Prioriteti oporavka CG su zelena ekonomija i digitalna transformacija

Ovo poređenje omogućava da se procene razmere uticaja pandemije i budući izazovi za crnogorski poslovni sektor.

Izveštaj takođe predstavlja nove mogućnosti i perspektive rasta i daje niz preporuka – stavljajući tranziciju ka zelenoj ekonomiji i digitalnu transformaciju u samu srž ekonomskog oporavka nakon COVID-19 pandemije.

Stalna predstavnica UNDP Daniela Gasparikova, kazala je da se ,,Izvještaj može koristiti za iscrtavanje crnogorske mape puta ka postizanju uspješnog oporavka i paralelnog prelaza na zelenu i digitalnu ekonomiju u Crnoj Gori. Strateški vođen i inkluzivan prelaz na niskokarbonski razvoj treba da se bazira na snažnim mikro,  malim i srednjim preduzećima (MMSP) i ambicioznim programima reformi koji će doprinijeti stvaranju ekonomskog okruženja utemeljenog na pametnoj specijalizaciji i inovacijama. Na taj način ćemo zemlju učiniti otpornijom na buduće krize i osigurati zaštitu najugroženije populacije“, zaključila je Gašparikova, saopšteno je iz UNDP.

Mikro, mala i srednja preduzeća koncentrisana u industrijama povezanim s turizmom, poput transporta, restorana i turističkog smeštaja – što su sektori koji su najteže pogođeni pandemijom COVID-19 – beleže značajan pad prihoda, uzrokovan smanjenom potražnjom.

Pandemija je imala snažan negativan uticaj na gotovo 80 odsto malih preduzeća.

Dok 29 odsto preduzeća u maju izveštava da ili ne mogu izvršavati svoje obaveze, ili da ne mogu da izvrše više od 25 odsto svojih obaveza pod ograničenim uslovima poslovanja, u septembru se njih 22 odsto nalazi u istoj situaciji.

Prema podacima iz maja, više od polovine preduzeća zabežilo je preko 75 odsto nižu prodaju u odnosu na isti prošlogodišnji period, dok četiri od deset preduzeća beleži stopostotni pad prodaje.

Gubici od preko 75 odsto uglavnom se beleže u sektoru usluga.

Istraživanje sprovedeno u septembru pokazalo je postojano visok udeo preduzeća koja beleže smanjenje prodaje u iznosu do 25 odsto za 18 odsto preduzeća i smanjenje prodaje do 50 odsto za 41 odsto preduzeća.

U maju, 31 odsto preduzeća procenjuje da mogu da održe svoj biznis usled pandemije još najviše četiri sedmice, dok je za 38 odsto preduzeća taj period iznosio od mesec dana do tri meseca.

Nešto bolja očekivanja zabeležena su u septembru, kada je 9 odsto preduzeća izvestilo da mogu da održe svoje poslovanje još četiri sedmice, dok za gotovo 1/3 preduzeća taj period iznosi do tri meseca.

Dr. Igor Lukšić, glavni autor Izveštaja, kaže da je ‘jasno da su posledice krize veoma dubuke pa je naše nastojanje bilo da se pokušaju identifikovati i koridori dugoročnog oporavka i razvoja na tragu dekarbonizacije i zelene tranzicije. Preporuke su raznovrsne i kompatibilne sa Zelenom agendom za Zapadni Balkan, koja je nedavno podržana u Sofiji, iako su razvijane potpuno nezavisno“, zaključio je Lukšić.

Smanjena potražnja izazvana pandemijom i naplata potraživanja ocenjeni su kao najveći, a is­tovremeno i kao najznačajniji izazovi na tržištu, s kojim su se suočila preduzeća u Crnoj Gori.

Dok je u maju preko dve trećine kompanija očekivalo da će u naredna tri meseca, u odnosu na isti period 2019. godine, njihovi prihodi opadati, taj procenat sada je veći i dostiže skoro 80 odsto.

Takođe, dok je prema podacima iz maja, 34 odsto preduzeća očekivalo pad ulaganja, a 7 odsto smanjenje broja stalno zaposlenih, u septembru čak 50 odsto preduzeća očekuje pad ulaganja, a 16 odsto smanjenje broja stalno zaposlenih radnika.

Pandemija COVID-19 učinila je ulaganje u digitalnu tehnologiju neodložnim jer više od polovine (65 odsto) preduzeća propušta mogućnosti koje digitalno poslovanje pruža i ne koristi digitalne platforme za povećanje prodaje.

Izveštaj pokazuje da 89 odsto preduzeća u Crnoj Gori ne ulaže u nove tehnologije ili digitalna rešenja, pri čemu samo 2/5 preduzeća koristi internet i društvene mreže u poslovne svrhe, a još 1/3 njih koristi društvene mreže u marketinške svrhe.

Negativne posledice pandemije u Crnoj Gori teže se odražavaju na zaposlene žene, koje se češće od muškaraca bore s finansijskim teškoćama.

Dve od pet žena imaju poteškoća s podmirivanjem osnovnih troškova vezanih za stanarinu i račune za komunalije, dok je 38 odsto žena suočeno s nemogućnošću da pokriju osnovne troškove hrane ili higijenskih potrepština.

Gotovo 20 odsto žena se za finansijsku pomoć obratilo porodici i prijateljima.

Gubitak posla i povećane odgovornosti kod kuće, ugrožavaju ekonomsku sigurnost žena, dok je 25 odsto njih izvestilo da su im smanjene plate.

Preduzeća koja se suočavaju s finansijskim teškoćama kao posledicom pandemije COVID-19, očekuju dodatnu ekonomsku podršku Vlade – a istraživanje u septembru pokazuje da 53 odsto preduzeća očekuje odobravanje beskamatnih kredita s povoljnim grejs periodom, 45 odsto njih se nada nižoj stopi PDV-a , 43 odsto smanjenju doprinosa na zarade zaposlenih, dok 38 odsto preduzeća očekuje subvencije na plate.

Zanimljivo je da su se tokom prvog talasa pandemije očekivanja preduzeća nešto razlikovala, pri čemu je većina njih očekivala subvencije na plate (47 odsto), fiskalne olakšice ilii smanjenja (27 odsto) i pristup novim kreditima (26 odsto).

Izvještaj UNDP pruža niz preporuka za buduće pravce delovanja – pri čemu ulaganja u zelenu ekonomiju i digitalnu transformacija čine okosnicu oporavka i nove perspektive rasta.

Ulaganjima u inovacije treba dati prioritet i usmeriti ih na izgradnju dugoročne stabilnosti sistema, na način da se postigne ravnoteža između ekonomskog oporavka i zaštite životne sredine.

Potrebno je razmotriti praktične mere koje bi obuhvatile žene, mlade ljude i ranjive društvene grupe, omogućile inkluzivan oporavak i osigurale programe zapošljavanja koji doprinose zaštiti životne sredine.

Potrebno je ukloniti administrativne prepreke kako bi se smanjila neformalna ekonomija, a napori usmerili ka zelenom i inkluzivnom rastu.

Ulaganje u zeleni i inkluzivni oporavak je strategija koja će ubrzati prelazak na niskokarbonski put razvoja i omogućiti finansiranje digitalne transformacije.