Navršilo se 11 godina od početka rata u Siriji, u kome je poginulo više od 350 hiljada ljudi

Zemlju je bilo prinušeno da napusti 6,7 miliona Sirijaca, dok je 6,6 miliona interno raseljeno unutar Sirije. Većina od 3,5 miliona sirijskih izbeglica smešteno je u susednoj Turskoj.

Prema podacima Sirijske opservatorije za ljudska prava, broj mrtvih iznosi skoro 390.000, među kojima 116.911 civila. Kao nestali se vode 205.300 ljudi , a pretpostavlja se da su mrtvi, uključujući 88.000 civila za koje se smatra da su umrli od mučenja u zatvorima pod kontrolom vlade. Ubijeno je ili ranjeno skoro 12.000 dece, prema podacima Unicefa.

Grafit u Deri bio je aluzija na predsednika Sirije Bašara el Asada, doktora stomatologije, koji je na liderskom mestu nasledio pokojnog oca. Tada aktuelni pokret “Arapsko proleće” doveo je do rušenja nekoliko režima u arapskim zemljama, a opoziciono nastrojeni Sirijci su smatrali da je red na njihovog autokratskog vođu.

Protesti protiv Asada širili su se Sirijom. Vojska ulazi u Deru 26. aprila 2011. Počinju žestoke borbe između sirijske vojske i opozicionih grupa koje podržavaju i naoružavaju neke susedne, ali i zapadne zemlje.

Asadov režim je demonstrante proglasio teroristima i angažovao vojsku i snage sigurnosti na gušenju protesta i borbi za opstanak na vlasti. Tako su mirni antivladini protesti pretvoreni u građanski rat u Siriji u kojem se od 2012. sukobi vode izmešu snaga Asadovog režima i opozicionih grupa koje su okupljene unutar formacija nazvanih Vojska slobodne Sirije. Krajem 2012. godine se nazirao krah Asadovog režima, a tad mu je u pomoć pritekao šiitski Hezbolah iz Irana i Libana.

Pojavljuje se i ekstremna Islamska država Levanta (ISIL). Kalifat proglašavaju 30. juna 2014. na delovima osvojenih teritorija u Siriji i Iraku. Vođa ISIL Abu Bakr al-Baghdadi, tada se pojavio u džamiji Al-Nur u iračkom Mosulu i proglasio kalifat u kome su važila drakonski stroga muslimanska pravila.

Maja sledeće godine uspostavili su kontrolu nad polovinom Sirije. Za drugu polovinu su se borile različite opozicione grupe i režim, koji je činilo se bio sve slabiji. Činilo se da je Asad na ivici pada, ali zvanični Damask poziva Rusiju u pomoć. Rusija se 30. septembra 2015. uključuje u rat na strani Asada. Turska sprovodi niz vojnih akcija u Siriji, usmerenih uglavnom protiv naoružanih kurdskih grupa koje smatra delom terorističke grupe PKK. Ove kurdske jedinice u Siriji podržavaju i naoružavaju SAD.

Vođa ISIL Al Bagdadi ubijen je u američkom napadu na Idlib 27. oktobra 2019. Turska i Rusija su 5. marta 2021. postigle dogovor o prekidu sukoba i zajedničkim nadzornim patrolama na severu Sirije.

Prema pisanju turske agencije Anadolija, koja se poziva na merenje sirijskog istraživačkog centra Ej Jusur, Asadove snage kontrolišu više od 60 odsto Sirije. Sem glavnog grada Damaska, Asad kontroliše gradove Alep, Hama, Homs, Deir ez-Zor, provincije Dera i Kunejtra na jugu, obalu Sredozemnog mora, odnosno Latakiju i Tartus. Oko 11 odsto teritorija zemlje je u rukama vojnih disidenata i protivrežimskih oružanih grupa. Kurdske snage YPG koje podržavaju SAD kontrolišu četvrtinu Sirije.

Pre rata, Sirija je imala vi{e od 22 miliona stanovnika, Svetska banka procenjuje da danas taj broj iznosi oko 17 miliona. Spadala je u bolje organizovane države Bliskog istoka sa visokim stepenom školovanih ljudi, solidnom zdravstvenom zaštitom i pristojnim životnim standardom.

Mirovni pregovori
Dosadašnji pregovori o Siriji nisu dali rezultat. Nova runda sirijskih mirovnih pregovora zakazana je za 21. mart u Ženevi, saopštio je specijalni izaslanika UN za Siriju. Posljednji takvi razgovori završeni su u Ženevi 22. oktobra prošle godine, a specijalni izaslanik za Siriju Geir Pedersen ih je opisao kao “razočarenje”.