Putin: Ukrajina se izgleda sprema za treću vojnu operaciju

Ruski novinari, prirodno bili su više zainteresovani za ekonomske teme, životni standard, borbu protiv pandemije, dok su se zapadni zanimali za Ukrajinu, strah od ruske intervencije, cenu gasa.

Na pitanje da li je moguć rat sa UKrajinom, Putin je odgovorio: “Pitajte političko rukovodstvo Ukrajine: kako oni svakodnevno naređuju da se puca?“.

“Stiče se utisak da, možda, pripremaju treću vojnu operaciju i unapred nas upozoravaju: ‘Ne mešajte se, ne štitite svoj narod. Ako se umešate, ako budete štitili – uslediće nove sankcije’ „, naveo je Putin, dodajući da Rusija da to mora da reaguje.

Prema njegovim rečima, druga opcija je stvaranje “Antirusije” u Ukrajini, uz dopremanje oružja i ispiranje mozgova stanovništvu.

Kako je naveo, budućnost Donbasa, ukrajinskog regiona čije delove kontrolišu proruske snage, treba da odrede stanovnici regiona, a Rusija će delovati kao posrednik, što i jeste prema Minskom sporazumu, podsetio je Putin, dodajući da su njegova zemlja nije strana u sukobu.

Govoreći o ukrajinskom kolegi, predsedniku Volodimiru Zelenskom, Putin je ocenio da je on, umesto da odgovara na zahteve ljudi o miru, napravio istu grešku kao i njegovi prethodnici, “pao je pod uticaj radikalnih elemenata, kako kažu u Ukrajini nacista”.
„Rusija želi da gradi dobrosusedske odnose sa Ukrajinom po svaku cenu. Ali kako možete izgraditi odnose sa današnjim rukovodstvom”, upitao je ruski predsednik, ne isključujući mogućnost da sa nekim budućim dođe do normalizacije.

Odgovarajući na pitanje Skaj njuza, Putin je ponovio da je za njegovu zemlju neprihvatljivo širenje NATO na istok.

„Jednostavno smo direktno rekli da ne bi trebalo da bude nikakvog širenja NATO na istok. Lopta je na njihovoj strani, moraju da odgovore. Sve u svemu, za sada vidimo pozitivnu reakciju“, rekao je ruski lider. Novinarka je pitala može li Putin bezuslovno da garantuje nenapadanje u Ukrajini?

“Naša dejstva neće zavisiti od toka pregovora, već od bezuslovnog osiguravanja bezbednosti Rusije. Jasno smo stavili do znanja da je širenje NATO na istok neprihvatljivo. SAD stoje sa raketama na pragu naše kuće. Zar je preterani zahtev da se pored nas ne postavljaju udarni sistemi? Kako bi reagovali Amerikanci da na granicu sa Kanadom ili Meksikom postavimo rakete“, odgovorio je Putin.

Putin tvrdi da Rusiji, pre promene vlasti u Ukrajini nije padalo na pamet da poluostrvo Krim anektira.

Odgovarajući na pitanje novinara, Putin je podsetio da je Moskva sarađivala sa bivšim ukrajinskim predsednikom Juščenkom.

Dve zemlje su raspravljale o ceni gasa i bile spremne za dogovor, ali onda je 2014. došlo do “krvavog državnog prevrata”

“Jasno je da je postajalo legitimno negodovanje građana. Ali Janukovič se sa svim složio, zapadne zemlje su dale garancije, svi su se složili. Posle dan-dva – državni udar. Zašto? Nema odgovora. Pobeda opozicije bila je neizbežna. Zašto su to uradili? Posle toga se desio Krim – Rusija nije mogla drugačije da postupi i bezvoljno gleda šta se dešava u Ukrajini i posebno u Donbasu. Bili smo primorani da uradimo nešto 2014. Tako je nastala kriza“, objasnio je predsednik Putin, a prenosi Sputnjik.

Prema Putinovim rečima, pandemija je imala veliki uticaj na rusku ekonomiju, koja je ipak, u poređenju sa razvijenijim zemljama, pa i G20, uspela brže da se prilagodi novim okolnostima.

“Naša ekonomija, suočena sa izazovima i prinudnim ograničenjima u ekonomiji, ipak se pokazala mobilizovanijom i spremnijom na šokove od mnogih razvijenih ekonomija sveta, čak i ako uzmemo G20”, rekao je Putin odgovarajući na pitanje novinara agencije Interfaks.

Brojkama je ilustrovao svoju tvrdnju. Pad ruske ekonomije bio je samo tri odsto, a sada se očekuje rast BDP 4,5 odsto, inflacija od osam odsto, dok će rast investicija biti šest odsto. Stopa nezaposlenosti je ista ili čak pada, oko 4,4 odsto, rekao je Putin.

Prema njegovim rečima, centralna vlada i banka odlično rade svoj posao. Najavio je nova ulaganja u obrazovanje, zdravstvo, infrastrukturu, ali i podsetio na pomoć koje je država omogućila privredi i građanima. Za socijalna davanja izdvojeno je 5.5 odsto BDP.

Apelovao je na građane da se vakcinišu i naveo da je za kolektivni imuntet neophodna stopa od 80 odsto vakcinisanih.

“U Rusiji je vakcinisano ili preležalo kovid 59, 4 odsto građana. To nije dovoljno. Potreban nam je kolektivni imunitet od 80 odsto, Nadam se da ćemo sledeće godine dostići taj nivo“, istakao je Putin.

Novinar Bi bi sija se zanimao za mere koje je Rusija preduzela protiv opozicije i neistomišljenika.

“Šta se desilo u Rusiji da je toliko porastao broj onih koje vlasti smatraju nepoželjnim, ekstremistima i stranim agentima”, pitao je Bi bi sijev novinar, kome je Putin odgovorio kontrapitanjem: „A ko je to uradio? Oni koji su služili drugima, tuđim interesima koji nisu povezani sa interesima ruskog i drugih naroda Ruske imperije, Sovjetskog Saveza i Ruske Federacije danas“.

Za razliku od prethodne godine, kada je zbog pandemije konferencija bila onlajn, ova je ponovo “uživo” i novinari Putinu direktno postavljaju pitanja.

Pandemija virusa korona, ipak je nametnula neka ograničenja, pa je sada, za razliku od ranijih godina kada je akreditaciju dobijalo i više od hiljadu novinara, taj broj ograničen na 507 uz obavezan PCR test i distancu od metar i po između stolica.

U Putinovoj pres službi tvrde da predsednik ne ograničava novinare u postavljanju pitanja niti iko određuje ko će ih postaviti.

Pitanja se uglavnom tiču raznih oblasti unutrašnje i spoljne politike Rusije, ocenu godine koja se završava i očekivanja od naredne, ponekad i ličnog života šefa države.

Konferencija je poznata i po maštovitim pokušajima novinara da pažnju predsednika privuku i dobiju mogućnost da postave pitanje originalnim stajlingom, transparentima, plišanim životinjicama… Kremlj je pre nekoliko godina odlučio da uvede pravila kako načini i sredstva koja koriste za skretanje Putinove pažnje ne bi ometali rad fotografa i snimatelja.

Novinari, snimatelji, fotoreporteri su stigli mnogo pre početka obraćanja, prošli bezbedonosnu i anti kovid proceduru. Pojedini novinari su bili u narodnim nošnjama svog regiona, crvena je očito bila popularna boja. Na transparentima su uglavnom bila ispisana imena medija, ali i poruke, među kojima i “Spasite Petrograd”

Čast da prvo pitanje postavi dobio je doajen ruskog novinarstva Vječeslav Teherov, iz agencije Interfaks.

Kao što se ne zna ko će i šta pitati Putina, ne zna se ni koliko će konferencija za novinare trajati. Najkraća je bila 2001. godine – samo sat i po. Format je bio nov, a Putinu su postavljena samo 22 pitanja.

Sedam godina kasnije – postavljen je rekord: za četiri sata i četrdeset minuta predsednik je odgovorio na 80 pitanja. Konferenciju prenose brojne TV stanice, a prenosio je i srpski servis Sputnjika.

Zašto je poskupeo gas?

Naravno da “Gasprom” nije kriv za poskupljenje gasa, odgovorio je Putin, navodeći da se i tu iskrivljava istina na štetu njegove zemlje.

“Svi lažu, jer namerno komplikuju stvari. ‘Gasprom’, je povećao isporuke za skoro 20 odsto u dalje inostranstvo i u Evropu uopšte. Ovo je po meni jedina kompanija koja se tako ponaša. Američki dobavljači su vukli gas na premijum tržišta, u Južnu Ameriku, Koreju, Japan. I cene su skočile“, rekao je Putin, dodajući da postoji mnogo faktora.

„Nepovoljno vreme, dugo proleće, nedovoljno pumpanje u podzemnim skladištima, ‘vetrogeneratori’ nisu radili. Istovremeno, lokalne vlasti plaše svoje kompanije. Nastao je deficit“, objasnio je Putin.

Da nam se ne desi „Turska“

“Inflacija mora da se vrati u okvire od četiri odsto. Ako Centralna banka ne pooštri monetarno-kreditnu politiku preti nam situacija kao u Turskoj” upozorio je Putin.

Sankt Peterburg je prvi

Jedno od novinarskih pitanja bilo je u kom god gradu bi Vladimir Putin izabrao da živi, sa izuzetkom Moskve i Sankt Peterburga.

„Rekli ste osim Moskve i Sankt Peterburga. Zašto ste isključili Moskvu i Peterburg? To su takođe gradovi Ruske Federacije. U jednom od njih sam se rodio. To je moj rodni grad, pa sam prvo, kada ste postavili pitanje, pomislio na Sankt Peterburg“, rekao je Putin.