Politiko analizira: Peter Mađar želi da vrati Austrougarsko carstvo na mapu

Novoizabrani premijer Peter Mađar planira da produbi odnose sa susednim državama, posebno Austrijom, oslanjajući se na snažne ekonomske veze i zajedničku istoriju koja potiče iz vremena Austrougarske monarhije krajem 19. veka, piše Politiko (Politico).

„Nekada smo delili jednu državu, a Austrija je ključni ekonomski partner Mađarske“, rekao je Mađar nakon svoje pobede nad Viktorom Orbanom na mađarskim izborima ranije ovog meseca.

Dodao je da želi da ojačam odnose između Mađarske i Austrije iz istorijskih, ali i kulturnih i ekonomskih razloga.

Mađar je pobedio Orbana delimično na obećanju da će resetovati odnose Mađarske sa EU, ali zamišlja da to uradi u okviru osnaženog bloka centralnoevropskih država koje predvode desničarski lideri, sa kojima veruje da deli sličan kulturni pogled, ekonomske interese i konzervativne stavove o pitanjima od migracija do energetske politike.

Uz važan izuzetak Poljske, ove zemlje – koje se nalaze između Zapadne Evrope i Rusije – tradicionalno su takođe pokazivale veću spremnost da održavaju poslovne veze sa Moskvom.

Novi mađarski lider je već javno izneo kako bi mogao da ostvari svoju viziju centralnoevropskog bloka. Na konferenciji za medije ranije ovog meseca, predložio je spajanje Višegradske grupe – neformalne alijanse Mađarske, Poljske, Češke i Slovačke – sa formatom Slavkov, okvirom saradnje koji uključuje Austriju, Češku i Slovačku.

„Verujem da je to u interesu svake zemlje, uključujući Austriju i Mađarsku. Zato se nadam da ćemo ovde moći da ostvarimo napredak“, rekao je Mađar.

Kao jasan signal te strategije, Mađar je rekao da će njegove prve posete kao novog premijera Mađarske početkom maja biti Varšavi i Beču.

Iako Austriju vidi kao prirodnijeg saveznika, Mađar bi mogao mnogo da nauči od poljskog premijera Donalda Tuska i njegovih napora da obnovi liberalnu demokratiju nakon godina populističke vlasti, uključujući i kako da deblokira sredstva EU koja su zamrznuta zbog zabrinutosti oko vladavine prava.

Jedan od Mađarovih glavnih prioriteta jeste da ‘solobodi’ 18 milijardi evra zamrznutih EU sredstava; takođe se zalaže za pristup 16 milijardi evra evropskih odbrambenih kredita i za ukidanje kazne od milion evra dnevno koja je uvedena Mađarskoj zbog odbijanja da se pridržava EU migracionih pravila.

„Poseta Varšavi ima za cilj razmenu iskustava o tranziciji ka liberalnoj demokratiji“, rekao je Emil Briks, bivši austrijski diplomata i istoričar koji je proučavao kraj Austro-Ugarske. „Poseta Beču više se odnosi na evropsku politiku i na činjenicu da je neophodno razvijati sopstvene predloge iz ovog regiona“.

Austrijska vlada deluje otvoreno za tu ideju.

Visoki austrijski diplomata, koji je govorio anonimno kako bi mogao da iznese interne stavove, rekao je da postoji određena logika u jačanju saradnje među centralnoevropskim državama unutar EU po uzoru na Beneluks model.

„Sve smo države približno iste veličine sa mnogo zajedničkih interesa, i zajedno bismo bili relevantniji u smislu glasačke moći“, rekao je diplomata.

Usko povezani

Za konzervativnu vladu Austrije, produbljivanje veza sa Mađarskom već dugo predstavlja stratešku ambiciju.

Početkom 2000-ih, uoči pristupanja nekoliko bivših komunističkih zemalja EU, austrijski lideri predložili su obnovljeni savez sa Centralnom Evropom. Taj pokušaj je na kraju propao, između ostalog zbog strahova u Poljskoj i Sloveniji da Beč pokušava da ponovo uspostavi neku vrstu dominacije više od 80 godina nakon raspada Austro-Ugarske monarhije.

Sada je upravo samouverenija i ekonomski snažnija Mađarska ta koja predlaže bliže povezivanje. Poljski lideri, takođe, uz rastuću ekonomsku i vojnu snagu svoje zemlje, više ne osećaju pretnju od takve ideje, kažu stručnjaci.

Austrijski konzervativci takođe sada vide novu priliku, pošto Orban više nije na vlasti.

„Radili smo blisko sa Orbanom devedesetih godina i uvek kažem da bi mladi Orban danas verovatno bio jedan od najvećih kritičara aktuelnog Orbana“, rekao je Rajnhold Lopatka, poslanik Evropskog parlamenta iz vladajuće austrijske Narodne partije.

„Uprkos svim problemima sa kojima smo se suočavali, uspeli smo da sarađujemo po nekim pitanjima, ali je to tokom godina postajalo sve teže i na kraju nemoguće“.

Mađar i konzervativni austrijski kancelar Kristijan Štoker počeli su da postavljaju temelje post-Orbanovskih odnosa između svojih zemalja na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji u februaru, navELE SU dve osobe koje su prisustvovale sastanku.

Lideri su razgovarali o Mađarovoj inauguralnoj poseti Beču i o tome kako poboljšati uslove za austrijske kompanije koje posluju u Mađarskoj, prema rečima visokog austrijskog vladinog zvaničnika.

U Beču se očekuje da će Mađar pokušati da definiše zajednički stav o migracijama i da razgovara o sudbini Centralnoevropskog univerziteta – koji je 2019. godine premestio glavni kampus iz Budimpešte u Beč nakon Orbanove kampanje protiv te institucije, rekao je visoki austrijski diplomata.

Dve zemlje su već snažno povezane u ekonomskom smislu. Austrija je drugi najveći investitor u Mađarskoj, posle Nemačke, sa investicijama većim od 11,7 milijardi evra. Oko 134.000 Mađara radi u Austriji, mnogi kao dnevni migranti.

Austrijska centralna banka je u izveštaju prošle godine navela da rastuće trgovinske veze sa zemljama Centralne i Jugoistočne Evrope imaju stabilizujući efekat na austrijsku ekonomiju u vreme sve veće globalne trgovinske neizvesnosti.

Ipak, među centralnoevropskim državama i dalje postoje ključne razlike koje će sigurno otežati pokušaje uspostavljanja bližeg saveza.

Na primer, kada je reč o Ukrajini, Austrija i Poljska aktivno podržavaju dodatnu pomoć EU toj zemlji pogođenoj ratom. Iako se više ne očekuje da će Mađarska pod Mađarom blokirati pomoć kao što je to radio Orban, ona se zajedno sa Češkom i Slovačkom ne priključuje podršci paketu kredita EU od 90 milijardi evra za Kijev.

Ove zemlje takođe imaju različite stavove o pristupanju Ukrajine Evropskoj uniji.

Uprkos tim razlikama, stručnjaci tvrde da i dalje postoje snažni zajednički interesi među srednjoevropskim zemljama, posebno kada je reč o ekonomskim inicijativama i velikim infrastrukturnim projektima.

„Ako bi ove zemlje mogle da predstave integrisane predloge i usklađene projekte, to bi ojačalo njihovu poziciju kada je reč o raspodeli sredstava i kohezijskog novca iz Brisela“, rekao je Rajnhard Hajniš, politikolog sa Univerziteta u Salcburgu.

Mađarov pokušaj da izgradi srednjoevropski savez takođe može biti ukorenjen u njegovom razumevanju toga kako vlast zaista funkcioniše u Briselu.

Budući premijer proveo je skoro deceniju proveo tamo kao Orbanov diplomatapre nego što je raskinuo sa populističkom strankom Fides i postao poslanik u Evropskom parlamentu sa sopstvenom konzervativnom političkom snagom, Tisa.

„On je zapravo prvi mađarski premijer koji ima savršeno razumevanje kako briselska i EU mašinerija funkcionišu“, rekao je Stefano Botoni, profesor usredsređen na Istočnu Evropu na Univerzitetu u Firenci.

„I ako želite da budete uticajniji u Briselu, ako želite da budete protivteža velikim zemljama – Francuskoj, Nemačkoj – onda morate da udružite snage“.