Da li se Putin umorio od rata u Ukrajini?

„Mislim da se (rat u Ukrajini) bliži kraju“, rekao je Putin novinarima 9. maja — izjava koja je privukla pažnju jer je bila prva te vrste u poslednje četiri godine.

Putin je takođe izbegavao mnoge trijumfalističke teme koje su definisale njegove javne nastupe. I možda prvi put posle nekoliko godina, javno je nazvao predsednika Volodimira Zelenskog „gospodinom Zelenskim“.

„Ovo je pomalo novi jezik od Putina“, rekao je Džon Lof, viši istraživač i šef spoljne politike u Centru za nove evroazijske strategije. Prethodnih godina, Putin je rutinski opisivao ukrajinskog predsednika kao „neonacističkog narkomana“.

Ove izjave su došle u trenutku kada se Rusija suočava sa rastućim vojnim, ekonomskim i političkim pritiskom uprkos kontinuiranim ofanzivnim operacijama u Ukrajini.

Međutim, nekoliko dana kasnije, Rusija je pokrenula još jedan masovni raketni napad na Ukrajinu, ubivši i ranivši desetine civila u Kijevu.

„Njegovu izjavu je stoga najbolje pročitati kao taktički populizam – govoriti Rusima da je kraj vidljiv dok Ukrajini i Zapadu govori da je cena tog kraja i dalje politička predaja“, rekao je Gregoar Rus, direktor programa za Evropu, Rusiju i Evroaziju u Čatam hausu.

Ruski sistem se vrti oko Putina

Razumevanje važnosti Putinovih komentara zahteva razumevanje kako moć funkcioniše u savremenoj Rusiji, piše Kijev independent.

Rusija se opisuje kao personalistička autokratija – sistem u kojem je politička vlast koncentrisana gotovo u potpunosti u rukama jedne osobe.

U praksi, to znači jedno iznad svega – ruski rat se nastavlja jer Putin lično želi da se nastavi.

Ta realnost takođe objašnjava zašto američki predsednik Donald Tramp nije uspeo da obezbedi bilo kakav značajan napredak u mirovnim pregovorima uprkos ponovljenim kontaktima sa Moskvom.

Trampov pristup – usredsređen na sklapanje dogovora, ublažavanje sankcija i diplomatske podsticaje – na kraju je naišao na istu prepreku – samog Putina.

Ruski predsednik je odbacio predloge koji bi zahtevali kompromis dok je nastavljao da insistira na maksimalističkim zahtevima koje Ukrajina smatra neprihvatljivim.

Sam Putin je, ponekad, otvoreno nagoveštavao psihološku logiku koja stoji iza ratnog mentaliteta Kremlja.

„Kada je sve mirno… dosadno nam je – želimo malo akcije“, rekao je tokom svoje godišnje konferencije za novinare 2024. godine.

„Čim akcija počne, međutim, sve vam zviždi pored glave – granate i meci lete – i odjednom je strašno, zastrašujuće. Ali ne apsolutno zastrašujuće.“

Taj pogled na svet pomaže da se objasni zašto čak ni značajni ustupci koje je Vašington ponudio – uključujući razgovore o ublažavanju sankcija i priznavanju ruske okupacije ukrajinskog Krima – nisu uspeli da približe Moskvu okončanju rata.

Kritičari tvrde da je za Putina malo verovatno da će Trampova transakciona diplomatija fundamentalno promeniti računicu Kremlja.

Rat još uvek ne ugrožava direktno Putinovo lično bogatstvo ili kontrolu nad moći.

Šta se promenilo?

Međutim, stvarnost bojnog polja sa kojom se Rusija danas suočava razlikuje se od ambicija koje je Moskva imala na početku invazije velikih razmera.

Kada je Rusija pokrenula svoj sveopšti rat u februaru 2022. godine, Putin je očekivao brzi slom ukrajinskog otpora. Ruske trupe su napredovale ka Kijevu, Harkovu i južnoj Ukrajini pod pretpostavkom da će Vlada brzo pasti.

Umesto toga, Rusija je potisnuta.

Ruske snage su se povukle iz severne Ukrajine u proleće 2022. godine nakon što nisu uspele da zauzmu Kijev, a od tada se Moskva bori da obezbedi bilo kakav proboj koji bi mogao da promeni tok rata.

Više od četiri godine nakon početka sveopšte invazije, linija fronta se uglavnom pretvorila u žestoki rat iscrpljivanja.

Poslednji meseci su doneli malo teritorijalnih pomeranja uprkos ruskim gubicima.

Istovremeno, Ukrajina je značajno proširila svoju kampanju udara dugih dometa na rusku infrastrukturu.

Gotovo svake noći ukrajinski dronovi ciljaju rafinerije nafte, vojne aerodrome, skladišta municije i industrijske objekte duboko u Rusiji.

Jedna od centralnih ratnih strategija Kremlja – pokušaj sloma ukrajinskog morala sistematskim napadima na energetsku infrastrukturu tokom zime – nije uspela da proizvede kolaps kojem se Moskva nadala.

Dejvid Marpls, ugledni profesor na Univerzitetu u Alberti, rekao je da se Rusija sve više suočava sa pritiskom i na bojnom polju, i unutar svoje ekonomije.

„Rusija gubi više vojnika nego što može da zameni bez odlučivanja za punu vojnu obavezu“, rekao je Marpls.

Prema njegovim rečima, Kremlj se oslanja na zatvorenike, regrute po kratkoročnim ugovorima, strane borce i finansijski podstaknute dobrovoljce kako bi održao ofanzivne operacije.

„Ukrajinski dronovi redovno pogađaju ruske rafinerije nafte, što je daleko efikasnije u usporavanju njene ekonomije nego sankcije“, dodao je Marpls.

Kremlj je pokrenuo invaziju očekujući brzu pobedu. Umesto toga, dobio je produženi rat bez jasnog kraja i bezbednosne probleme unutar same Rusije.

Putinovi rastući strahovi

Jedan od najjasnijih znakova zabrinutosti Kremlja pojavio se na mreži.

Nakon ubistva iranskog rukovodstva i hapšenja venecuelanskog diktatora Nikolasa Madura, ruske vlasti su pojačale ograničenja pristupa internetu.

Od maja 2025. godine, u Rusiji je bilo više isključenja fiksnog i mobilnog interneta u više regiona.

U martu 2026. godine, vlasti su počele da isključuju mobilni internet i javni Wi-Fi u samoj Moskvi. Slična ograničenja su se kasnije proširila na Moskovsku oblast.

Prema pisanju ruskog nezavisnog medija Bel, kontrola nad internet infrastrukturom je pomerena na Drugu službu Federalne službe bezbednosti (FSB), ogranak odgovoran za borbu protiv terorizma i „zaštitu ustavnog poretka“.

Ova promena se poklopila sa širim represijama protiv VPN usluga i prekidima rada WhatsApp-a i Telegram-a.

Izvori koje je Bel naveo opisali su ovaj razvoj događaja kao veliku transformaciju u pristupu Kremlja digitalnom upravljanju.

Ranije su tehničke divizije nadgledale regulaciju interneta. Ali sada, prema izveštajima, politički orijentisane bezbednosne strukture dominiraju sistemom.

Taj strah je postao posebno vidljiv pred rusku paradu povodom Dana pobede.

Vlasti su isključile usluge mobilnog interneta u Moskvi i Sankt Peterburgu počev od 5. maja, navodeći strah od ukrajinskih napada dronovima.

Samo nekoliko dana pre parade, dron je udario u zgradu u ruskoj prestonici, pojačavajući strahove da čak ni najsimboličniji događaj Kremlja ne može biti u potpunosti obezbeđen.

Dan pobede ostaje centralni deo Putinove političke mitologije.

Parada je namenjena projektovanju ruske vojne snage. Pa ipak, svaki poremećaj ili napad u blizini mogao bi da stvori manje kontrolisanu sliku – bezbednosne službe žure da evakuišu ruskog predsednika, što teško da je simbolika koju Kremlj želi da projektuje.

Moskva je tražila učešće SAD kako bi se osiguralo bezbedno održavanje parade.

Tramp je kasnije objavio privremeni prekid vatre oko događaja dok je Zelenski formalno potpisao naredbu kojom se „dozvoljava“ da se parada održi bez ukrajinskih udara.

Istovremeno, Ukrajina je osigurala sporazum o razmeni zarobljenika sa Moskvom.

„Zamenili su odsustvo dronova u Moskvi (9. maja) za hiljadu zarobljenika“, rekao je jedan visoki ukrajinski zvaničnik za Kijev independent.

Putin je kasnije posebno pohvalio „hrabre“ strane lidere koji su, uprkos strahu od napada, ipak odlučili da se pojave na glavnom moskovskom trgu za paradu.

Čini se da takav razvoj događaja takođe oblikuje javno raspoloženje unutar Rusije.

Iako rejtinzi odobravanja u autoritarnim državama pružaju ograničen uvid u istinsku podršku nacionalnim liderima, širi indikatori mogu biti indikativniji.

Udeo Rusa koji kažu da ljudi oko njih osećaju zabrinutost porastao je na 53 odsto, prema podacima ruske provladine Fondacije za javno mnjenje, usred ograničenja interneta i obnovljene diskusije o mogućoj mobilizaciji.

Ova brojka je značajna jer je sedam procentnih poena veća nego u avgustu 2024. godine, kada je Ukrajina pokrenula invaziju na rusku Kursku oblast.

Ta atmosfera je bila pozadina za Putinovu blažu retoriku.

Šta Putinove izjave zapravo signaliziraju

Analitičari upozoravaju da se Putinovi komentari ne tumače kao dokaz da je Kremlj odustao od svojih ratnih ciljeva.

Ključni zahtevi Rusije za pregovore ostaju uglavnom nepromenjeni.

Moskva i dalje insistira na ukrajinskim teritorijalnim ustupcima, priznavanju okupiranih teritorija i rešavanju onoga što Kremlj naziva „osnovnim uzrocima“ rata.

Rusija nastavlja da šalje pešadiju da juriša na ukrajinske položaje duž celog fronta i lansira talase raketa i dronova koji ciljaju civilnu infrastrukturu u pozadini.

Ipak, stručnjaci veruju da Kremlj sve više prepoznaje da trenutna faza rata nosi rizike.

Lof je rekao da znaci ratnog zamora postaju sve vidljiviji unutar Rusije.

Iako ruska ekonomija „nije pred kolapsom“, primetio je da ruske snage napreduju „upola manjom brzinom u poređenju sa prošlom godinom“ dok se bore da nadoknade gubitke.

„Putinu je sve manje udobno da vodi rat“, rekao je Lof.

Prema njegovim rečima, Kremlj izgleda traži načine da na kraju predstavi izlazak iz rata kao pobedu uprkos neuspehu da postigne svoje ciljeve.

Lof je napomenuo izveštaje da je ruska predsednička administracija već počela da priprema domaće poruke kako bi predstavila svako buduće rešenje kao uspeh.

„Ovo sugeriše da Kremlj ozbiljno razmišlja o pronalaženju izlaza“, rekao je on.

Marpls je slično tvrdio da retorika može delimično ciljati Trampa, prikazujući Rusiju kao otvorenu za pregovore dok Ukrajinu predstavlja kao prepreku miru.

Sam Kremlj je od tada pokušao da ublaži očekivanja.

Na pitanje 12. maja da li Putinove izjave znače da bi rat uskoro mogao da se završi, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao da Moskva vidi znake da se rat približava kraju, ali je odbio da razgovara o konkretnim vremenskim rokovima.

„U ovom trenutku ne možemo govoriti ni o kakvim konkretnim detaljima u ovom kontekstu“, rekao je Peskov.

Rus je rekao da Putin ne signalizira predaju ili iscrpljenost toliko koliko pokušava da politički upravlja rastućim javnim zamorom.

„On zna da rusko društvo sve više želi kraj rata, ali uglavnom pod uslovima koji se ne osećaju kao poraz“, rekao je Rus.

„Kremlj možda ponovo procenjuje upravljanje ratom, ali još uvek ne i njegove osnovne ciljeve.“