Foto: FreeImages / Luca Biagiotti

– Prve protestne šetnje su održane u Marseju, Perpinjanu, Nici, Bordou, Avru i Kanu, a kasnije i u Parizu, Lionu i Nantu. Makron juče nije bio u zemlji pošto je otputovao u posetu Karibima, gde se sastao sa žrtvama uragana Irma.

Kako se navodi, na svakom od protesta je bilo po hiljadu učesnika. Nezadovoljstvo su uglavnom izrazili radnici železnice i radnici javnog sektora i sektora energetike, prenele su agencije. U Lionu je došlo do manjeg koškanja između demonstranata i policije, koja je pokušala da učesnicima protesta prepreči put. Organizatori u Parizu, gde su raspoređene policijske snage, su uoči protestne šetnje apelovali na službenike u Ajfelovoj kuli da stupe u štrajk.

Makron je na vlast došao sa obećanjem da će izmeniti pravila o radu i da će do 2022. smanjiti za sedam odsto stopu nezaposlenosti, koja sada iznosi 9,5 odsto. Novi zakoni omogućavaju kompanijama veću fleksibilnost prilikom direktnog pregovaranja o platama i uslovima rada sa zaposlenima i ograničavaju odštetu za radnike u slučaju nepravednog otpusta s radnog mesta. Makronov tim je planove objavio prošlog meseca nakon višenedeljnih konsultacija sa sindikatima i poslodavcima, piše Bi-Bi-Si.

Glavni organizator protesta i jedan od najvećih sindikata u Francuskoj Generalna konfederacija rada (CGT) pozvao je svojih 4.000 članova na štrajk. Druga dva najveća sindikata u zemlji Francuska demokratska konfederacija rada (CFDT) i Radnička snaga (FO) su saopštili da neće učestvovati u protestima protiv reformi rada. Nezadovoljstvo su iskazali i pripadnici manjih sindikata, uključujući sindikat zaposlenih u javnom sektoru FSU, Solidarnost i studentsku organizaciju Unef. Pojedini analitičari su ukazali da ironija leži u tome što veliki deo učesnika protesta nema mnogo veze s privatnim sektorom koga se najavljene reforme zakona o radu najviše tiču, pišu agencije.