Izbori su blizu, a između 35 i 45 odsto Izraelaca i dalje stoji uz Netanjahua: Izgleda da će tako ostati trajno, zašto?

Ali čak i ako izbori budu održani 1. septembra umesto 27. oktobra, kako je prvobitno planirano, ne izgleda da će ta vremenska razlika značajno uticati na rezultate anketa, piše list Harec.

Osnovni obrisi javnog mnjenja o budućoj izraelskoj vladi stabilni su već gotovo dve godine a veliki deo toga povezan je sa načinom na koji građani vide Benjamina Netanjahua.

Čak kruže i glasine da bi Netanjahu mogao sve da iznenadi povlačenjem sa narednih izbora. Ukratko – niko ne može sa sigurnošću da kaže.

Ali jedno sigurno znamo: posle Netanjahuovog najluđeg mandata u 30 godina otkako je prvi put postao premijer, između 35 i 45 odsto Izraelaca i dalje stoji uz njega, i izgleda da će tako ostati trajno.

Po mišljenju Dalije Šeindlin, autorke ove analize u izraelskom listu, brojka bliža 45 procenata bolje odražava koliko Izraelaca ga trenutno podržava uoči narednih izbora – koji su potpuno otvoreni i veoma neizvesni.

Zašto? Vratimo se u 2022.

Uoči tadašnjih izbora, Benjamin Netanjahu bio je neprikosnoveni kandidat za premijersku funkciju, sa jasnom prednošću među ispitanicima koji su smatrali da je on najpogodniji za tu poziciju.

Anketa televizije Kanal 13 iz sredine jula te godine davala mu je prednost od 13, pa čak i 17 procenata u odnosu na dvojicu vodećih opozicionih političara, Beni Ganca i Jaira Lapida. Na to pitanje gotovo polovina ispitanika – 45 ili 46 odsto – birala je Netanjahua, dok je značajan deo odgovorio da ne zna.

To objašnjava Netanjahuovu pobedu u novembru 2022. kada je 48,38 odsto glasova otišlo partijama koje su ga otvoreno podržavale za premijera. Bilo mu je potrebno samo još nekoliko procenata preko njegove lične popularnosti.

Tokom 2023. godine, stav javnosti prema Netanjahuu pratio je odnos prema njegovoj krajnje desničarskoj koaliciji (pre napada Hamasa 7. oktobra): bili su loši.

Do kraja aprila, Kanal 13 je postavio isto pitanje a najbolje je porediti ankete iste televizije ili agencije i utvrdio da Netanjahu značajno zaostaje za Beni Gancom. Ipak, čak i taj nizak rezultat iznosio je 34 odsto, naspram 48 procenata koliko je imao Ganc.

Nakon 7. oktobra, ankete su za vladu dotakle dno i to sam nazvala „antirally padom“ – suprotnim efektom od okupljanja javnosti oko vlasti u kriznim situacijama.

Do januara 2024. Kanal 13 davao je Netanjahuu svega 30 procenata, dok je Ganc imao 48 odsto (što danas deluje gotovo nestvarno, s obzirom na to da je njegova stranka u novijim anketama pala daleko ispod izbornog cenzusa od 3,25 procenata).

Ali „Bibi“ je u istoj anketi i dalje imao 41 procenat kada se poredi sa Jair Lapidom, koji je zaostajao pet procenata.

Drugim rečima, čak i u svojim najgorim trenucima, podrška Benjaminu Netanjahuu uglavnom se kretala između 30 i 41 odsto.

Izgleda da ne može da padne ispod toga. Tačno je da je anketa lista Maariv iz novembra, samo pet nedelja nakon 7. oktobra, pokazivala podršku Netanjahuu od 26 procenata, dok je Beni Ganc imao duplo više.

Ali to je bilo kratkog daha. Već do januara 2024. čak su i ankete lista Maariv pokazivale da se Netanjahu vratio na podršku od oko jedne trećine birača.

Premotajmo unapred kroz milion nezapamćenih događaja u Izraelu, na Bliskom istoku i u svetu od tada. Iskreno, njegovi brojevi su izuzetni. Najnovija anketa Kanala 13 od prošle nedelje pokazala je da je, u direktnim poređenjima o tome ko je najpogodniji za premijera, Netanjahu potpuno nadoknadio pad podrške nakon 7. oktobra.

U toj anketi ubedljivo pobeđuje troje vodećih opozicionih političara – Gadi Ajzenkot, Naftali Benet i Avigdor Liberman – koji su testirani pojedinačno. I to sa solidnom razlikom: vodi sa 6, 8 ili čak 22 procentna poena u odnosu na njih (prema podacima agencije Ma’agar Mohot).

Ukupno gledano, Netanjahu je izbor 46 ili 47 odsto ispitanika kada se poredi sa Ajzenkotom ili Benetom, dok simbolično važna apsolutna većina od 51 odsto bira njega umesto Libermana – svog bivšeg ministra odbrane, političkog rivala koji je srušio njegovu vladu krajem 2018. godine.

Drugim rečima, Netanjahu je lično prošao put od dubokog pada do iznenađujućeg rasta u javnom mnjenju tokom dve godine u kojima je zemlja bila uvučena u tri aktivna rata (Gaza, Liban i Iran). Benjamin Netanjahu govori o „sedam frontova“, verovatno smatrajući da to pomaže njegovoj argumentaciji o odbrani Izraela od egzistencijalnog uništenja.

Jedan front – rat u Gazi – svakako mu ne ide u prilog. Tokom šest meseci ni koalicija ni Netanjahuova podrška u anketama nisu uspeli da se oporave od velikog pada vezanog za Gazu.

Uzlazni trend bio je postepen od sredine 2024. godine – što se ne može smatrati slučajnošću, jer je u tom periodu Izrael pojačao sukobe sa Iranom (u aprilu i oktobru te godine) i Hezbolahom.

Ali prava ironija je u tome što su ankete Kanala 12 pokazale najveći oporavak podrške Netanjahuu (u pitanju „ko je najpogodniji za premijera“) u novembru 2025.

Krajem 2024. godine, u anketi Kanala 12, podršku Netanjahuu je u poređenju sa različitim kandidatima izražavalo između 32 i 39 odsto ispitanika.

Nakon rata sa Iranom u junu 2025, njegov rejting je blago porastao, na raspon od 38 do 42 odsto u odnosu na druge kandidate. Međutim, u novembru 2025. došlo je do skoka – na 42 do 47 odsto – kada je ponovo pobeđivao trojicu kandidata u istraživanju Kanala 12.

Posle toga, rat sa Iranom 2026. godine gotovo da nije promenio ništa.

Ironija je u tome što je Netanjahuov dugogodišnji projekat sukobljavanja sa Iranom pomogao da se oporavi od javnog gneva iz 2024. godine, ali njegov najveći skok u podršci dogodio se nekoliko nedelja nakon što su poslednji taoci iz Gaze oslobođeni u okviru američkog dogovora.

Lako je uhvatiti se za jednu anketu: anketa Maariva iz početka maja, koju je sproveo Menahem Lazar, pokazala je da su Naftali Benet i Gadi Ajzenkot prestigli Benjamina Netanjahua u trci za premijera.

Ali to je u suprotnosti sa najnovijom anketom Kanala 13. Takođe, Maariv je prošle nedelje utvrdio da 55 odsto ispitanika želi da se Netanjahu povuče iz trke, dok samo 38 odsto želi da ostane.

Odgovor je ostati smiren i gledati širi raspon, kao i trend. Da li bilo koja od ovih anketa pokazuje Netanjahua izvan njegovog uobičajenog raspona podrške? Ne baš.

Da li postoji blagi uzlazni trend? Možda. Zato treba pratiti onu apsolutnu većinu od 51 odsto u direktnom poređenju sa manje popularnim kandidatom (Libermanom), i videti da li će i druge ankete pokazivati slične vrednosti u budućnosti.

Na kraju, šta Benjamin Netanjahu uopšte može da uradi u vezi sa svim tim?

Njegov protivnički tabor smatra da bi on možda želeo da ponovo pokrene rat sa Iranom ako bi mu to donelo politički dobitak. Ali to se nije desilo tokom prolećnog rata sa Iranom – pa je jednako moguće i suprotno: da bi Netanjahu mogao da izbegne obnavljanje sukoba koji bi se mogao percipirati kao neuspeh i politički teret.

Rat u Gazi nikada nije bio zaista završen, kao ni front sa Hezbolahom, oba mogu ponovo da eskaliraju. Ali je teško zamisliti da bi bilo koji od tih sukoba politički koristio Netanjahuu, jer bi to samo naglasilo neuspehe poslednjih godina.

Na kraju, ako Netanjahuu treba još nekoliko procenata birača da bi ponovo osvojio premijersku funkciju, moraće da se bori za svaki pojedinačni glas protiv opozicije. Ishod je neizvestan i političko polje ostaje veoma otvoreno.