Ahmetović: Koncept konstitutivnih naroda je propao

Zastupnici su prvo glasali za rezoluciju, a glasanje za slanje nemačkih vojnika u BiH u okviru misije EUFOR-a je izdvojeno i zastupnicima je dato 20 minuta vremena za glasanje.

Bundestag je razmatrao dokument koji su u parlamentarnu proceduru uputili predstavnici vladajućih partija SPD, FDP i Zeleni pod nazivom „Podrška Bosni i Hercegovini na putu ka boljoj budućnosti“ unutar kojeg se traži od nemačke vlade da pruži jaču podršku Bosni i Hercegovini i spreči rast nacionalističke retorike.

Osim vladajućih partija, za ovu rezoluciju glasali su i predstavnici CDU-a, a protiv su bili članovi desničarskog AfD-a te krajnje levice.

Tokom rasprave koja je trajala 40 minuta, u Bundestagu su se obratili brojni zastupnici iz svih stranačkih frakcija, a između ostalog o ovoj temi govorio je i Adis Ahmetović (SPD).

„Uvek je važno graditi mostove između ljudi, kultura, regija, susednih zemalja pa i kontinenata. Svi nastojimo biti arhitekti. Naš fundament je demokratski poredak. BiH želi takvu konstrukciju i želi da počiva na slobodi, demokratiji i blagostanju. Zbog toga je ovaj zahtev o kojem glasamo važan za razvoj budućnosti ove mlade demokratije“, rekao je Ahmetović.

Poručio je kako je dokument koji su predložile vladajuće stranke izazvao brojne rasprave.

Koncept konstitutivnih naroda je propao, ali imamo demokratski princip koji se mora ispostaviti na svim nivoima bez obzira kojoj naciji i etničkoj skupini pripadate

„Sadržaj zahteva je izazvao diskusiju zadnjih meseci i to je dobro. Imali smo napade, pomalo rasističke, ali ispostavilo se da smo pogodili živac i ranu. BiH je deo evropske porodice i mora vrlo brzo dobiti status kandidata za pristup EU.

Zbog toga ćemo podupirati održavanje izbora, nastojanja Kristiana Šmita i sve proevropske stranke na putu ka ostvarivanju demokratske države. Koncept konstitutivnih naroda je propao, ali imamo demokratski princip koji se mora ispostaviti na svim nivoima bez obzira kojoj naciji i etničkoj skupini pripadate“, ističe Ahmetović.

Na kraju svog govora, Ahmetović je pojasnio kako Bosna i Hercegovina treba jako civilno društvo.

„Zemlji je potrebno civilno društvo, jako obrazovanje, treba nam demokratska, pluralistička medijska scena. Moramo izgraditi mostove koji se neće urušiti, a to su demokratija, mir, sloboda i blagostanje“, naveo je.

Reforme su decenijama blokirane kako bi se održalo povoljno okruženje za korupciju. Sada se pojedini politički lideri sve više oslanjaju na separatizam, mržnju i govor mržnje kako bi odvratili pažnju javnosti od zastoja

“Poštovane kolege! Hajde da uvedemo novu eru za demokratski Zapadni Balkan, posebno za demokratsku Bosnu i Hercegovinu – na nacionalnom, evropskom i međunarodnom planu. Jer kredibilitet EU će se meriti i napretkom koji je postignut na Zapadnom Balkanu. Da završim kao što sam počeo: Hajde da počnemo da gradimo mostove koji se neće srušiti”, zaključio je Ahmetović.

Kada je reč o rezoluciji vladajućih stranaka, u njoj se navodi kako stanje u BiH izaziva veliku zabrinutost.

„Etničke podele i dalje oblikuju svakodnevni život, dominiraju politikom i blokiraju napredak i reformske procese. Nacionalistička i zapaljiva retorika ponovo su deo političkog diskursa“, ističu stranke.

Zbog toga, iz SPD-a, FDP-a i Zelenih pozvali su nemačku vladu na čelu s Olafom Šolcom da pruži veću podršku Bosni i Hercegovini.

Reforme su decenijama blokirane kako bi se održalo povoljno okruženje za korupciju. Sada se pojedini politički lideri sve više oslanjaju na separatizam, mržnju i govor mržnje kako bi odvratili pažnju javnosti od zastoja.

Konkretno, političke akcije nacionalističkih političara poput Milorada Dodika, trenutno člana državnog Predsedništva, i Dragana Čovića, predsednika stranke HDZ BiH, imaju za cilj da unište Bosnu i Hercegovinu kao državu i dom raznolikog stanovništva. To je neprihvatljivo i zahteva odlučan, čvrst otpor Evropske unije, njenih država članica i međunarodne zajednice“, pojašnjavaju.

Na kraju, poručili su kako se od delovanja u BiH moraju distancirati i lideri u Srbiji i Hrvatskoj.

„Pored toga, od političkih lidera Srbije, takođe u pogledu tekućeg procesa pristupanja EU, i Hrvatske treba bez sumnje tražiti da se distanciraju od etničkih separatističkih snaga u Bosni i Hercegovini“, zaključuje se u dokumentu.