EPA/ABEDIN TAHERKENAREH Predsednici SAD i Irana potpisali su memorandum o razumevanju koji bi trebalo da donese momentalni prekid vatre i otvori mukotrpne pregovore od 60 dana. Šta u tom papiru piše, a šta je još neizvesno?
Trebalo je da bude u petak, desilo se već u sredu (17. jun). Američki predsednik Donald Tramp potpisao je okvirni sporazum u Versaju, dok je njegov iranski kolega Masud Pezeškijan to učinio digitalno, iz Teherana.
Ali, ostaje mnogo otvorenih pitanja. Sumiramo ono što se zna i ono što se ne zna.
Da li je ovo mir?
Potpisani dokument je formalno „memorandum o razumevanju“ koji se može razumeti kao prvi korak i pismo o namerama.
Tu su pobrojani okvirni uslovi pod kojima bi Iran i Sjedinjene Države u roku od dva meseca trebalo da dođu do konačnog sporazuma. Memorandum nije obavezujuć prema međunarodnom pravu – to bi bio tek finalni mirovni sporazum.
Tramp je u sredu, na marginama samita G7, pretio da će „opet bacati bombe na glave“ Iranaca ako se ne budu „ponašali kako treba“.
Koje su ključne tačke?
Obe strane su objavile dokument – ali verzije u detaljima odstupaju jedna od druge, recimo u vezi sa Libanom. Memorandum ima 14 tačaka.
Na početku se jasno predviđa „momentalni i trajni prekid rata na svim frontovima, uključujući Liban“. To bi trebalo da obuhvata SAD i Iran, ali i njihove saveznike.
Jednako jasno je naveden prekid svih blokada Ormuskog moreuza, žile-kucavice svetske trgovine energentima.
Iran ima 30 dana da ukloni pomorske mine, a SAD bi trebalo da ukinu i sankcije protiv iranskog energetskog sektora.
Šta ne piše u memorandumu?
Mnogo toga ostaje nejasno. U papiru se ne pominje zahtev Teherana da ubuduće naplaćuje prolaz kroz moreuz. Brodovi će u prvih 60 dana ići besplatno, a do tada bi Iran trebalo da vidi sa Omanom i drugim zalivskim državama kako dalje.
Nejasna je uloga Izraela, iako sporazum pominje i „saveznike“ dve strane. Teheran inače insistira da se izraelska armija povuče sa juga Libana koji je zaposela u martu.
Početkom sedmice je izraelski ministar odbrane Izrael Kac rekao da povlačenja neće biti u dogledno vreme. To otvara pitanje Hezbolaha, šiitske paravojske povezane sa Iranom, koji je najavio da će pružati otpor Izraelu „do potpunog povlačenja“.
Posmatrači tu vide staklenu bradu memoranduma – ako Vašington i Teheran ne mogu da drže saveznike pod kontrolom, stvar može propasti. To važi i za izraelski rat u Pojasu Gaze jer i tamošnji Hamas, koji EU i SAD smatraju terorističkom organizacijom, važi za saveznika Irana.
Stvar u Izraelu ima pečat domaće politike. Tamo slede parlamentarni izbori i premijer Benjamin Netanjahu bi mogao da dela na svoju ruku, s obzirom na nezadovoljstvo javnosti ovim dilom.
Šta sa atomskim programom?
Iranski program obogaćivanja uranijuma gotovo da nije ni pomenut. Islamska Republika ponavlja u tekstu zvanični stav da navodno ne radi na proizvodnji atomske bombe.
Kao minimalna mera navodi se „osiromašivanje“ iranskog visoko obogaćenog uranijuma koje treba da nadgleda Međunarodna agencija za atomsku energiju. Sve ostalo treba da se utanači do potpisivanja finalnog sporazuma.
No, 60 dana deluje kao prekratak rok. Kada su Iran i zapadne zemlje postigle atomski sporazum 2015. godine – koji je potom Tramp jednostrano prekršio – pregovori u Beču su trajali pune dve godine.
Portal Politiko, pozivajući se na američke izvore, javlja da je Teheran ovog puta zakulisno već pristao na brojne ustupke koji nisu navedeni u memorandumu.
Šta sa iranskim raketama?
One se ne pominju, kao ni drugi ranije proglašeni ratni ciljevi SAD.
Nakon početne euforije kada je Tramp pozivao iranski narod da sruši vlast, Vašington je za ciljeve udara proglasio uništenje iranskog raketnog arsenala i mornarice, prekid podrške Teherana paravojskama u regionu i izvesnost da Iran nikada neće napraviti atomsku bombu.
Veruje se da su američke i izraelske bombe teško oštetile iranski arsenal i proizvodnju projektila. No, Iran je i prošle sedmice gađao Izrael.
Takođe, deluje da su jače nego ikad veze verskog režima u Teheranu sa Hezbolahom u Libanu, Hutijevcima u Jemenu i šiitskim paravojskama u Iraku.
Ko je „pobedio“ u naftnom okršaju?
Do američkog i izraelskog napada krajem februara, Ormuski moreuz je funkcionisao normalno. Sada Iran, za ponovno otvaranje, može da dobije protivusluge kao što je ukidanje naftnih sankcija što znači masne prihode.
Kraj pomorske blokade će doduše obradovati skoro ceo svet.
Šta dalje?
Memorandum je trebalo da bude potpisan uživo u Švajcarskoj u petak, ali je nejasno da li za tim sastankom sada ima potrebe i da li će ga biti.
Ako ga ne bude, trebalo bi da uskoro otpočne prva runda pregovora, možda pod posredovanjem Pakistana koji je i do sada bio medijator.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
