Novi nemački zakon o širenju mržnje na društvenim mrežama izazvao polemike

Regulativa je usvojena juče posle podne glasovima poslanika vladajuće crno-crvene koalicije, a protiv su bili poslanici krajnje desne Alternative za Nemačku  (AfD) i stranke Levica. Uzdržani su bili Zeleni i Slobodne demokrate (FDP).

Paket zakona izazvao je polemike i pre nego što je ušao u skupštinsku proceduru, a najveće neslaganje izazvale su upravo novine koje se odnose na društvene mreže. One sada imaju obavezu ne samo da obrišu potencijalno kažnjive sadržaje, nego i da ih prijave i da policiji dostave određene podatke o licima koja su sadržaje objavila.

Do sada su operateri tih mreža, pod pretnjom kazne, morali samo da obrišu kažnjive sadržaje. Nova rešenja ih obavezuju da prijave sporne tekstove, snimke ili slike,  ali i da Saveznoj kriminalističkoj službi (BKA) proslede podatke kao što su login, IP adresa ili broj porta korisnika, i to pre nego što se utvrdi postojanje osnovne sumnje da je počinjeno krivično delo.

Na taj način, kako je ocenjeno, treba da bude obezbeđen efikasan krivični progon, ali i preventivno delovanje, preneo je portal EURAKTIV Nemačka.

„Iz reči mogu da nastanu dela. To su nam jasno pokazala stravična dela u Haleu, Hanau i ubistvo gradonačelnika Kasela Valtera Libkea“, rekao je potpredsednik poslaničke grupe vladajuće Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Torsten Fraj.

Savezna ministarka pravde Kristina Lambreht, iz Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) rekla je medijima da je zakon potreban kako se osobe koje onlajn šire mržnju ubuduće ne bi osećale sigurno i bile svesne da mogu da računaju sa posledicama.

Dopune zakona izazvale su kritike još u fazi nacrta. Same društvene mreže – Fejsbuk, Tviter, Jutjub – su te kojima zakon sada daje ovlašćenje da identifikuju sadržaje, obrišu ih i proslede policiji korisničke podatke.

Poslanička grupa Zelenih predložila je u parlamentu amandman, koji je kao kompromisno rešenje predviđao privremeno zamrzavanje podataka, takozvani „kvik friz“. Prema tom predlogu, mreže bi obrisale sporni sadržaj i poslale ga BKA na uvid, dok bi korisničke podatke zamrznuli i sačuvali, i prosledili policiji samo ako ona proceni da je reč o krivičnom delu i odluči da pokrene istragu.

Predlog Zelenih u parlamentu nije prošao, iako se za to rešenje zauzeo i poverenik za zaštitu podataka, socijaldemokrata Ulrih Kelber.

Predsednica Udruženja za liberalnu mrežnu politiku Load, An-Katrin Ridel ocenila je da na taj način nastaje baza podataka zasnovana na sumnjama. Ona je za portal EURAKTIV ukazala i na kontradikciju koja je nastala posle usvojenih izmena.

Prema njenim rečima, kosnici društvenih mreža po zakonu imaju rok od dve nedelje da ulože prigovor zbog brisanja njihovih sadržaja. Za to vreme su, međutim, njihovi podaci dospeli u ruke policije i već je nastala povreda njihove privatnosti.

Ridel je naglasila da lično zna za slučajeve ishitrenog, neopravdanog brisanja sadržaja, kada na primer, neko u šali prijatelju napiše „ubiću te“, a to bude pogrešno protumačeno kao pretnja ubistvom.

Čak i kada je prigovor, koji zakon predviđa, moguć, šteta je već nastala. Na taj način privatne internet platforme postaju „pomoćni šerifi“, ocenila je Ridel. I poslanik Levice Nima Movasat ocenio se tako „na mala vrata“ uvodi paralelna baza podataka o ličnosti.

Posle usvajanja zakona, nameće se i pitanje kako će nemačko pravosuđe izaći na kraj sa sasvim izvesno daleko većim brojem predmeta.

Zvaničnik Nemačkog udruženja sudija Sven Reben ocenio je za informativni portal RND.de da će tužilaštvo godišnje imati oko 150.000 novih predmeta. „Savezne pokrajine moraju značajno da pojačaju kapacitete krivičnihe sudova. Za sudove i tužilaštva, koji već sada rade na granicama mogućnosti, to će biti  ogroman posao“, rekao je Reben.