Poslednji dani Makedonije pod starim imenom? 1Foto: Dejana Majstorović

Svetski mediji pišu kako je dogovor o promeni imena konačni pokušaj prevazilaženja 27-godišnjeg spora sa susednom Grčkom, koja je odbijala da prizna ime Makedonije od kada je balkanska zemlja proglasila nezavisnost od Jugoslavije 1991. godine.

Makedonija je u UN i drugim međunarodnim organizacijama od sticanja samostalnosti morala da koristi ime Bivša jugoslovenska republika Makedonija (BJRM), dok bi novo ime bilo Republika Severna Makedonija.

Najmanje 50 odsto svih birača koji ispunjavaju uslove u zemlji od 1,8 miliona stanovnika mora da glasa kako bi referendum bio valjan.

Pretnja novog hladnog rata nadvila se nad balkanskim glasanjem

Rasprava oko Bregzita, porast nacionalizma i kako se baviti Rusijom iscrpljuju Evropu, ali postoji jedan spor koji se približava rešenju – i to je region u kome postoji puno pitanja vezanih za svetski poredak, piše Blumberg (Bloomberg).

„Balkan je pozorište u kojem konopac potežu Zapad i Rusija, a rešavanje spora biće retka pobeda u nestabilnom regionu gde se nacije još uvek bore da poprave veze koje sežu do krvavih sukoba devedesetih. Grčka je u okviru sporazuma sklopljenog u junu pristala da odblokirala pristupanje Republike Makedonije Evropskoj uniji i NATO-u. Rusija, oštar protivnik dalje ekspanzije NATO-a, želi da to spreči i pokušava da se umeša u unutrašnje poslove, tvrdi Vlada u Skoplju.“

„Kao podsticaj, državi je obećana mogućnost potpisivanja protokola o pridruživanju NATO-u već tokom zime, rekao je 6. septembra EU generalni sekretar Jens Stoltenberg. EU je u junu dala uslovni datum za početak pregovora o pridruživanju.“

„Vlada vidi članstvo u ovim organizacijama kao ključne za budući prosperitet i sigurnost zemlje“, rekao je Stiven Mejer (Steven Meier), profesor na diplomskoj školi za nacionalnu sigurnost Daniel Morgan u Vašingtonu.

„Balkan je postao igralište za Rusiju i SAD, što je u suštini nastavak hladnog rata“.

Zašto Makedonija glasa da promeni ime?

Agencija AFP, čije pisanje prenosi France 24, objašnjava da će Makedonci 30. septembra krenuti na izbore da bi glasali o tome da li će dodati reč „severna“ zvaničnom imenu svoje zemlje.

„Promena imena je pokušaj prevazilaženja 27-godišnjeg spora sa susednom Grčkom, koja odbija da prizna ime Makedonije od kada je balkanska zemlja proglasila nezavisnost od Jugoslavije 1991. godine… Neprijateljstvo se produbilo kada je bivši makedonski premijer Nikola Gruevski počeo gradnju u glavnom gradu Skoplju, podizanjem masivnih statua Aleksandra Velikog – heroja kojeg obe države svojataju – i gipsane Vladine zgrade čije su fasade inspirisane helenističkom kulturom,“ podseća agencija i dodaje da je propast Gruevskog i dolazak nove vlade pod vodstvom makedonskih socijaldemokrata omogućilo rešenje.

AFP navodi i da se sporazum ne odnosi samo na zvanični naziv zemlje, već uključuje istoriju, jezik i identitet.

U tekstu agencija postavlja i pitanje šta se dešava ako glasanje ne uspe? I podseća na intervju makedonskog premijera Zorana Zaeva datog njima u kojem je upozorio da bi propast referenduma izolovala zemlju i mogla bi da otvori novo „poglavlje nesigurnosti i nestabilnosti u čitavom regionu“.

„Krhki Balkan je dom mnoštva složenih sporova, od kojih neki dolaze iz brutalnih ratova 1990-ih koji su doveli do raspada Jugoslavije i ostavili 130.000 mrtvih“.

Vreme je da Makedonija prihvati kompromis

Mala balkanska zemlja Makedonija, koja će uskoro biti proglašena za Sjevernu Makedoniju ako građani glasaju za promjenu imena na referendumu 30. septembra, konačno dobija šansu da se pridruži zajednici zapadnih naroda, piše Forin polisi (Foreign policy) i dodaje:

„Rešenje za glasanje ovog meseca, koje su utvrdili u junu makedonski i grčki premijer, u osnovi je razumno i unapređuje šire geopolitičke interese obje nacije, što će doneti veću stabilnost i sigurnost na Balkanu.“

FP navodi i da iako mala integracija Makedonije u NATO ne predstavljala nikakvu vojnu pretnju Moskvi, ona bi smanjila sposobnost Kremlja da proširi korumpirani uticaj u regionu.

„Ovo je dovelo Moskvu do toga da koristi zastupnike – uključujući oligarhe, svećenike, špijune i diplomate – kako bi organizovala i finansirala protivljenje sporazumu. Uz pomoć jakih veza s članovima prethodne nacionalističke vlade premijera Nikole Gruevskog (koji izdržava kaznu zatvora zbog optužbi za korupciju), Kremlj aktivno podržava kampanju nacionalista protiv sporazuma o imenu… Širenjem propagande mržnje i finansiranjem nasilnih demonstracija, Rusija aktivno podstiče nacionalnu patnju koja nažalost ostaje snažna sila u politici Balkana.“

Glasanje „ZA“ put ka stabilizaciji regiona

Rešavanje spora oko imena pomoglo bi stabilizaciji regiona još uvek ispunjenog tenzijama nakon raspada Jugoslavije i približiti Europskoj uniji i Atlantskom savezu, proces koji Rusija nastoji potkopati, piše Fajnanšl tajms (Financial Times).

„Makedonska vlada na čelu sa socijaldemokratama, koja je preuzela vlast nakon dugotrajne političke krize prošle godine, učinila je povezanost sa susedima glavnim prioritetom, tvrdeći kako je to ključ za obnavljanje osiromašene ekonomije.

Prema sporazumu s Grčkom u junu, dogovoreno je da promene ime „za spoljnu upotrebu“, dok su građani priznati kao etnički Makedonci i jezik kao makedonski.“

List objašnjava i da referendum, koji je obećavalo nekoliko vlada zaredom, je konsultativan, a da bio validan potreban je odziv od 50 posto registriranih birača, što je ogroman izazov u zemlji od 2,1 miliona ljudi u kojoj je došlo do masovne emigracije.

„No glasanje ZA bi moglo postaknuti dovoljno konzervativnih zastupnika da podrže promene ustava u parlamentu, gde je potrebna dvotrećinska većina. Oporbena stranka VMRO-DPMNE podupire članstvo u EU i NATO-u, ali je podeljena o referendumu,“ stoji u tekstu.

Makedonski problem s lažnim vestima

U retkim slučajevima kada ljudi u SAD-u razmišljaju o Makedoniji, zemlja je sinonim za lažne vesti, smatra Njuzvik (Newsweek).

List podseća da su tokom 2016. godine mediji širom sveta prenosili priču o skupini tinejdžera koji dnevno objavljuju stotine lažnih ili senzacionalističkih vesti kako bi zaradili od oglašivača.

„Reč je o stotinama uglavnom apolitičnih mladih ljudi, suočenih s rasprostranjenom nezaposlenošću i niskim platama u Makedoniji, koji su pronašli način iskorištavanja političkih podela u SAD-u kako bi zaradili – uglavnom su se lažne vesti odnosile na predsedničke izbore u SAD-u – ali pokazalo se da priča nije tako jednostavna…

Newsweek prenosi i da je u julu zajednička istraga Mreže za izveštavanje o organiziranom kriminalu i korupciji, Buzzfeeda i laboratorije za istraživačko izveštavanje u Makedoniji, pokazala da je nagli porast lažnih vesti iz Velesa orkestrirao makedonski medijski advokat uz pomoć nekoliko američkih političkih operativaca.

„U međuvremenu, Makedonija doživljava novi talas lažnih vesti i online propagande u povodu istorijskog referenduma koji će se održati 30. septembra. Od građana će se tražiti da odluče hoće li promeniti ime zemlje iz Bivša jugoslavenska republika Makedonija – kako je nazvana nakon osamostaljenja od Jugoslavije devedesetih godina – u Republika Severna Makedonija…

Protivnici referenduma koriste lažne profile društvenih mreža kako bi potakli birače da ne podrže referendum. Neki su analitičari tvrdili da iza toga možda stoji Rusija, koja se žestoko protivi makedonskoj budućnosti u NATO savezu.“

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.