Objave na društvenim mrežama mogu da pomognu policiji u hapšenju

Policija reaguje kad god dođe do saznanja da postoji sumnja da je učinjeno krivično delo, ali i anonimna prijava građana dovoljna je da se krene u proveru, isto kao i objave u medijima i na društvenim mrežama.

„Društvene mreže mogu da budu savremen i važan izvor informacija, pogotovu zbog svoje brzine i necenzurisanog sadržaja. Sa druge strane, mogu da budu izvor dezinformacija i zloupotreba, kao i da se nadležni organi nepotrebno uzbunjuju i koriste kapacitete kada nije neophodno“, rekao je za RTS prof. dr Mladen Milošević sa beogradskog Fakulteta bezbednosti.

Metode provere

Rad na terenu, analiza snimaka sa nadzornih kamera, ispitivanje svedoka, neke metode se decenijama primenjuju, ali se uvode i nove.

„Policija ima svoje razvijene standarde postupanja. Preduzima i određene dokazne radnje u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku koji može definitivno da utvrdi pouzdanost određenih tvrdnji“, objašnjava Milošević.

Prema njegovim rečima, policija mora da angažuje i ljude na terenu, te da koristi doušnike i druge izvore informisanja da bi proverila informaciju koja dolazi iz izvora koji nije kritički preispitan.

Istraga

Iako policija najčešće prva sazna za postojanje nekog krivičnog dela, istragu zapravo vodi tužilaštvo.

„Trenutni zakonski koncept je da istragu vodi tužilaštvo. Policija prikuplja određene dokaze. Krivična prijava po pravilu kreće tako što prva policija sazna, koja je dužna da obavesti nadležnog tužioca. Tužilac tada upravo daje policiji uputstva, šta dalje da radi“, ističe advokat Ivan Stanikić.

Kada se prikupi dovoljno dokaza, donosi se rešenje o otvaranju istrage.

„Istragu dalje sprovodi tužilaštvo, odnosno daje policiji naloge šta još treba da uradi. Kada tužilaštvo smatra da ima dovoljno dokaza, podiže optužnicu ili optužni predlog. Sud faktički dalje razrađuje i ispituje sve dokaze“, navodi Stanikić.

Okrivljeni i tokom istrage ima pravo na advokata. Može da ga izabere sam ili će mu biti dodeljen po službenoj dužnosti.

U zavisnosti od toga da li postoji opasnost od bekstva, ponovljenog krivičnog dela ili od uticaja na istragu, okrivljeni se može zadržati u pritvoru, najduže šest meseci.