Opasan uspon Marin le Pen pred izbore u Francuskoj

Najnovije ankete pokazuju da Le Pen ne samo da će se naći u drugom krugu glasanja uz centrističkog predsednika, već i da se razlika između njih znatno smanjuje, te da je ona dostigla najveći rejting i popularnost.

Prema anketi Ifopa objavljenoj u nedelju, 3. aprila, podrška Makronu je 27 odsto, što je pad sa 29,5 odsto dve nedelje ranije, dok je Le Pen na drugom mestu sa 22 odsto, čime je njena podrška porasla za više od 3,5 odsto.

Kako prenosi Blumberg, poslednji rezultati istraživanja javnog mnjenja pokazuju da bi u drugom krugu, 24. aprila, Makron pobedio Le Pen za 53 odsto naspram 47 odsto, dok je u istoj anketi pre dve nedelje odnos bio 58 odsto prema 42 odsto.

To je najuža margina do sada i daleko je manja nego 2017, kada ju je on podedio sa 66 odsto prednosti.

U prvom krugu bi na trećem mestu trebalo da završi kandidat krajnje levice Žan-Lik Melanšon koji ima podršku 15 odsto ispitanih, čime je povećao rejting za dva odsto.

Krajnji desničar Erik Zemur je u anketi dobio 10,5 odsto, što je pad od 1,5 odsto.

Na petom mestu je kandidatkinja konzervativnih republikanaca Valeri Pekres sa devet odsto, posle pada od dva odsto.

Makron je na skupu u subotu, 2. aprila, upozorio svoje pristalice da ne uzimaju zdravo za gotovo da će on osvojiti drugi mandat, sugerišući da bi neko od njegovih ekstremno desničarskih rivala mogao da ga pobedi, ističe Fajnenšl tajms.

„Ne verujte komentatorima ili istraživanjima javnog mnjenja koji kažu da je to nemoguće, nezamislivo, koji kažu da su ‘izbori su već dobijeni i da će sve biti u redu’. Pogledajte nas, pogledajte sebe, pre pet godina. Ljudi su govorili da je to nemoguće“, rekao je Makron.

Politički oponenti i dalje kritikuju Nacionalni savez Le Penove kao rasističku, ksenofobičnu, antisemitsku i antimuslimansku stranku, ali istraživanja pokazuju da je, iako ju je javnost ranije odbacivala kao „đavola“ republike, percepcija sada mnogo blaža, piše Gardijan.

U vreme dok se treći put oprobava u trci za predsedničko mesto, Le Pen (53) je uspela da postane druga po redu omiljena politička ličnost u Francuskoj, iza Makronovog bivšeg premijera Eduara Filipa, pokazali su rezultati poslednjih istraživanja.

Fokus Le Penove na troškove života i porast cena energenata koji će verovatno biti dodatno pogoršan ratom u Ukrajini omogućili su joj da se oslobodi svojih ranijih veza sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, koga je posetila 2017.

Kako piše Gardijan, u ovoj predsedničkoj kampanji je krajnja desnica najprisutnija u modernoj istoriji Francuske.

Osim Marin le Pen, pojavio se još jedan kandidat: pisac i esejista Erik Zemur, koji je osuđivan za podsticanje rasne mržnje.

Uz još zapaljiviju retioriku od Le Penove, on tvrdi da je tačna teorija zavere o takozvanoj „velikoj zameni“, po kojoj bi lokalno stanovništvo moglo da bude zamenjeno pridošlicama, što bi Francusku načinilo većinski muslimanskom zemljom na ivici građanskog rata.

Međutim, umesto da, kao što bi se očekivalo, naškodi Le Penovoj, Zemur je doprineo njenom jačanju.

„Nešto sasvim neverovatno se dogodilo tokom ove kampanje. Izrazito radikalni stavovi Zemura doveli su do smekšavanja slike Marin le Pen. Ona sada mnogim glasačima izgleda manje radikalno i manje agerisivno nego Zemur i zadobija više poštovanja i uvažavanja“, rekao je za Gardijan Bruno Kotre, politikolog na Pariskom institutu političkih nauka.

Ipak, tvrdolinijska politika Le Penove se nije promenila i ona se velikim delom preklapa sa Zemurovom.

Ona je obećala referendum o imigraciji i unošenje izmena u ustav kako bi se osigurala „Francuska za Francuze“, u kojoj bi rođeni Francuzi nad onima koji to nisu imali prioritet po pitanju socijalne zaštite, stanovanja, zaposlenja i zdravstvene nege.

Da bi omekšala sliku javnosti o sebi, Le Pen često ističe svoju ljubav prema bengalskim mačkama i nedavno stečenu diplomu koja joj je omogućila da postane uzgajivač ove vrste.

„Ona se pretvorila u ljubaznog uzgajivača mačaka? To su laži“, rekao je Makronov ministar ekonomije Bruno le Mer, naglasivši da je ona uvek zagovarala „diskurs mržnje“.