najmanje 47.000 Palestinaca ubijenih u ratu, što su podaci koje je objavila zdravstvena uprava Gaze koja je pod kontrolom Hamasa, kao i sa 76 izraelskih talaca koji se još uvek vode kao nestali, mnogo zavisi od toga kako će Trampova administracija da usmeri strane prema miru, nakon postizanja početnog sporazuma o primirju.
I sva ta buka oko američkog preuzimanja Pojasa Gaze samo poništava dosadašnji uspeh na tom planu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
