„Vučić proveo deceniju učvršćujući vlast, EU ne može da izneveri srpske studente“: Antoaneta Nikolova za Politico

Ona je pozvala Srbiju da „preduzme odlučne korake ka slobodi medija, borbi protiv korupcije i izbornoj reformi“.

Upozorenje je odavno zakasnelo, piše za Politico Antoaneta Nikolova, direktorka Balkanske inicijative za slobodne medije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, bivši ministar propagande, proveo je deceniju učvršćujući vlast svoje stranke, snažno uspostavljajući kontrolu nad medijima u zemlji.

A u oktobru 2023. godine, Vlada Srbije je usvojila dva kontroverzna zakona kojima se državnim kompanijama dozvoljava da uđu u medijski prostor, ukidajući zaštitna ograničenja koja su bila na snazi nakon ere Slobodana Miloševića.

Zakoni su pogoršali medijsko okruženje koje je ionako pod uticajem vlade, a EU je ignorisala upozorenja medijskih udruženja koja su predviđala njihov antidemokratski uticaj.

Bila je potrebna neviđena eskalacija – masovni protesti protiv Vučića i njegove vlade, kao i fizički napadi na nekoliko preostalih nezavisnih novinara u zemlji – da EU prekine ćutanje.

U teoriji, reformska agenda koju je nametnuo proces pristupanja EU trebalo je da pruži Komisiji određenu polugu. Ipak, poslednjih godina, nekoliko zemalja kandidata za članstvo u EU, uključujući Srbiju, Tursku i Gruziju, angažovalo se u nekim od najneverovatnijih napada na nezavisne medije.

I nije iznenađujuće da ove zemlje veruju da takve mere neće omesti njihov put ka članstvu, jer nekoliko zemalja EU radi isto.

Mađarska premijera Viktora Orbana, na primer, tužila je EU Evropskom sudu pravde prošle godine zbog usvajanja Evropskog zakona o slobodi medija (EMFA) – prvog pokušaja EU da uskladi zakone koji štite medijski pluralizam i nezavisnost.

U predmetu se tvrdi da taj akt prevazilazi ovlašćenja EU i meša se u suverenitet njenih zemalja članica.

U međuvremenu, u Slovačkoj, populistički lider Robert Fico raspustio je javni emiter RTVS i osnovao novi entitet, STVR. Ovaj potez je omogućio reviziju rukovodstva i veću kontrolu nad uredničkim sadržajem.

Ali nisu samo Orban i Fico, dugogodišnji provokatori EU, ti koji daju loš primer.

Neke od najuticajnijih članica bloka takođe se kreću u pogrešnom pravcu: prema izveštaju Unije za građanske slobode za Evropu objavljenom u martu, nekoliko zemalja članica EU nazaduje kada je u pitanju sloboda štampe.

U izveštaju se istakla Italija zbog „nivoa političkog mešanja bez presedana“ u javnom servisu u zemlji. I označila je vladu premijerke Đorđe Meloni kao jedne od pet najgorih prekršilaca slobode medija u EU.

U međuvremenu, čini se da su nedavni potezi španskog premijera Pedra Sančeza direktno iz Vučićeve knjige: Sančez je u julu 2024. najavio reforme medijskog zakona koje imaju za cilj da se suprotstave „pseudo-medijima“, ali rezultat je iskoristio Evropski akt o slobodi medija (EMFA) da ograniči organizacije se kvalifikuju za javno finansiranje.

Zatim je prošle godine vlada stekla 10 odsto udela u španskom telekomunikacionom gigantu Telefonica i zamenila svog generalnog direktora vladinim lojalistom.

Prema izveštajima medija, sada koristi ovu poziciju da utiče na glasove akcionara u Promontora de Informaciones SA (PRISA), vlasniku najvećeg španskog lista El Pais, da zameni tamošnje rukovodstvo i pokrene provladinu televizijsku stanicu.

Članice EU koje imaju tendenciju da kontrolišu medije i usmeravaju politički narativ pažljivo će pratiti kako blok reaguje na selektivnu primenu EMFA u problematičnim zemljama poput Mađarske i Slovačke.

Očekuje se da će blok pokrenuti postupke za kršenje, najverovatnije koristeći Orbana i Fica kao primere da odvrati druge evropske lidere poput Meloni i Sančeza od tumačenja akta na način da odgovara njihovim sopstvenim planovima.

U svetlu novih pretnji sa kojima se suočavaju evropske vrednosti, sloboda medija se sve više posmatra kao bezbednosno pitanje.

Ali bez jasne, snažne kulture slobode medija unutar granica EU, blok se ne može nadati da će zadržati dezinformacije, loše aktere i autoritarizam izvan tih granica. A ako EU želi da utiče na Vučića i druge ambiciozne autokrate u zemljama kandidatima za EU, njene ključne članice moraju da vode primer.

Demonstranti iz Srbije vide EU kao svetionik nade za demokratiju. Blok ne može da dozvoli da ih izneveri.