Politico piše da u Beogradu, Kosovu i Sarajevu zvone zvona za uzbunu: „Putin želi da mu Zapadni Balkan bude sledeće igralište“

Uticajne ličnosti u britanskoj vladi opisuju Zapadni Balkan kao „drugu žarišnu tačku“, a Britanija se zalaže za pridruživanje svih šest država u regionu EU kako bi se odbranile od ruskog uticaja.

Dejvid Lami, britanski ministar spoljnih poslova, upozorio je da bi bilo „ludo“ ne obratiti pažnju na Zapadni Balkan u trenutnoj situaciji, naročito zbog rata u Evropi i ruske umešanosti u tom regionu.

On je istakao da Rusija ima interes da destabilizuje balkanske zemlje kako bi ih držala na ivici nesigurnosti, koristeći sajber i hibridne ratove za ostvarivanje svojih ciljeva.

Bosna i Hercegovina se suočava sa krizom zbog separatističkih politika Milorada Dodika, dok Srbija optužuje Kosovo za represiju nad srpskom manjinom, a Kosovo smatra da je to rezultat srpskog uticaja na nasilje unutar teritorije Kosova, ukazuje Politico.

Kremlj je, prema stručnjacima, verovatno zainteresovan da iskoristi duboke etničke i verske tenzije na Balkanu kako bi dodatno izazvao nemire, učvrstio ruske interese i stvorio još više problema na rubu EU.

Dejvid Lami, britanski ministar spoljnih poslova, naglasio je da postoje različite perspektive o tome kako i koliko brzo Srbija treba da postane članica EU, kao i koliko ozbiljno pristupiti tom procesu.

On je upozorio da postoji i „tamna vizija“ budućnosti, koja podrazumeva oligarhiju, korupciju, snažnu državnu kontrolu i policijsku državu, što su izazovi koji se u ovom delu sveta još uvek osporavaju.

Te prepreke koje Srbija mora da savlada kako bi postala član EU postale su očigledne na ulicama Beograda, gde se vidi sve veća autoritarna vladavina koju vodi predsednik Aleksandar Vučić.

Ova vladavina je sada ozbiljno testirana talasom protesta koji su nezabeleženi u modernoj istoriji Srbije. Vučić je nedavno dočekao Milorada Dodika, podržavajući njegove separatističke političke ciljeve, što izaziva dodatnu polarizaciju unutar Srbije.

Protesti predvođeni studentima preuzeli su decentralizovani model organizovanja, što vlastima otežava suzbijanje pokreta targetiranjem jednog lidera.

Ipak, pojavile su se optužbe za upotrebu ilegalnih taktika, uključujući zvučne topove, protiv demonstranata, uz tvrdnje da su ruske obaveštajne službe bile uključene u odgovor na nemire.

Dejvid Lami, britanski ministar spoljnih poslova, izrazio je solidarnost sa demonstrantima tokom svoje posete Beogradu. On je istakao zabrinutost zbog upotrebe zvučnih oružja protiv demonstranata tokom svog sastanka sa predsednikom Vučićem, naglašavajući podršku Velike Britanije srpskom narodu.

Njegova poseta bila je deo šire diplomatske inicijative za jačanje odnosa Srbije sa Zapadom, naročito u oblastima kao što je suzbijanje ilegalnih migracija, iako unutrašnja politika Srbije ostaje duboko kontroverzna.

Ali bilo je jasno u izjavi datoj okupljenim novinarima da Vučić, koji je više od decenije na čelu srpske politike, nije bio voljan da prihvati izazove.

„Ne pada mi na pamet da komentarišem proteste i demonstracije u Velikoj Britaniji jer poštujem suverenitet Velike Britanije“, rekao je on za medije u Srbiji, koji su pod strogim nadzorom.

Vučić je takođe demantovao tvrdnje da su protiv demonstranata upotrebljeni sila ili akustičko oružje, a odlučno je stao u odbranu Dodika nakon što je Lami pomenuo njegove neustavne akcije tokom njihovih izjava za medije.

Na protestima se ne mašu zastave EU, napominje Politico. Studenti smatraju da je Brisel zatvorio oči pred endemskom korupcijom koju oni osuđuju, dok EU pokušava da ubedi Vučića da se pridruži i da obezbedi pristup srpskim rezervama litijuma za proizvođače baterija za električna vozila.

Proces pridruživanja mogao bi biti još teži ako zemlja mora da prizna Kosovo kao uslov za pristupanje. Grafiti širom Beograda tvrde „Kosovo je Srbija“. Negiranje genocida u Srebrenici iz 1995. godine, kada je ubijeno više od 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka, može se videti na centralnom Trgu Republike. Takođe su česti grafiti sa natpisima „jebite NATO, jebite EU“.

Srbija je diskretno dozvolila da njena municija završi u Ukrajini, ali je jedna od samo dve evropske zemlje koje nisu uvele sankcije Rusiji. Njeno liderstvo zagovara pridruživanje EU, ali takođe održava bliske odnose sa Moskvom i Kinom, s kojima Beograd produbljuje ekonomske i vojne veze. „Paradoks je živ ovde“, kako je rekao Lami.

Rascepi i nagoveštaji naKosovu

Lamijeva poseta regionu započela je južno, na Kosovu, gde je doček bio izuzetno srdačan. Britanija, SAD i NATO su visoko cenjeni zbog pomoći Kosovu tokom rata sa Srbijom.

U intervjuu za Politico u svom kabinetu, kosovska predsednica Vjosa Osmani, energična milenijalka koja je na visokoj funkciji od 2021. godine, jasno je stavlja do znanja da nije sve u redu u odnosima sa Srbijom, koju opisuje kao njihovog „ludog hegemonističkog suseda“.

Osmani navodi da se Srbija mešala u nedavne opšte izbore na Kosovu, da je „Srpsko-ruski humanitarni centar“ na granici sa Kosovom zaista „ruski špijunski centar“ i da je Moskva utrostručila iznos potrošen na dezinformacije na Zapadnom Balkanu od invazije na Ukrajinu.

Ona insistira da je Amerika pod Trampom pouzdan saveznik, ali upozorava da bi, ako Putin izađe ojačan iz mirovnih pregovora sa Ukrajinom pod vođstvom SAD-a, Balkan mogao postati „plodno tlo“ za „prelivanje“ tog konflikta.

„Ako autokrate koje traže destabilizaciju mogu da rade šta god žele stvari mogu vrlo brzo eskalirati u ovom regionu“, kaže ona. „Dakle, prevencija i odvraćanje su ključni, i ne smemo dozvoliti Putinu da radi šta hoće. Vučić je predugo igrao po Putinovoj melodiji. Došlo je vreme da odluči kuda želi da povede svoju zemlju“.

Lami je putovao regionom zajedno sa Karen Pirs, nedavno imenovanom specijalnom izaslanicom za Zapadni Balkan. Do februara, Pirs je bila britanska ambasadorka u Vašingtonu, gde je bila široko hvaljena za svoj rad sa administracijama Bajdena i Trampa.

Ima dugu istoriju rada u regionu, a njeno imenovanje se vidi kao potvrda „koliko ozbiljno Velika Britanija shvata Balkan“, rekao je jedan evropski diplomata.

Tokom sastanka sa Lamijem, predsednica Osmani ga je pritisnula da potpiše ekonomski i bezbednosni sporazum koji bi uključivao bilateralnu kupovinu oružja i više zajedničkih operacija njihovih trupa.

Takođe je za Politico rekla da je „formalno izrazila“ spremnost svoje zemlje da se pridruži mirovnoj misiji koju Velika Britanija i Francuska pokušavaju da organizuju za Ukrajinu – ali pod uslovom da Velika Britanija potpiše njihovželjeni sporazum.

Predsednica Kosova je kritikovala „aktivno pomirenje“ od strane neimenovanih strana u EU, koje nastavljaju da dodeljuju novac Srbiji uprkos napetostima. Kosovo je formalno podnelo zahtev za članstvo u EU 2022. godine, ali ga još uvek ne priznaju pet članica, a rečeno im je, kao i Srbiji, da moraju da urade više na normalizaciji odnosa.

„Razvija se polako“

U Bosni i Hercegovini, Dodik, predsednik entiteta RS, osuđen je na jednogodišnju kaznu zatvora i šestogodišnju zabranu obavljanja javnih funkcija zbog ignorisanja naredbi međunarodnog izaslanika za mir, čija je pozicija stvorena da spreči da se rat vrati u region. On je od tada izbegao državni nalog za hapšenje, da bi ga dočekali Vučić u Srbiji i Putin u Moskvi.

Sjedinjene Države i Britanija su mu u poslednjim godinama uvele sankcije, ali postoje i oni koji žele da odu korak dalje, poput Arminke Helić, koja je članica britanskog Doma lordova.

„Uveli smo određene sankcije, ali one nisu razorne“, rekla je bivša savetnica za spoljnu politiku vlade. Takođe se zalagala da Velika Britanija pošalje trupe u mirovnu operaciju EU u Bosni i Hercegovini.

Lami nije isključio mogućnost novih sankcija Dodiku, odbijajući da komentariše takve mere osim što je rekao da „one uvek ostaju pod pregledom“.

Jedan scenarij katastrofe koji Helić predviđa jeste da bi Dodik, postavljajući se žrtva „velike levo-liberalne zavere“, mogao uspeti da ubedi Trampa da prizna nezavisnost entiteta RS u Bosni i Hercegovini.

U jednom od beogradskih kafana, Helena Ivanov, istraživač u think tanku Henry Jackson Society, upozorila je da EU „ne sme da dozvoli da izgubi“ Srbiju s obzirom na geopolitičke okolnosti, tvrdeći da bi to moglo izazvati talas problema širom regiona.

„Ako se vratimo u vreme Jugoslavije, da je neko obratio više pažnje na ono što se dešavalo ovde osamdesetih, mislim da bi se stvari mogle drugačije razviti. Mislim da je Zapad probudio svest o stvarima u Jugoslaviji, ali prekasno“, rekla je.

„I pitam se da li nešto veoma slično može da se dogodi sada, ne u smislu da će ishod biti isti kao što je rat, ne, već da se probudimo u stvarnost u kojoj su ruski i kineski uticaji toliko duboko ukorenjeni u ovu zemlju da je prekasno“.

Helić se slaže da Zapad ne posvećuje dovoljno pažnje, a to pripisuje postepenom širenju ruskog uticaja u regionu.

„To je kao bolest, jer se razvija polako i nevidljivo. Nije to ogrebotina. To je kao sporo gorenje, infekcija i kontaminacija“, rekla je.

Tu su i uticaji državnih medijskih kuća kao što su Russia Today i Sputnik, kao i povezanost sa ruskom pravoslavnom crkvom. Kampanje dezinformacija vode se i na društvenim mrežama.

Poput Ivanov, Helić smatra da bi opasnost mogla postati očigledna spoljnim posmatračima vrlo iznenada, ali možda kada bude prekasno.

„To može da pređe iz lošeg u još gore preko noći, jer je ovo proces urušavanja državnih institucija još od 2006. godine, svega onoga što smo postigli nakon ratova iz ’95.“, rekla je Helić. „Rusija ne želi stabilan Balkan, jer je to stalna, neprestana bol za Zapad, i to Rusiji savršeno odgovara.“