PUTIN: Danas kao pred Drugi svetski rat

Stoltenberg je optužio Rusiju da učestalim iznenadnim vojnim vežbama krši postignute sporazume, „narušava mehanizme vojne transparentnosti u Evropi i podriva jasnost i predvidivost u regionu“.

Kancelarka Merkel smatra da Nemačka, kako bi bila kadra da odgovori na spoljne pretnje, mora svoje sadašnje izdvajanje za vojsku od 1,2 odsto BDP da približi američkom izdvajanju od 3,4 odsto BDP-a jer se Evropa ne može doveka u odbrani naslanjati na SAD. NATO je ranije pozvao evropske članice da svoja izdvajanja za vojsku povećaju na dva odsto BDP-a. SAD, Nemačka i Velika Britanija najavile su da će na istok Evrope (najverovatnije u baltičke države i Poljsku) poslati četiri brigade sa po 1.000 vojnika, a SAD da će februara 2017. na istočnoj granici NATO poslati kompletnu tenkovsku brigadu.

Prema ruskoj računici, države članice NATO godišnje na vojsku troše oko 822,9 milijardi dolara, a Rusija 60,4 milijarde.

Obraćajući se juče Državnoj dumi, a povodom 75 godina od početka operacije „Barbarosa“, ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da je Rusija uvek spremna na dijalog o stvaranju „vanblokovskog, jednakog za sve države sistema kolektivne bezbednosti“, ali „mi ponovo, kao što je to bilo pred Drugi svetski rat, ne vidimo pozitivnu reakciju na to. Naprotiv, NATO pojačava svoju agresivnu retoriku i agresivne akcije u blizini naših granica. U tim uslovima, mi moramo da posvetimo posebnu pažnju rešavanju pitanja vezanih za povećanje odbrambene sposobnosti naše zemlje“.

Kako je Rusija od „starog neprijatelja postala novi prijatelj“ kad se Drugi svetski rat nije više mogao sprečiti, opisao je u opširnom tekstu i Rusiji sasvim nenaklonjeni Frankfurter algemajne cajtung, koji neki dan nije štedeo reči cinične kritike – „Je li Putinu bio rođendan?“- na račun nemačkog, na izgled od zvanične zapadne politike, odmetnutog ministra inostranih poslova.

Neki ruski komentatori su uvereni da nemački ministar inostranih poslova Frank Valter Štajnmajer, iako pripada konkurentskoj socijaldemokratskoj političkoj stranci na nemačkoj političkoj sceni, ali ipak i koaliciji u nemačkoj vladi, mora da se nešto dogovorio s CDU-kancelarkom, kad uporno i javno stav Stoltenberga tumači kao „ratni poklič“ i „zveckanje oružjem“ i „paradiranje tenkovima“ na ruskim granicama i traži dijalog i saradnju sa Rusijom u bezbednosnim pitanjima.

Štajnmajer je, povodom godišnjice napada Hitlerove Nemačke na SSSR, za jučerašnje izdanje Komersanta, umerenog ruskog lista sa prozapadnom istorijom, napisao tekst u kome je ostao pri svome mišljenju. „U svim aktuelnim raspravama o stvaranju evropskog poretka, mi smo obavezni uvek da se setimo, da su se agresija, rat do uništenja, ideologija ‘natčoveka’ obrušili na narode Sovjetskog Saveza iz Evrope, sa Zapada, iz hitlerovske Nemačke“.

On podseća na „maniju veličine“ koja je „gospodskoj rasi“ trebalo da obezbedi „vlast nad celom Evroazijom, da porobi ili uništi žitelje Sovjetskog Saveza“ pri čemu je život izgubilo 25 miliona tih žitelja. Štajnmajer u svom autorskom tekstu tvrdi da su Nemci beskrajno zahvalni Rusima, Ukrajincima, Belorusima i drugim narodima bivšeg SSSR što su im, „uprkos svim zlodelima učinjenim u njihovo ime“, pružili ruku pomirenja. Štajnmajer je svoj tekst završio pokličem: „Više nikad!“.

O (ne)ozbiljnosti tvrdnji da bi Rusija mogla da napadne neku od baltičkih država i na Zapadu se javno spore i sa najviših vojnih instanci, ali nije jasno da li izjava komandanta kopnene vojske SAD u Evropi Bena Hodžisa ide u prilog zagovornika pojačanog naoružavanja ili zagovornika dijaloga. Tek Hodžis je praktično potvrdio ocenu Štajnmajera o beskorisnoj paradi tenkova na ruskim granicama za vreme nedavne vojne vežbe NATO u Poljskoj pod nazivom „Anakonda“. Ta je vežba pokazala sporost prebacivanja tehnike i velike mane u radio i mejl-komunikaciji članica NATO, rekao je Hodžis, ali važnija od te primedbe je njegova tvrdnja da su ruske i NATO vežbe pokazale da bi Rusija, kad bi htela, mogla da zauzme tri baltičke države pre nego što bi NATO stigao to da spreči. „Ruskoj armiji bi trebalo između 36 i 60 sati da zauzme glavne gradove pribaltičkih država“, potvrdio je Hodžis.