Marin Le Pen je pala, ali je i dalje u igri: Šta će sledeće uraditi?

Osuđena je na četiri godine zatvora – dve uslovno i dve na izdržavanje uz nanogicu. Takođe je kažnjena novčanom kaznom od 100.000 evra i zabranom da se kandiduje na javnoj funkciji na pet godina, sa momentalnim stupnjem na snagu, podseća Politico.

Le Pen se sada nalazi u možda najdelikatnijem trenutku svoje političke karijere – i sasvim je u njenom stilu da pokušava da pretvori pravni udarac u političku prednost.

Nije prvi put da se poziva na „progon“, ali poređenje sa Martinom Luterom Kingom i Aleksejem Navaljnijem – koji su oličenja borbe protiv autoritarnih sistema – predstavlja dramatičan pokušaj da preoblikuje svoj narativ: od liderke desnice s proruskim simpatijama u simbol ugrožene demokratske volje naroda.

Šta će Le Pen dalje uraditi?

Prošle nedelje je tražila da svoju petogodišnju zabranu bavljenja politikom uputi Evropskom sudu za ljudska prava i zatražila reviziju od strane francuskog ustavnog nadzornog organa, Ustavnog saveta.

Le Pen je ranije osuđivala obe institucije zbog njihovog navodnog mešanja u francusku demokratiju, a sada su upravo ti sudovi ti koji bi joj mogli dati spas koji joj je potreban.

Pošto Evropski sud ne može da interveniše dok Le Penova ne iscrpi sve svoje mogućnosti žalbe u Francuskoj, njena najbolja i zaista jedina nada da će poništiti izbornu zabranu jeste ono što je poznato kao „prioritetno pitanje“ za Ustavni savet.

Ovo pitanje se neće odnositi na njenu nevinost ili krivicu. Umesto toga,biće to pokušaj da se utvrdi da li je pariski krivični sud imao pravo da uskrati biračima priliku da podrže predsedničku kandidatkinju dok se ona još uvek žali na osuđujuću presudu i stoga je nevina u očima zakona.

Sa svoje strane, Apelacioni sud ima tri meseca da odluči da li da pošalje prioritetno pitanje najvišem apelacionom sudu Francuske – Cour de Cassation – koji, zauzvrat, ima tri meseca da odbije zahtev ili ga pošalje Ustavnom savetu. Savet tada ima još tri meseca da donese odluku.

U međuvremenu, nakon pritiska vlade, Apelacioni sud u Parizu pristao je da Le Penovoj odredi „rani“ datum suđenja i obećao je da će odluku doneti do sledećeg leta.

Sve ovo znači da ova populistička političarka Francuske ima realne šanse da poništi svoju izbornu zabranu pre isteka roka za podnošenje kandidature za predsedničku trku u martu 2027.

Šanse Le Penove da u potpunosti poništi svoju osudu i zatvorsku kaznu su male, jer su dokazi protiv nje ogromni.

Međutim, ukoliko Apelacioni sud preinači odluku nižeg suda kojom se njena petogodišnja zabrana učešća na izborima proglašava neposredno važećom (iako potvrdi samu presudu), ta zabrana bi mogla biti odložena sve dok se ne iscrpe svi njeni pravni žalbeni putevi – što će verovatno trajati najmanje dve godine – i time bi joj bilo omogućeno da se kandiduje za predsedničke izbore.

Dakle, politička sudbina Le Penova nije u potpunosti odlučena. Možda je sada u padu, ali definitivno nije još gotovo.