Nemački list se pita: Da li je Srbija na Putinovoj strani?

„Zvuči kontradiktorno. Zvanično, Srbija zauzima neutralan stav u vezi s ratom u Ukrajini. Vlada Aleksandra Vučića ne podržava zapadne sankcije protiv Rusije i ističe da Moskvu smatra bliskim saveznikom“, piše Tagesšpigel i podseća da se istovremeno Srbija u martu 2022. pridružila rezoluciji Ujedinjenih nacija kojom se najoštrije osuđuje nezakoniti napad Rusije na Ukrajinu.

Takva politika se, piše berlinski list, često naziva politikom klackalice između Istoka i Zapada. „Vlada u Beogradu stalno naglašava da gleda isključivo sopstvene interese. Sankcije protiv Rusije, kako tvrdi, nisu u nacionalnom interesu. Međutim, unosna prodaja oružja jeste. Srpska industrija naoružanja preko trećih zemalja isporučuje oružje i municiju koji na kraju završavaju kod ukrajinske vojske – i samim tim u rukama neprijatelja navodnog saveznika Rusije. To je izazvalo ogorčenje ruske vlade.“

U članku se prenosi saopštenje ruske Spoljne obaveštajne službe (SVR) od pre nekoliko dana, u kojem se ocenjuje da „Srbija zabija nož Rusiji u leđa preko svojih kompanija za proizvodnju naoružanja“. Dalje se navodi da SVR optužuje srpsku vojnu industriju da snabdeva Kijev artiljerijskim granatama i municijom preko posrednika kao što su Češka, Poljska, Bugarska i neke afričke države.

Srpska vlada je, piše Tagesšpigel, odmah pokušala da smiri situaciju: „Beograd je obećao Moskvi da će ispitati optužbe o prodaji oružja Ukrajini. Vučić je naglasio da sve isporuke oružja prolaze stroge zakonske kontrole.“

Odnosi sa Ukrajinom i Rusijom

Autor teksta Kristof Rajhmut piše da Srbija stalno naglašava blisko partnerstvo s Rusijom i podseća na izjavu potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vulina, koji je, nakon sastanka s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom krajem prošlog leta, poručio da „Srbija neće postati deo antiruske histerije“.

„Politika Srbije izražava pokušaj vlade da udovolji obema stranama. Ne žele da naruše odnose sa Zapadom, ali istovremeno žele da zadrže Rusiju kao saveznika“, ocenjuje za Tagesšpigel Florijan Biber, direktor Centra za studije jugoistočne Evrope u Gracu.

Biber je ukazuje da je Srbija osudila nezakoniti napad Rusije na Ukrajinu u februaru 2022. i zbog sopstvene istorije. U članku se uz tu konstataciju podseća da je Kosovo 2008. proglasilo nezavisnost, ali Beograd i dalje formalno smatra Kosovo svojom autonomnom pokrajinom i da se tim otcepljenjem krši teritorijalni integritet Srbije. „Iz te perspektive, teško je uskladiti rusku politiku prema Ukrajini sa srpskim stavovima“, ukazuje Biber.

Istovremeno, kako dodaje, mnogi Srbi osećaju emotivnu bliskost s Rusijom: „Moskva do danas nije priznala nezavisnost Kosova, a u proleće 1999. godine osudila je intervenciju NATO protiv tadašnje Jugoslavije kao protivpravnu agresiju. Osim toga, dve zemlje stalno ističu kulturnu bliskost, i to ne samo kroz pravoslavnu crkvu. U medijima koje u velikoj meri kontroliše Vučić, prenosi se narativ Kremlja po kojem Zapad manipuliše ukrajinskom politikom i čak je inicirao rat s Rusijom. Takav narativ budi antizapadne reflekse koji su kod mnogih Srba prisutni još od intervencije NATO protiv tadašnje Savezne Republike Jugoslavije u ratu na Kosovu 1999. godine“, kaže ekspert iz Graca.

Predsednik zapravo ne želi Srbiju u EU?

Stručnjak za Balkan Florijan Biber za berlinski list ukazuje da je srpsko društvo podeljeno – i kada je reč o ratu u Ukrajini i u pogledu budućeg puta Srbije. Podseća da je podrška članstvu u Evropskoj uniji poslednjih godina pala na oko 40 odsto, a sličan je i broj onih koji se zalažu za jače veze s Rusijom.

Pod predsednikom Vučićem, proces pristupanja EU stagnira, ocenjuje Biber i dodaje: „Vlada zapravo ne želi u EU, jer bi time bila izložena pritisku u vezi s vladavinom prava. Ali želi da zadrži privid tog procesa kako bi zadržala podršku Zapada“.

Ipak, strah da će se Srbija pod Vučićem još više okrenuti Rusiji, prema Biberu je neosnovan. On smatra da Rusija ekonomski nije naročito važan igrač za Srbiju i ističe da je EU daleko najvažniji trgovinski partner Srbije. „Osim toga, Srbija je de fakto okružena državama NATO, tako da je potpuni zaokret od Zapada praktično nemoguć.“

Biber sumnja da će nedavne kritike Rusije u vezi s isporukama srpskog oružja Ukrajini trajno oštetiti odnose između Moskve i Beograda i dodaje: „Moguće je da je to pokušaj Kremlja da ponovo privuče Srbiju na proruski kurs.“

Na kraju, Biber za Tagesšpigel iznosi procenu da je malo verovatno da bi Srbija mogla da preuzme posredničku ulogu u mirovnim pregovorima u ratu u Ukrajini. „Za takvu ulogu, državi je pre svega potreban kredibilitet. Međutim, za obe strane, balkanska država je nepouzdan partner kojem se ne može u potpunosti verovati, ali kojeg ipak žele da zadrže.“