Poljski ministar odbrane upozorava da bi kriza na granici s Belorusijom mogla da traje mesecima 1foto (BETAPHOTO Leonid Shcheglov/BelTA via AP)

Ministar odbrane Poljske Mariuš Blaščak je upozorio da bi kriza na granici s Belorusijom mogla da traje mesecima, dodajući da su tokom noći migranti ponovo „napadali poljsku granicu“.

Poljske snage su u utorak koristile suzavac i vodene topove protiv ljudi koji su pokušavali da pređu granicu nakon eskalacije napete situacije koja već mesecima traje na istočnoj granici EU.

Hiljade ljudi, pretežno s Bliskog istoka, kampuju na granici između Poljske i Belorusije, a Zapad tvrdi da iza krize stoji Belorusija koja želi da unese podele u EU i osveti se za sankcije koje su joj uvedene zbog gušenja opozicije nakon prošlogodišnjih predsedničkih izbora, što Minsk negira.

Moramo da se pripremimo za činjenicu da situacija na poljsko-beloruskoj granici neće biti brzo rešena. Moramo da se pripremimo na nekoliko meseci, nadam se ne i na nekoliko godina“, rekao je Blaščak za poljski Radio Jedinka, preneo je Gardijan.

On je dodao da su pokušaji prelaska granice nastavljeni i tokom noći, te da su ljudi koristili „isti metod napada na poljsku granicu“ kao u utorak. „Pažnja javnosti je usmerena na ono što se dešava u Kužnjici dok su manje grupe migranata pokušavale da pređu poljsku granicu na drugim mestima, takođe tokom noći“, rekao je poljski ministar odbrane.

Pogranična straža je saopštila da je u utorak registrovan „161 pokušaj ilegalnog prelaska“ granice, uključujući „dva nasilna pokušaja koja su registrovana tokom večeri“.

S obzirom na najnovije događaje u graničnom području, rešenje krize izgleda nije na vidiku. Hiljade migranata, među kojima ima mnogo žena i dece, blokirano je na granici između Poljske i Belorusije bez adekvatnog skloništa, hrane, vode i medicinske nege, saopštile su agencije za izbeglice koje upozoravaju i da bi zbog pada temperatura narednih dana moglo da dođe do smrtnih ishoda.

Iako međunarodno pravo nalaže da svima koji traže zaštitu mora da bude obezbeđen pristup procesu za dodelu azila, čak i ako ilegalno pređu granicu, poljska pogranična straža potiskuje migrante ka Belorusiji. Poljski parlament je usvojio amandman koji graničarima omogućava da proteruju migrante koji granicu pređu nelegalno, koji će, kako piše Bi-Bi-Si, najverovatnije postati zakon. Sličan zakon je usvojila Litvanija u avgustu i od tada je 6.800 migranata sprečeno da uđe u zemlju.

Komentatori podsećaju da se porukama protiv migranata potkopava ne samo pravo na azil, već se ugrožavaju sami temelji evropskog projekta koji uključuje promovisanje mira, ljudskih prava i dostojanstva, kao i slobode, bezbednosti i pravde bez unutrašnjih granica. Zato, ocenjuju, dok god zemlje EU ne budu poštovale zakone o azilu i budu se neprijateljski odnosile prema izbeglicama, zemlje poput Belorusije i Turske će koristiti njihov strah od migracije. Kako zaključuju, EU će tako sama sebi stvarati Ahilovu petu, a cenu će i dalje plaćati ranjive kategorije ljudi.

Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko je u ponedeljak rekao da Minsk „aktivno“ radi na vraćanju migranata i izbeglica sa granica zemalja EU, ali, kako je dodao, „mnogi od njih ne žele da idu“. „Spremni smo, kao i uvek, da ih sve smestimo u avione i vratimo ih kući. U toku je aktivan rad na ubeđivanju ljudi da se vrate, ali niko od njih to ne želi“, rekao je Lukašenko.

RSE piše da je ministar spoljnih poslova Litvanije Gabrielius Landsbergis na sastanku EU u ponedeljak rekao da „nema razloga“ da veruje Lukašenku. “Nadajmo se da u ovom trenutku govori istinu“, dodao je.

U međuvremenu, EU je saopštila da pooštrava sankcije Belorusiji zbog, kako se navodi, instrumentalizacije migranata. Na meti novih paketa sankcija će biti trideset beloruskih zvaničnika, te državna aviokompanija i turističke agencije koje su optužene da su pomogle da se migranti dovedu na granicu.

Šef evropske diplomatije EU Đuzep Borelj je u ponedeljak nakon sastanka sa ministrima spoljnih poslova evropskog bloka rekao da će Belorusiji sankcije zbog migrantske krize biti uvedene „narednih dana“, te da će one pogoditi „značajan broj“ pojedinaca i entiteta zbog „omogućavanja ilegalnog prelaska granice u EU“. „Proširenjem obima sankcija moći ćemo da ciljamo na one koji su odgovorni za iskorišćavanje ranjivih migranata“, rekao je Borelj, preneo je RSE.

Zbog sve većeg diplomatskog pritiska EU da se migranti spreče da dolaze u Belorusiju, neke njihove rute su zatvorene ili limitirane. Turska civilna avijacija je saopštila da državljani Iraka, Sirije i Jemena neće moći da se ukrcavaju na letove za Belorusiju na turskim aerodromima. I Ujedinjeni Arapski Emirati su državljanima ovim zemalja zabranili da sa aerodroma UAE putuju u Minsk.

Beloruska državna aviokompanija Belavia je takođe saopštila da na svojim letovima iz Turske više neće prihvatati građane Iraka, Sirije i Jemena, kao i da je pojačala kontrole putnika na svim letovima iz Dubaija. Irak je saopštio da sutra organizuje let za povratak svojih državljana sa granice Belorusije i Poljske „na dobrovoljnoj osnovi“.

Linije komunikacije su uspostavljene između Brisela i Minska, te su Borelj i nemačka kancelarka Angela Merkel u direktnom kontaktu s beloruskom vladom, piše politico.eu. Evropski komesar Margaritis Šinas, koji je prošle nedelje posetio Bagdad, Bejrut i Dubai, sutra putuje u Tursku, pošto EU nastavlja da vrši pritisak na tranzitne zemlje migranata.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.