Orbanov zakon podelio Evropu 1Foto: EPA/DOMINIC AQULINA

Mađarska vlada još nikada nije bila toliko na meti međunarodnih kritika kao danas. Nakon usvajanja tzv. „korona zakona“, evropski i američki politčari su osuli salve kritika: jedni su govorili o početku diktature u Mađarskoj, drugi su politiku premijera Viktora Orbana poredili sa epidemijom, a neki opet zahtevaju sankcije EU protiv Mađarske.

Reakcija bez presedana, stigla je iz 13 zemalja, a među njima i Nemačke: u diplomatskoj deklaraciji ministarstava spoljnih poslova države su upozorile, usled korona-krize, na kršenje i dugoročno ograničavanje demokratskih i principa pravne države, kao i drugih osnovnih prava.

Kao jedina zemlja istočne Evrope, deklaraciji se priključila Letonija. U deklaraciji se doduše ne pominje eksplicitno Mađarska, no iz konteksta se da zaključiti da je povod za deklaraciju bio mađarski zakon.

U međuvremenu se oglasila i predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen „zabrinuta“ zbog mađarskog zakona, a pre samo dva dana iznela je opštu kritiku ne imenujući Mađarsku.

Originalna“ reakcija Budimpešte

Poređenja radi, Orbanova vlada je do sada delovala opušteno, delom čak originalno na masovne kritike. U jednom saopštenju vlade stoji: „Mi se u potpunosti slažemo s jučerašnjom deklaracijom 13 zemalja-članica EU da u ovo vreme, sa svim izazovima koje ono nosi, moramo da sačuvamo vrednosti kao što su sloboda, demokratija, pravna država i ljudska prava“. Istovremeno mađarska vlada kritikuje to što deklaracija nije dostavljena svim zemljama na potpis.

DW je uputio pitanje mađarskoj vladi, da li će Mađarska potpisati deklaraciju, ali je ostao bez odgovora.

Međunarodne kritike zakona o vanrednim situacijama nisu potkrepljene činjenicama i zato ih treba otpisati kao pogrešne i neopravdane – tako bi trebalo da izgleda linija koje se do sada držao Orban. Na taj način kritike odbacuju ministarka pravde Judit Varga i drugi članovi mađarske vlade.

Portparol vlade, Zoltan Kovač to radi drugačije. Na svom blogu abouthungaray.hr, često polemiše sa stranim medijima Tako je kritički članak „Njujork tajmsa“ prokomentarisao sledećim rečima: „Jasno je kao dan da spasavanje mađarskih života van Mađarske nije prioritet“.

Publicista Žolt Bajer, blizak Orbanov prijatelj i suosnivač njegove partije Fides, koji je poznat po svojim mizantropskim tesktovima, pisao je u svom provokativnom stilu o kritici zakona o vanrednim situacijama, koji označava kao Soroš-efekat. Aludirajući na berzanskog milijardera Džordža Soroša i njegov koncept otvorenog društva, svoj tekst je naslovio tako da ga se teško može citirati: „Svet kao otvoreni klozet“. Soroša tu opisuje kao „odvratnog dementnog starca“.

Orbanova vlada ravnodušna na kritiku

Vlada na kritike iz inostranstva „trenutno gleda više ravnodušno – nije ni iznenađena ni uzdrmana“, kaže mađarski politikolog Atila Tibor Nađi za DW. Možda zbog toga što kritika sadržinski nije nova, samo njena forma je nova – deklaracija 13 zemalja EU, kaže Nađi. „Mađarska vlada se sada više brine o tome kako će prevladati ekonomske posledice epidemije, nego kritikom“, kaže Nađi.

Politikolog Agošton Mraz, koji je blizak vladinim krugovima, kazao je za DW da vlada ne mora da se plaši aktuelnih kritika, jer su neosnovane. Mraz veruje čak da će vlada na unutrašnjepolitičkom planu još i profitirati.

„Ukupno gledano, nepravedni napadi na mađarsku jačaju izborne tabore Fidesa. Ako se vlada dobro bude iznela s epidemijom i ako se pokaže da je međunarodna kritika bila neosnovana, onda Fides može da pobedi na izborima u aprilu 2022“.

Zamišljeni susedi

U istočnoevropskom susedstvu, u kojem su na vlasti mahom desno-konzervativne i desno-nacionalističke vlade, s velikom pažnjom se prati diskusija o mađarskom zakonu o vanrednim situacijama.

Slovački politikolog Grigorij Masežnikov kaže za DW da krtiku Mađarske smatra razumljivom, jer Mađarska je prekoračivanjem pravila demokratije i pravne države u EU najdalje otišla. Ali, smatra da sankcije protiv Mađarske, koje zahtevaju pojedini političari sa zapada EU, nisu prikladne.

„Mađarska nije agresor kao Rusija“, rekao je Masežnikov i dodao da bi sankcije protiv Mađarske mogle naneti štetu celom regionu.

Češki politikolog Jakub Janda pledira da EU uvede novi mehanizam sankcija: povlačenje novca EU ako se zemlja ne pridržava pravila i vrednosti Evropske unije. On naglašava da je Mađarska najbolja saveznica s Rusijom i Kinom u čitavoj EU, „što je dovelo do pada poverenja pojedinih članica u Mađarsku“, ocenjuje Janda za DW.

Slično na stvar gleda i rumunska aktivistkinja za ljudska prava, Smaranda Enache, kopredsedavajuća Ligi za Evropu, koja se već tri decenije angažuje u mađarsko-rumunskom dijalogu. Ona je za DW rekla da bi deklaracija 13 zemalja-članica EU trebalo i moralo da bude signal za EU kao instituciju da se pozicionira protiv autoritarnih tendencija u pojedinim državama članicama.

„EU mora da nadgleda situaciju sa demokratijom i pravnom državom u svim zemljama“, zahteva Smaranda Enahe. „U protivnom će se Orbanov model raširiti sve više u Uniji“.


 

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.