kina deca natalitetFoto: EPA-EFE/WU HONG

Natalitet u Kini pao je na najniži nivo još od 1978. godine, dok vlada pokušava da spreči nadolazeću demografsku krizu.

Podaci koje je objavio kineski nacionalni biro za statistiku pokazuju da je tokom 2020. bilo u proseku 8,5 novorođenih na svakih 1.000 ljudi, što znači da je ovaj broj prvi put u poslednjim decenijama opao ispod deset.

Kako prenosi Gardijan, u objavljenom statističkom godišnjaku navodi se da je prirodna stopa rasta populacije – uključujući rođenja i smrti – dostigla rekordno nizak nivo od 1,45 odsto.

Kineska vlada je pod sve većim pritiskom da spreči opadanje populacije izazvano višedecenijskom intervencionističkom politikom u pogledu rađanja dece, a u poslednje vreme i visokim troškovima života.

Iako u novom izveštaju nisu navedeni razlozi dramatičnog pada, demografi su prethodno ukazali da su među uzrocima relativno mali broj žena koje su u godinama pogodnim za trudnoću i rađanje dece, kao i sve viši troškovi kada je u pitanju zasnivanje porodice i podizanje dece.

U godišnjaku se navodi i da je zabeležen pad potrošnje po glavi stanovnika za obrazovanje, kulturne i rekreativne aktivnosti, kao i za zdravstvene i medicinske usluge kod ruralnih i urbanih Kineza. Takođe, zabeležen je porast troškova domaćinstva.

Problemi sa populacijom u Kini su većinom izazvani politikom jednog deteta koja je uvedena 1980-tih i važila je – uz neke izuzetke – sve do 2015, ali su i deo šireg trenda koji se beleži u celom svetu, naročito na istoku Azije.

Vlade i lokalne vlasti su uvele niz politika u cilju preokretanja ovog trenda, od ublažavanja limita za broj dece, do smanjivanja troškova povezanih sa obrazovanjem i vaspitanjem dece.

U kineskom godišnjaku navodi se da je prvi put od 1985. zabeležen pad broja razvoda, na 4,3 miliona, ali je bilo i manje sklopljenih brakova – 8,14 miliona u poređenju sa 9,27 koliko je bilo prethodne godine.

Ali, navodi Gardijan, izgleda da politike koje je vlada do sada usvojila nisu uspele adekvatno da ublaže zabrinutost koja među mladim ljudima vlada u vezi troškova za podizanje dece.

“To što kineska vlada sada čini već je uradila japanska vlada, ali ona nije toliko bogata. Japan može da obezbedi besplatnu zdravstvenu negu i obrazovanje, a Kina to ne može”, kaže Ji Fuksijan, profesor u oblasti akušerstva i ginekologije na Univerzitetu Viskonsin-Medison.

Prema njegovim rečima, na nizak natalitet u Kini utiču različiti društveni faktori, a intervencionističke politike o reprodukciji su uticale na oblikovanje sentimenta javnosti.

“Većina ljudi želi samo jedno dete, kao što je vlada promovisala, i navikli su na to da imaju samo jedno dete. Oni ne žele drugo ili treće dete iako se politika vlade promenila”, zaključuje Ji.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.