Foto: EPA

Ipak, pre nego što odbacite stari kalendar i napravite mesta za nove uspomene, podsetite se koji su to događaji obeležili 2018. i privukli najviše pažnje svetske javnosti.

Izlazak u svet Kim Džong Una

Na samitu u demilitarizovanoj zoni na granici krajem aprila, Kim Džong Un je postao prvi severnokorejski lider koji je prešao granicu s Južnom Korejom. Prethodno se 28. marta sastao s kineskim predsednikom Si Đinpingom, što je bio njegov prvi izlazak iz zemlje od dolaska na vlast 2011.

Foto: EPA-EFE/KEVIN LIM / THE STRAITS TIMES / SPH EDITORIAL USE ONLY EDITORIAL USE ONLY

Otvaranje Severne Koreje je kulminiralo Kimovim sastankom s predsednikom SAD Donaldom Trampom 12. juna u Singapuru koji je završen potpisivanjem deklaracije o denuklearizaciji, ali od tada nije ostvaren bitniji pomak.

Kraljevsko venčanje

Britanski princ Hari (34) i američka glumica Megan Markl (37) venčali su se u podne 19. maja u kapeli Svetog Đorđa, u palati Vindzor. Markl, čija je majka Afroamerikanka, druga je razvedena Amerikanka u britanskoj kraljevskoj familiji – posle Volis Simpson zbog koje je kralj Edvard Osmi abdicirao 1936, izazvavši državnu krizu.

Foto: EPA-EFE/NEIL HALL / POOL

Par je sada zvanično poznat pod imenom vojvoda i vojvotkinja od Saseksa, a 15. oktobra saopštili su da na proleće 2019. očekuju prinovu. Venčanje je privuklo ogromnu međunarodnu pažnju, a prenos ceremonije je gledalo skoro dve milijarde ljudi u svetu. Na dan venčanja u svetu je 5.958.379 tvitova bilo posvećeno ovom kraljevskom događaju. Hari je peti u redu za britanski tron.

Sporazum Makedonije i Grčke

Dogovorom koji su 17. juna u pograničnom regionu Prespa potpisali šefovi diplomatija Makedonije i Grčke u prisustvu premijera rešen je dvoipodecenijski spor oko imena Makedonije koja se posle dugogodišnjeg zastoja vratila na put evroatlantskih integracija. Spor je rešen pristankom Makedonije da se preimenuje u Severna Makedonija.

Foto: EPA-EFE/NAKE BATEV

Posle Sobranja, sporazum treba da ratifikuje i grčki parlament. Nedugo posle potpisivanja dogovora Skoplju je stigao poziv za NATO i datum za početak pregovora sa EU. Generalni sekretar UN Antonio Gutereš ocenio je da je dogovor iz Prespe model za rešavanje sporova u svetu, a premijeri Zaev i Cipras pominju se kao mogući kandidati za Nobelovu nagradu za mir.

Ubistvo Džamala Kašogija

Saudijski novinar Džamal Kašogi, poznat kao kritičar saudijskog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana, ubijen je 2. oktobra u saudijskom konzulatu u Istanbulu, gde je otišao po dokumenta za venčanje. Saudijska Arabija je tek posle 12 dana negiranja priznala da je nastradao u konzulatu, a istraga Turske je ustanovila da ga je odmah po ulasku ubila grupa od 15 ljudi i da je njegovo telo raskomadano.

Foto: EPA-EFE/ALI HAIDER

Posle toga afera se u suštini fokusirala na to da li je saudijski prestolonaslednik naredio da se Kašogi ubije, a neke zapadne zemlje su najavile obustavu isporuka oružja Rijadu i uvele sankcije za umešane zvaničnike. SAD nisu, iako je CIA izvestila Senat da postoje veoma pouzdani dokazi da je Mohamed bin Salman nalogodavac ubistva.

Povlačenje Angele Merkel

Nemačka kancelarka Angela Merkel iznenadila je, ali i zabrinula mnoge kada je krajem oktobra najavila povlačenje iz politike. Dan posle loših rezultata njene Hrišćansko demokratske unije (CDU) na izborima u saveznoj državi Hesen, Merkel je rekla da se neće ponovo kandidovati za predsednicu stranke na decembarskom kongresu, a da namerava da ostane kancelarka do isteka mandata 2021.

Foto: EPA-EFE/FOCKE STRANGMANN

Za njenu naslednicu 7. decembra je izabrana njena bliska saradnica i saveznica Anegret Kramp-Karenbauer (56), dosadašnja generalna sekretarka stranke.

Žuti prsluci u Francuskoj

Protesti „Žutih prsluka“ suočili su francuskog predsednika Emanuela Makrona s najvećom krizom od dolaska na vlast. Građani su se prvobitno pobunili zbog najavljenog povećanja poreza na gorivo u sklopu ekoloških mera, a pokret je 17. novembra nastao spontano na društvenim mrežama pozivom na blokade puteva, skladišta nafte, razne lokalne akcije i velike proteste svake subote. Povređen je i priveden veliki broj ljudi, a pojedini gradovi, među kojima Pariz, pretvorili su se u bojna polja.

Foto: EPA-EFE/ETIENNE LAURENT

Makron se posle nekoliko nedelja ćutanja 10. decembra obratio naciji obećavajući ustupke. Vlada je najpre suspendovala najavu o povećanju poreza, a predsednik je obećao povećanje minimalca za 100 evra i razne finansijske i poreske olakšice za zaposlene i penzionere s malim primanjima. Obećanja koja stupaju na snagu od 1. januara nisu u potpunosti ubedila Francuze koji su nastavili, ali u manjem obimu, proteste i širom zemlje.

Povezani tekstovi