Analiza istraga.ba: Evo zašto je ključan opseg 2:1 u Predsedništvu BiH

Od opsega 2:1 u korist ili kontra probosanskih snaga, ukazuje portal istraga.ba u svojoj analizi, direktno će zavisiti da li će, recimo, dve trećine ambasadora Bosne i Hercegovine raditi u interesu države ili ne.

Prema Ustavu Bosne i Hercegovine, Centralna banka BiH je “jedina ovlašćena institucija za štampanje novca i monetarnu politiku na celom području Bosne i Hercegovine”. Centralnom bankom uprava Upravni odbor koji ima pet članova. Iz reda članova Upravnog odbora bira se guverner.

“Prvi Upravni odbor Centralne banke će se sastojati od Guvernera koga imenuje Međunarodni monetarni fond, nakon konsultacija sa Predsedništvom, i tri člana koja imenuje Predsedništvo, od kojih su dva iz Federacije (jedan Bošnjak i jedan Hrvat, koji će deliti jedan glas) i jedan iz Republike Srpske – svi sa mandatom od 6 godina. Guverner, koji neće biti državljanin Bosne i Hercegovine niti bilo koje susedne države, može imati odlučujući glas u slučaju nerešenog ishoda glasanja, piše u Ustavu BiH.

U Upravni odbor CBBiH Predsedništvo BiH imenuju po dva člana iz reda bošnjačkog i srpskog naroda, te jednog člana iz reda hrvatskog naroda. Odluke u Upravnom odboru se donose većinom glasova, što znači da je član UO CBBiH iz reda hrvatskog naroda presudan za monetarnu politiku Bosne i Hercegovine, te za izbor guvernera Centralne banke BiH.

Krenemo li od pretpostavke da će član Predsedništva BiH iz Republike Srpske biti Željka Cvijanović, za funkcioniranje Centralne banke BiH od ključnog je značaja izbor za izbor člana Predsedništva BiH iz reda hrvatskog naroda.

U slučaju pobede Borjane Krišto, bez obzira na izbor člana Predsedništva iz reda bošnjačkog naroda, kontrolu nad Centralnom bankom BiH bi preuzeli Milorad Dodik i Dragan Čović, jer bi od pet članova Upravnog odbora CBBiH njihove stranke predložile tri člana.

Oružane snage BiH

Predsedništvo BiH, delujući prema konsenzusu, ima vrhovnu komandu i kontrolu nad Oružanim snagama BiH, piše u Zakonu o odbrani Bosne i Hercegovine.

Predsedništvo BiH koncenzusom “postavlja načelnika i zamjenike načelnika Zajedničkog štaba Oružanih snaga, komandanta i zamenike komandanta Operativne komande Oružanih snaga i komandanta i zamjenike komandanta Komande za podršku Oružanih snaga, te unapređuje profesionalna vojna lica u činove generala u Oružanim snagama BiH”.

Zajedničkim štabom Oružanih snaga, tako, upravljaju trojica generala koji dolaze iz reda bošnjačkog, srpskog i hrvatskog naroda. Iako se odluke donose koncenzusom, svaki kabinet u Predsedništvu BiH predlaže generale iz reda naroda kojem pripada.

Ukoliko bi, recimo, Borjana Krišto i Željka Cvijanović pobedile na izborima, na čelu Zajedničkog štaba OS BiH bi sedela dvojica generala koji bi bili pod kontrolom SNSD-a i HDZ-a BiH. Dodatni problem predstavlja činjenica što bio u narednom periodu na poziciji načelnika ZŠ OS BiH trebao biti oficir iz Republike Srpske.

Diplomatija 

Prvi potez Borjane Krišto, reći će nedavno HDZ-u i Janezu Janši blizak analitičar Darko Mršić, mora biti smena Martine Mlinarević, ambasadorice BiH u Pragu.

Ona je jedna od trinaest ambasadora iz reda hrvatskog naroda koje imenuje Predsedništvo BiH na predlog člana Predsedništva iz reda hrvatskog naroda. Mlinarevićeva je bila izbor Željka Komšića. Isti kabinet je predložio i Danku Savić za ambasadoricu u Madridu, Vanju Filipovića za ambasadora u Londonu, Svena Alkalaja za ambasadora u UN-u …

Kada je u, u mandatnom periodu 2014-2018. Dragan Čović bio član Predsedništva iz reda hrvatskog naroda, za konzula u SAD-u je, recimo, bio predložen Ivan Šušnjar. Nije dobio zeleno svetlo iz Vašingtona. Kolumnista nacionalističkog portala Poskok je, potom, delegiran za ambasadora u Pragu. Ali ni tu nije dobio agreman.

Dakle, u slučaju pobede Borjane Krišto, najmanje dve trećine ambasaodra BiH bi slušalo upute Milorada Dodika i Dragana Čovića.

Raspuštanje Doma naroda PSBiH

“Dom naroda Parlamentarne skupštine BiH može raspustiti odlukom Predsedništva ili samog Doma, pod uslovom da je odluka Doma o raspuštanju doneta većinom koja uključuje većinu delegata iz reda najmanje dva naroda, bošnjačkog, hrvatskog ili srpskog”, navedeno je u Ustavu BiH.

Ovo pitanje dalje je regulisano Poslovnikom o radu Predsedništva BiH.

No, ključni je sam način donošenja odluke.

“Predsedništvo nastoji konsenzusom doneti odluku o raspuštanju Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine. Ako se ne postigne konsenzus, dva člana Predsedništva ipak mogu raspustiti Dom”, navedeno je u Poslovniku.

Ukoliko, recimo, HDZ i SNSD ne budu imali većinu u Domu naroda PS BiH, manevrima u NSRS-u ili Klubu Hrvata Doma naroda FBiH, Borjana Krišto i Željka Cvijanović bi, u slučaju da pobede, mogle raspustiti Dom naroda PS BiH bez obzira na protivljenje člana Predsedništva BiH iz reda bošnjačkog naroda.

Na taj bi način bila obezglavljena Parlamentarna skupština BiH, a povlačenjem dve članice iz Predsedništva BiH, nijedna institucija BiH više ne bi postojala.

Mandatar za saziv Veća ministara BiH

“Predsedništvo BiH će imenovati predsedavajućeg Veća ministara BiH koji će preuzeti dužnost po odobrenju Predstavničkog doma PS BiH”, piše u Ustavu Bosne i Hercegovine.

Imenovanja mandara nema među ovlastima Predsedništva BiH na koje se može izjaviti vitalni nacionalni interes. To znači da za imenovanje predsedavajućeg Veća ministara BiH nije potreban koncenzus.

U praksi to znači ovo. Ukoliko u Predsedništvo BiH uđu Željka Cvijanović i Borjana Krišto, HDZ BiH bi, s obzirom na princip rotacije, dobio predsedavajućeg Veća ministara BiH.

SNSD bi, takođe, bio neizbežan u procesu formiranja vlasti na nivou BiH. No, ukoliko, recimo, Borjana Krišto izgubi od Željka Komšića, u tom bi slučaju Predsedništvo BiH, bez obzira na rezultat u utrci za člana Predsedništva BiH iz reda bošnjačkog naroda, moglo imenovati mandatara koji ne bi bio iz HDZ-a BiH. U

koliko, u tom slučaju, opozicione partije iz RS-a, budu u Predstavničkom domu PS BiH imale pet zastupnika, to bi značilo da je moguće formirati Veće ministara bez HDZ-a i SNSD-a.

Obraćanje UN-u

U septembru svake godine predsedavajući Predsedništva BiH se obraća Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. S obzirom na mehanizam rotacije, članu Predsedništva BiH iz reda srpskog naroda nikada nije predsedavajući u septembru, što znači da se član Predsedništva BiH nikada neće obraćati na Generalnoj skupštini UN-a.

Proteklih godina, Generalnoj skupštini UN-a su se uvek, u ime BiH, obraćali članovi Predsedništva BiH iz reda bošnjačkog i hrvatskog naroda. Ukoliko pobedi Borjana Krišto, ona bi se u septembru naredne godine obraćala Generalnoj skupštini UN-a.