„Putin sve dublje tone, svaki dan stvara nove žrtve i neprijatelje, pokušao i da uspostavi mreže crnog tržišta u inostranstvu“

U zemlji i inostranstvu, izgleda da nema ograničenja za Putinov apetit da izazove haos u potrazi za još neuhvatljivijom pobedom.

Prva raketa koja je pala u Poljsku – članicu NATO-a – u utorak je možda bila ukrajinska protivvazdušna raketa koja je presrela nadolazeću rusku raketu na maloj udaljenosti od jednog od najvećih ukrajinskih gradova, Lavova, kako sumnjaju poljski i lideri NATO-a. (Predsednik Volodimir Zelenski je u međuvremenu insistirao da projektil nije ukrajinski)

Ali neposredni razlog za ovu akciju je u stvari Putinovo potpuno nehumano bombardovanje ukrajinske infrastrukture tepih bombama. Sve je ovo deo Putinovog pogrešnog i verovatno uzaludnog pokušaja da se nacija potčini.

Bez obzira na tačne okolnosti projektila, jedna stvar je jasna. “Rusija snosi krajnju odgovornost jer nastavlja svoj ilegalni rat protiv Ukrajine“, rekao je u sredu generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.

Ovi napadi su počeli na početku rata i samo su se povećali u obimu i snazi otkako su ukrajinske snage prošlog meseca napale most – jedan koji je posebno blizak Putinovom srcu – između kopnene Rusije i Krima, koji su Rusi anektirali 2014.

Ruska odmazda – nalet raketnih napada – proširila se kako su ukrajinske snage nastavile da potiskuju ruske jedinice i vraćaju teritoriju zauzetu u ranim danima rata.

Poljska se sada suočava sa posledicama ovih napada – i nije jedina granična zemlja. Ruske rakete su takođe izbacile struju širom susedne Moldavije, koja nije članica NATO-a, pa su stoga privukle znatno manje pažnje od poljskog incidenta.

Ali pored ovih najnovijih raketnih napada, nalazi se lista užasa koje je Putin pokrenuo, a koje su, čini se, samo udaljile njegovu naciju od čopora civilizovanih sila kojima je nekada tako očajnički želeo da se pridruži.

Njegove snage postavile su mine na ogromnim delovima teritorije u Hersonu sa koje su se nedavno povukle – slično kao što su Crveni Kmeri učinili u Kambodži još od 1970-ih. Zaista, kambodžanski stručnjaci za deminiranje su čak pozvani da pomognu u herkulovskom zadatku sa kojim se Ukrajina suočava 2022.

U isto vreme, ruska vojska je takođe ostavila iza sebe dokaze o neopisivim zverstvima i mučenju, koje takođe podsećaju na Crvene Kmere.

Čini se da Putin još uvek nije naučio da osveta nije prikladan način delovanja na bojnom polju ili van njega i da će u konačnoj analizi najverovatnije izolovati i oslabiti Rusiju, možda nepovratno

Uz to, sve veći broj ruskih vojnika se pobunio zbog onoga što su od njih tražili i odbili su da se bore. Usred pada morala, britansko ministarstvo odbrane veruje da su ruske trupe možda spremne da pucaju na vojnike koji se povlače ili dezertiraju.

Zaista, pokrenuta je dežurna linija i Telegram kanal, koji je pokrenut kao ukrajinski vojni obaveštajni projekat pod nazivom „Želim da živim“, dizajniran da pomogne ruskim vojnicima koji žele da prebegnu, i navodno su primili oko 3.500 poziva u prva dva meseca aktivnosti.

Putin je, takođe, pokušao da uspostavi mreže crnog tržišta u inostranstvu kako bi nabavio ono što mu je potrebno da podstakne svoju ratnu mašinu – slično kao što je Kim Džong Un učinio u Severnoj Koreji.

Sjedinjene Države su već otkrile i nedavno sankcionisale ogromne mreže takvih kompanija i pojedinaca u senci sa središtem u centrima od Tajvana do Jermenije, Švajcarske, Nemačke, Španije, Francuske i Luksemburga za nabavku visokotehnološke robe za ruski vojno-industrijski kompleks u kolapsu.

Diplomatski, Putin se sve više izoluje na svetskoj sceni.

Bio je jedini šef države koji se klonio sednice G20, koju je Zelenski nazvao “G19”. Iako je Putin nekada želeo da se vrati u G7 (poznatu kao G8 pre nego što je Rusija zauzela Krim), uključivanje sada izgleda samo daleki san.

Ruska iznenadna zabrana ulaska u zemlju za 100 Kanađana, uključujući Amerikanca kanadskog porekla glumca Džima Kerija, samo je učinila poređenje sa Severnom Korejom još upečatljivijim.

Iznad svega, mnogi od najboljih i najpametnijih u praktično svim oblastima sada su pobegli iz Rusije. Ovo uključuje pisce, umetnike i novinare, kao i neke od najkreativnijih tehnologa, naučnika i inženjera.

Jedan od vodećih ruskih novinara, Mihail Zigar, koji se nastanio u Berlinu nakon što je pobegao u martu, rekao mi je prošle nedelje da, iako se nada da to nije slučaj, spreman je da prihvati realnost – kao i mnogi njegovi sunarodnici, možda nikada neće biti sposoban da se vrati u domovinu za koju ostaje duboko vezan.

Tu je i pokušaj Zapada da se diverzifikuje od ruske nafte i prirodnog gasa u nastojanju da liši zemlju materijalnih resursa za vođenje ovog rata.

“Shvatili smo i naučili lekciju da je to bila nezdrava i neodrživa zavisnost i želimo pouzdane veze koje gledaju u budućnost“, rekla je Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije u utorak.

Štaviše, pokazuje se neispunjenim Putinov san da bi ovaj sukob, zajedno sa ogromnim teretom koji se pokazao na zapadnim zemljama, samo zabio dalje klinove u zapadni savez.

U ponedeljak je u vazduhoplovnim krugovima počela da kruži vest da dugo zastoj zajednički francusko-nemački projekat za mlazni lovac nove generacije u srcu budućeg borbenog vazdušnog sistema – najvećeg evropskog programa naoružanja – počinje da napreduje.

Iznad svega, čini se da Putin još uvek nije naučio da osveta nije prikladan način delovanja na bojnom polju ili van njega i da će u konačnoj analizi najverovatnije izolovati i oslabiti Rusiju, možda nepovratno.

Ipak, on i dalje drži, kao što je to učinio i u obraćanju u utorak u Kremlju, da „pokušaji određenih zemalja da prekrajaju i preoblikuju svetsku istoriju postaju sve agresivniji, na kraju i očigledno nastojeći da podele naše društvo, da nam oduzmu linije vodilja i na kraju oslabiti Rusiju“.

Iako ironično, zemlja koja agresivno nastoji da preoblikuje svetsku istoriju je sama Rusija.