„Pakao na zemlji“: Kakvi su uslovi u zloglasnom zatvoru u Bruklinu u kojem boravi Maduro

Njihov sin šalje optimističnu i prkosnu sliku o tome kako njegov otac i majka podnose život iza rešetaka gde borave od januara. Međutim, advokati i ljudi upoznati sa objektom koji imaju pristup zloglasnom zatvoru u Bruklinu gde se Maduro trenutno nalazi opisuju stvarnost života tamo u znatno manje ružičastim tonovima, piše CNN.

Maduro i Flores, koji su u januaru prebačeni u Njujork nakon što su oteti od strane američkih snaga u Venecueli, izjavili su da nisu krivi za optužbe koje su podnete protiv njih, a koje se odnose na trgovinu drogom, pranje novca i korupciju.

Oni su oboje zadržani u Metropolitan Zatvorskom centru (MDC) zatvoru u Bruklinu, saveznom zatvoru poznatom po teškim uslovima i po tome što je tu ranije boravilo nekoliko visokoprofilnih zatvorenika, uključujući saradnicu osuđenog seksiualnog prestupnika Džefrija Epstina Gslejn Maksvel i hip-hop mogula Šon Didi Kombs, koji je optužen za posredovanej u prostituciji.

Venecuelski zakonodavac Nikolas Maduro Guera, poznat kao „Nikolasito“, rekao je u ponedeljak da je njegov otac i dalje „visokog morala“ i „veoma snažan“, da svakodnevno vežba i da bi mogao da se pojavi izgledajući „mlađe, vitkije i atletski“.

Za Siliju Flores je rekao da je ona „prvi borac, čvrsta i budna“ pred pravnim izazovima.

Međutim, život unutar saveznog pritvorskog centra poznat je kao izuzetno težak.

Dani izolacije

Godinama je ovaj zatvor kritikovan zbog svojih uslova, koji se često opisuju kao opasni i nehuman. Neki advokati i pritvorenici otišli su toliko daleko da ga nazivaju „paklom na zemlji“, navodeći nehigijenske uslove, nebezbednost i produženu izolaciju.

Osoba poput Madura verovatno će se suočiti sa još strožim ograničenjima nego drugi zatvorenici, jer se visokoprofilni zatvorenici često odvajaju od opšte populacije iz bezbednosnih razloga.

„Očekivao bih da im je rutina 23 časa dnevno u samici“, objasnio je Kameron Lindzi, bivši direktor tog objekta. To znači skoro potpunu izolaciju u ćeliji, obroke koji se donose kroz otvor na vratima, malo ili nikakav kontakt sa drugim zatvorenicima i ograničenu rekreaciju, obično samostalno.

Savezna Uprava zatvora nije potvrdila u kojoj tačno jedinici se nalazi Maduro niti dala detalje o uslovima njegovog pritvora. Međutim, stručnjaci i advokati kažu da se zatvorenici ovog profila obično drže u Specijalnoj stambenoj jedinici (Special Housing Unit).

„To je najrestriktivniji nivo unutar objekta“, objasnio je advokat za krivično pravo i građanska prava Danijel Mekginis. Tamo pritvorenici provode gotovo ceo dan sami u svojim ćelijama, a kada izlaze, to čine pod strogim nadzorom i sa ograničenom komunikacijom, prema izveštajima Ministarstva pravde.

Iako se može činiti kao kazna, svrha ovog tipa pritvora je zaštita pritvorenika i osoblja zatvora, prema Upravi zatvora.

Odvojen od supruge

Čak i da nije u samici, Maduro ne bi mogao da viđa svoju suprugu.

U ovom zatvoru muškarci i žene se smeštaju u odvojene jedinice, čak i ako su u braku. Pored toga, u saveznim slučajevima poput ovog, optuženima u istom predmetu obično je zabranjeno da komuniciraju međusobno.

Prema saveznom sistemu, sudovi mogu izreći naredbe „bez kontakta“ kako bi se sprečila saradnja, ometanje svedoka ili mešanje u sudski proces.

To znači da, čak i unutar istog pritvorskog centra, Maduro i Flores verovatno ne mogu da se vide ili direktno komuniciraju, osim mogućih kontrolisanih susreta u prisustvu svojih advokata.

Svaka druga komunikacija sa spoljnim svetom je moguća, ali ograničena, nadzirana i podložna strogim pravilima. Posete moraju biti unapred odobrene, telefonski razgovori su kratki – a za neke mogu biti ograničeni na jednom mesečno – i nema slobodnog pristupa internetu.

Žalbe na hranu

Nikolas Maduro Guera je gubitak telesne težine svog oca pripisao disciplini i vežbanju. Ali postoji i druga moguća objašnjenja: kvalitet hrane u zatvoru.

Godinama su advokati tvrdili da zatvorenici dobijaju hranu kojoj je rok istekao, nedovoljno kuvana ili kontaminirana, uključujući pokvareno meso i pokvarene mlečne proizvode.

U žalbi podnetoj saveznom sudu 2024. godine, jedan pritvorenik tvrdio je da je dobio hranu, uključujući pasulj, „pun crva“. Isti dokument navodi da su zatvorsko osoblje nakon žalbe identifikovali prisustvo buba u jednoj kesi pasulja.

U drugom podnesku prošle godine, advokat muzičkog producenta i preduzetnika Šon Didi Kombsa, takođe visokoprofilnog zatvorenika u ovom centru, tvrdio je da centar „rutinski služi hranu kojoj je rok istekao ili je puna crva“, napominjući da ovo nisu izolovani incidenti, već obrazac unutar objekta.

„Od nedostatka medicinske nege do ozbiljnih problema sa higijenom, pa čak i crvi u hrani, sve što može biti loše, loše je u MDC-u“, rekao je David Paton, bivši direktor organizacije Federal Defenders of New York.

Savezni organi su odbacili deo ovih optužbi, tvrdeći da u određenim slučajevima „ne postoji dokaz“ o kontaminiranoj hrani. Ipak, žalbe i dalje postoje.

Ograničeno vežbanje

Maduro Guera je takođe tvrdio da njegov otac vežba svaki dan. Taj scenario, iako moguć, verovatno se odvija u veoma strogo ograničenim okvirima.

Prema izveštajima Ministarstva pravde SAD, pod restriktivnim uslovima, kretanje pritvorenika je ograničeno, a ljudska interakcija minimalna.

U nekim slučajevima, pritvorenici mogu da napuste svoje ćelije do jednog sata dnevno radi rekreacije, ali ove aktivnosti se obično odvijaju u ograđenim prostorima ili u strogo kontrolisanim zonama koje su neki advokati i pritvorenici opisali kao „kaveze na otvorenom“.

U mnogim slučajevima, vežbanje zatvorenika odvija se unutar same ćelije: sklekovi, trbušnjaci ili jednostavno hodanje u krug.

Advokati koji zastupaju pritvorenike kažu da ove fizičke rutine ne samo da pomažu da ostanu u formi, već postaju i jedan od retkih načina da zadrže kontrolu u okruženju u kojem gotovo sve određuju drugi. To, kako kažu, predstavlja način da se strukturira dan kada vreme izgleda kao da stoji u mestu.

Izveštaji i svedočenja prikupljeni od strane The Marshall Project ukazuju da, u odsustvu adekvatne medicinske i mentalne nege, vežbanje postaje jedno od retkih sredstava za upravljanje stresom, anksioznošću i izolacijom.

Zatvor pod stalnim nadzorom

Metropolitan zatvorski centar je velika savezna ustanova industrijskog tipa koja, prema Upravi zatvora, smešta više od 1.300 pritvorenika, i godinama je predmet skandala i kritika.

On je tamna, prenatrpana i bučna sredina, prema rečima Elije Honiga, starijeg pravnog analitičara koji je više puta bio unutar objekta. Iako su svi zatvori neprijatna mesta, Honig kaže da je „MDC možda najneprijatniji“ od svih koje je posetio.

Izveštaji Ministarstva pravde dokumentovali su probleme sa nasiljem, krijumčarenjem oružja i čestim pritvorom. Neki pritvorenici opisali su okruženje kao opasno, sa incidentima napada i uslovima koji ugrožavaju njihovu bezbednost.

Identifikovani su i specifični nedostaci, uključujući dugotrajne probleme sa grejanjem i kontrolom temperature, ćelije sa ekstremnom hladnoćom ili toplotom, poteškoće u obezbeđivanju adekvatne medicinske nege i ograničenja u pristupu posetama i komunikaciji sa advokatima tokom kritičnih perioda.

„Kvalitet medicinskih i mentalno-zdravstvenih usluga ostaje duboko loš“, rekla je advokatica za građanska prava Keti Rosenfeld, opisavši okruženje kao zaista užasno i teško podnošljivo.

Odgovor vlasti

U odgovoru na ove optužbe, savezni organi insistiraju da se situacija popravila. U izveštaju iz 2024. godine, Uprava zatvora je najavila formiranje „Tima za hitne akcije“ kako bi se rešili zabrinjavajući uslovi u objektu. Izveštaj je takođe istakao povećanje broja korektivnog i medicinskog osoblja, kao i smanjenje nasilja.

Međutim, advokati i organizacije za građanska prava tvrde da ove poboljšanja nisu suštinski promenila stvarnost unutar centra, koji i dalje radi pod pritiskom zbog nedovoljnog broja osoblja koje može da funkcioniše sigurno i dosledno.