Foto: BETA/ AP PHOTO/ MARTIN MEISSNER

U istočnim članicama Unije i Italiji, međutim, pojavili su se strahovi da to vodi „nemačko-francuskoj upravi nad EU“, jačanju centralizma i nepoštovanju „nacionalnih htenja“ i nezadovoljstva masa, proizilazi iz komentara medija i izjava političara u članicama EU i nekih čelnika same Unije.

Tako je predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, Poljak koji ni malo nije naklonjen nacionalpopulističkoj vlasti u Varšavi, rekao da „objedinjavanja u užem formatu nikako ne smeju biti zamena za širu integraciju i jačanje EU“.

Iako se mnogi pitaju koliko ima istinske političke volje i mogućnosti da se zahuktaju mešoviti nemačko-francuski ekonomski poduhvati i, naročito, objedinjavanje vojnih snaga, analitičari hvale rešenost francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačke kancelarke Angele Merkel da pruže ozbiljan evropski odgovor pometnji u evropskim i svetskom odnosima.

Komentator nemačkog Dojče vele štaviše smatra da će se „Evropska unija raspasti ako bi predsednik Makron izgubio vlast i francusko-nemački projekat propadne“.

„Tad bi levičarski populista žan-Lik Melanšon i krajnje desničarska Marin Lepen, oboje antinemački nastrojeni, imali dobre izglede da preuzmu predsedništvo Francuske“, dodaje Dojče vele.

Krajnje desničarska nemačka stranka AfD oštro napada politiku i ustrojstvo EU i baca „anatemu“ da je to „EUSSR“.

Kancelarka Merkel, kojoj zameraju da je predugo oklevala da uđe u tešnju saradnju s Francuskom i jačanje evrozone, upozorila je da je „70 godina od Drugog svetskog rata ono što se smatralo samo sobom dato, sad ponovo ugroženo“ zbog čega Nemačka i Francuska treba da se obavežu na novu odgovornost u EU.

„Evropa je za naše narode štit od novih oluja u svetu“, rekao je Makron.

U svetlu onoga što bi mogao izazvati francusko-nemački sporazum i očigledne brige da bi na tlu Evrope mogli da se dogode i ratni sukobi, agencija Beta je zamolila diplomate u Savetu ministara EU da procene kakvi su izgledi Zapadnog Balkana da ne ostane sam na takvoj „vetrometini“.

Odgovor je glasio da tek treba videti šta će iznedriti obnovljen francusko-nemački pakt, ali da je jasno da EU na probleme i približavanje regiona članstvu gleda prvenstveno s bezbednosnog stanovišta i pošto je to mala „enklava“ unutar EU, ne može nikako biti prepušten sam sebi.

Na opasku da se sad posebno u rešavanju kosovskog pitanja vidno angažuju SAD, pa i Rusija, diplomate u Briselu ukazuju na činjenicu da je Nemačka i dosad bila ekonomski najviše prisutna u regionu, a veoma diplomatski i kroz Kfor i na Kosovu.

Povezani tekstovi