Od "dobrog“ do "korisnog“ Rusa: Kako ruska opozicija igra zajedno sa propagandom Kremlja 1Foto: EPA-EFE/OLEG PETRASYUK

“Rusi nisu krivi što je rat počeo, niti što se još nije završio, niti što Putin nije svrgnut”. Ova fraza ruskog opozicionara Maksima Kaca ilustruje stav većine ruskih javnih ličnosti, koje, s jedne strane, kritikuju Putina, a s druge, svesno ili ne, šire poruke ruske propaganda, stoji u analizi koju objavljuje Ukrajinska pravda.

Godinama je ukrajinski informativni prostor bio preplavljen ruskim sadržajem: muzikom, knjigama, medijima, blogerima. Za mnoge Ukrajince, navodi se, “dobri“ Rusi su bili idoli, verovali su im. Ksenija Sobčak i Dmitrij Bikov su okupili veliku publiku, putujući po Ukrajini, podučavajući Ukrajince slobodi govora i razumevanju dela Lesje Ukrajinke.

Spor razvoj sadržaja na ukrajinskom jeziku samo je ojačao ovaj trend. Kada su ruske javne ličnosti već objavljivale mnoštvo video snimaka na Jutjubu, Ukrajinci su tek počeli da obraćaju pažnju na ovu platformu.

Sve je počelo da se menja 2014. ali tek 2020-2021 Ukrajinci su postigli zapažene rezultate. U 2021. ukrajinski segment Jutjuba počeo je da pobeđuje proruski.

Posle ruske invazije, ruski idoli nisu nestali, ukazuje se.

Njihov “liberalni“ stav učinio ih je “dobrim Rusima“. U prvim mesecima 2022. preplavili su ukrajinski informativni prostor – od TV prenosa do pokušaja dobijanja ukrajinskog državljanstva. Ali sa svakim novim zločinom koji je počinila ruska vojska, stav Ukrajinaca postaje radikalniji. Potraga za “dobrim Rusima“ pretvorila se u negiranje njihovog postojanja.

Međutim, o političkoj poziciji takozvanih “dobrih Rusa” od 2014. i da li se ona danas promenila, malo se govorilo. Ovi “dobri Rusi“ su bili i jesu deo informacionog rata – oni su oblikovali i oblikuju stav Rusa prema Putinu, Ukrajini i ratu.

Volonterska inicijativa “Kako ne postati povrće” zajedno sa platformom Analize istraživala je izjave o Ukrajini (2014.-2022.) 91 ruske javne ličnosti i publikacije u devet ruskih medija koji govore da se protive Putinovom režimu.

Svrha studije je da pokaže Ukrajincima u kojoj meri javna pozicija poznatih Rusa koji kritikuju Putina zapravo jača ili slabi imidž Ukrajine u informacionom prostoru i da li “dobri Rusi” emituju ruske propagandne narative (svesno ili ne).

Korisni Rusi?

Među 91 analiziranim Rusom koji kritikuju Putina, samo šestoro dosledno podržava Ukrajinu u informacionom prostoru. Andrej Piontkovski, na primer, jedini među njima ima jasnu javnu tačku gledišta o svim ključnim pitanjima: rusko-ukrajinskom ratu (od 2014), aneksiji Krima, priznanju Rusije kao agresora; on priznaje da su Rusi krivi za rat. Ograničenja izdavanja viza Rusima on smatra blagim oblikom kazne za kolektivnu odgovornost.

Samo 40 od 91 analiziranih Rusa javno je priznalo Krim kao sastavni deo Ukrajine. Većina njih govori o aneksiji, ali smatra da se poluostrvo ne može jednostavno vratiti Ukrajini – mora da bude novi referendum ili dvojni protektorat Ukrajine i Rusije ili nešto drugo.

Politikolog Jekaterina Šulman je, na primer, u septembru 2019. na pitanje šta da se radi sa Krimom, odgovorila da u svetu ima mnogo sivih zona i „ko sedi na određenom mestu je vlasnik“.

U martu 2014. popularni pisac Boris Akunjin objavio je na LiveJournal tekst ruskog političara Alekseja Navaljnog u kome se kaže: “Ukrajina je Krim dobila slučajno, a to izgleda pogrešno, nepravedno i nesrećno za svakog normalnog stanovnika Rusije“.

Od "dobrog“ do "korisnog“ Rusa: Kako ruska opozicija igra zajedno sa propagandom Kremlja 2
Foto: snapshot pravda.com.ua

Kasnije, u novembru iste godine, Akunjin je pripajanje poluostrva nazvao krađom i rekao da će “održati referendum uz dugu pripremu i pod strogim međunarodnim nadzorom, a pustiti Krimljane da sami odluče kuda će ići – tamo, ovamo ili budu svoji na svome“, dodajući da je sa prethodnih putovanja na Krim stekao utisak da “mnogi ljudi tamo ne žele da žive u Ukrajini“.

Generalno, “dobri Rusi“ mogu da kritikuju Putina i njegove postupke, ali uvek ostaju Rusi i ruske interese stavljaju na prvo mesto.
Kada su 2020. književnicu Ljudmilu Ulickaju pitali da li je spremna da održi govor za “ruski narod Donbasa“, ona je odgovorila: “da, da, to bi me zanimalo”.

Ruski novinar Aleksej Pivovarov objavio je 2019. na Jutjubu film o životu u okupiranom Donjecku u ime lokalnog stanovništva. Malo je govorio o stvarnim problemima, već se fokusirao na međunarodne sankcije. Jedna žena u njegovom filmu ispričala je priču o tome kako su njene komšije, koje nikada ranije nisu koristili oružje, krenuli u rat i kako se stanovništvo nakon 2014. ujedinilo.

Većina javnih ličnosti Rusije smatra vreme do 24. februara 2022. mirnim i “normalnim“ i kažu da su i Rusi i Ukrajinci postali žrtve rata. Na primer, Putinovi kritičari porede Ukrajince koji su postali žrtve rata i primorani da traže utočište u inostranstvu i Ruse koji su emigrirali u druge zemlje zbog protivljenja Putinovom režimu.

U avgustovskom postu, Boris Akunjin upoređuje “Mariupoljski dnevnik“ Ukrajinke Jane Panove i dnevnik žitelja Moskve u kojem ona opisuje duševne patnje posle 24. februara.

Ruski reditelj Kiril Serebrenikov je na Kanskom festivalu rekao da vredi pomoći Rusima koji su “poslati“ u rat, kao i njihovim porodicama. Tvrdio je da pod uticajem propagande idu da se bore u Ukrajinu, a sada su se njihove porodice našle bez hranitelja.

Što više Rusija gubi, to su jači glasovi onih koji govore da je ovo Putinov rat, a ne Rusije i da sami Rusi i ruska opozicija nisu ništa krivi.

Ruski političar Maksim Kac izneo je tipično mišljenje: „Neophodno je podeliti krivicu i odgovornost. Kriv je onaj ko je pucao i naredio da se puca, a nije kriv onaj ko nije srušio Putina“.

U avgustu 2022. ruski političar Dmitrij Gudkov ponovo je objavio post Borisa Akunjina u kome se kaže: “Posle 24. februara ljudi se u moralnom smislu ne dele na građane Rusije i Ukrajine… Jezik, državljanstvo i mesto stanovanja nekoga učini taocem ili žrtvom jedne ili druge dramatične (a ponekad i tragične) okolnosti…“

Upravo tako Rusi objašnjavaju nepravdu međunarodnih sankcija koje im zagorčavaju život. U intervjuu u proleće 2022. za zapadne medije, ruska propagandistkinja Marina Ovsjanikova rekla je da zbog sankcija njena majka sa invaliditetom ne može da kupi lekove, a ćerka ne može da plati bankovnom karticom ručak u školi. O tome je govorila kada su stotine hiljada Ukrajinaca bile pod okupacijom i nisu imale najpotrebnije – vodu i hranu.

U zapadnom informacionom prostoru aktivni su i javni kritičari Putina. Natalija Sindeeva, osnivačica TV kanala „Dožd“, aktivno promoviše svoj film „Fack this job“. Ima dve paralelne priče – istoriju stvaranja kanala “Dožda“ i savremeni politički život Rusije. Kako kaže Sindeeva, film mora da dokaže Evropljanima da nisu svi Rusi neprijatelji, da su se jednostavno našli u “teškim” okolnostima.

Od "dobrog“ do "korisnog“ Rusa: Kako ruska opozicija igra zajedno sa propagandom Kremlja 3
Foto: snapshot .pravda.com.ua

Još jedan argument javnih ličnosti koje kritikuju Putina jeste da Rusi ne mogu ništa da promene.

“Ne pokušavajte da slušate (ukrajinske) savete. Vi znate bolje kako se živi, a njihovo iskustvo Evromajdana za nas nije relevantno…“, napisao je ruski opozicioni političar Kac u oktobru 2022. Takvi pozivi na pasivnost sistematski se čuju od februara.

Odmah nakon početka invazije u punom obimu, Rusi su pozvali Ukrajinu da prihvati da Rusija ne može da izgubi. Takođe su pozvali Zapad da ne isporučuje oružje Ukrajini. Jedan primer je post Alekseja Navaljnog o većoj efikasnosti objava na društvenim mrežama u poređenju sa oružjem: “Jedan Javelin (napredni raketni sisitem) košta 230.000 dolara. Za istu sumu dobićemo 200 miliona pregleda (društvenog) oglasa koji će ljudima reći šta se dešava u Ukrajini .“

Ponavljanje ruskih propagandnih poruka je tipično za Putinove javne kritičare. Na primer, istoričar Mark Solonjin kritikovao je bivšeg ukrajinskog ambasadora u Nemačkoj Andrija Melnika zbog njegovih izjava o Stepanu Banderi.

Solonjin Organizaciju ukrajinskih nacionalista i Ukrajinsku ustaničku armiju naziva i fašističkim organizacijama, što na svaki mogući način iskrivljuje njihovu istoriju; on takođe tvrdi da istinski patriota Ukrajine ne može da ih podrži.

Uoči invazije u punom obimu, “dobri Rusi“ su optužili SAD za izazivanje straha i negiranje mogućnosti ruskog rata. Sada Rusi povremeno krive NATO i SAD za rat, pomerajući fokus sa Ukrajine.

Oni naglašavaju da je sada Rusija zapravo u ratu sa SAD, a ne sa Ukrajinom.

Izjave Putinovih javnih kritičara zasnovane su na imperijalnim narativima: o bratskim narodima, neraskidivim vezama sa Ukrajinom, slabosti ukrajinske kulture i još mnogo toga. Generalno, svi ovi narativi se svode na formiranje novog “ruskog sveta“ u kome će Ukrajinci i Rusi biti zajedno – samo kada ne bude Putina.

Ruski Insajder najobjektivnije piše

Od devet opozicionih medija (tradicionalnih i Jutjub projekata),stoji u studiji Ukrajinske pravde, Insajder najobjektivnije piše o dešavanjima u Ukrajini i Rusiji. Meduza, pak, objavljuje mnoge manipulativne članke.

Meduza priznaje da Rusija vodi rat u Ukrajini i kritikuje Putinov režim od prvog dana rata. Međutim, studija Detector Media kaže da je 55 odsto Meduzinih publikacija od 1. do 21. jula sadržalo ruske propagandne narative, posebno da “nije sasvim jasno“ ko granatira ukrajinske gradove i da je Ukrajina napustila stanovnike okupiranih teritorija.

Povremeno se u publikacijama Meduze pominju „Narodne republike Donjeck i Lugansk“, kao da one zaista postoje i da su države – a ne teritorije koje je okupirala Rusija. Meduza takođe ponavlja tvrdnje ruske vlade o „preventivnom udaru na NATO“ i narativ da „za rat nisu krivi samo Putin već i zapadni političari“.

Objektivnost informacija u medijima, a posebno Jutjubu, značajno zavisi od pozvanih govornika.

Na primer, gledajući YouTube kanal Live Gvozd, koji uglavnom ostaje neutralan, možete čuti kako ljudi šire iskrivljene, manipulativne narative. Ruski novinar Maksim Ševčenko rekao je da je raspad Sovjetskog Saveza nelegitiman. Ruski advokat Anri Reznik rekao je da je Ukrajina takođe kriva za rat jer je želela da postane unitarna država sa Krimom kao delom.

Jedan od stalnih gostiju Live Gvozd je bivši glavni urednik Eha Moskve Aleksej Venediktov, koji dugi niz godina širi narative ruske propagande, iznosi imperijalne i ukrajinofobične stavove: „Ljudi koji su čitali o noćnoj mori u Kremenčuk, bar shvatite da nije zli major dao naređenje da se puca „na civilni objekat“.

Nažalost, ukrajinski mediji i novinari povremeno daju “dobrim Rusima“ platformu da govore – intervjuišu ih ili ih pozivaju da komentarišu događaje oko rusko-ukrajinskog rata.

Ruski blogeri i mediji takođe redovno pozivaju ukrajinske govornike kao što su Aleksij Arestovič, Oleg Ždanov, Aleksij Geraščenko i Mihail Podoljak. S jedne strane, to nam omogućava da

Rusima prenesemo istinu o događajima u Ukrajini.

S druge strane, publiku “dobrih Rusa“ uglavnom čine ukrajinska i ruska dijaspora.

Obični Rusi nikada nisu bili njihova publika, a oni sa liberalnim stavovima već imaju pristup objektivnim informacijama – znaju istinu, ali ne čine ništa da promene situaciju, jer isti javni kritičari režima pozivaju na pasivan protest.

Od „dobrih Rusa“ do Rusa korisnih za Ukrajinu

Javni kritičari Putina mogu pomoći Ukrajini ako mogu da destabilizuju Rusiju ili barem priznaju da je, bez pobede Ukrajine, budućnost samog Rusa iluzorna. Međutim, nakon analize njihovih javnih izjava, sumnja se da je to ono čemu teže.

U retorici “dobrih Rusa“ ima minimalnih poziva da ljudi izađu i protestuju. Ali to ne isključuje mogućnost da konkretni postupci Putinovih javnih kritičara mogu biti korisni za Ukrajinu.

Ukrajinci već duže vreme govore da pojam “dobri Rusi“ treba promeniti u “korisne akcije Rusa“.

Od "dobrog“ do "korisnog“ Rusa: Kako ruska opozicija igra zajedno sa propagandom Kremlja 4
Foto: snapshot pravda.com.ua

“Sve što se dešava u Rusiji treba razmotriti sa stanovišta da li je to korisno za našu pobedu, da li je približava ili, naprotiv, šteti“, napisao je Valerij Pekar, koosnivač građanske platvorme “Nova zemlja” na Fejsbuku, reagujući na burne rasprave o izjavi ruske pop zvezde Ale Pugačeve.

Krajem septembra Pugačova je objavila apel ruskom Ministarstvu pravde, tražeći da nju i njenog supruga komičara Maksima Galkina priznaju kao strane agente. Ovaj post je izazvao burnu diskusiju u Ukrajini. Neki Ukrajinci su se zahvalili Pugačevoj, dok su drugi pozvali da to ne čine.

Slučaj sa Pugačovom je još jednom pokazao da samo ukrajinski informativni prostor može biti uznemiren izjavama “dobrih Rusa“. Oni nemaju jak uticaj na razmišljanja ili ponašanje unutar Rusije.

Pored neopravdanih nada, umešanost Rusa u ukrajinski informacioni prostor ima negativne posledice. Oni ovde nalaze publiku i mogu da utiču na nju. Pre potpune invazije, od tri do 11 odsto Ukrajinaca je moglo da razlikuje laž od istine u informacionom prostoru. Da li će uspeti da prepoznaju manipulacije Rusa koji kritikuju Putina?

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.