BIH: Korpa sve teža, a novčanici sve tanji, gorivo poskupi deset feninga, u prodavnicama sve skoči za pola marke 1

Litar mleka je juče bio marku i sedamdeset, danas je dve marke. Litra ulja je gotovo sedam maraka. Pakovanje toalet papira koje traje dve nedjelje je deset maraka. Gorivo više ne smem ni da gledam, jer znam: ako ono poskupi deset feninga, u prodavnicama će sve da poskupi bar pola marke, kaže za Oslobođenje kaže Banjolučanka Nina Tatić.

N

 

Ona je jedna od mnogih koja ne zna kako da se bori sa svakodnevnim poskupljenjima. Pre godinu je, kaže, u lokalnom marketu za stotinu maraka mogla da kupi “tri kese robe”, a sad jedva da napuni jednu.

„Godinama kupujem u istoj mesnici i pre nekoliko dana sebi nisam mogla da dođem kad sam videla koliko sam zapravo malo mesa uzela za 50-60 maraka. Sada je riba jeftinija od mesa. Kako je moguće da je kilogram pastrmke jeftiniji od kilograma pilećeg belog mesa? Ne znam da li će ovo ikada stati, ali znam da bismo mi mogli ako ovo ne prestane“, kaže Nina Tatić, javlja Oslobođenje.

I zaista – prema podacima Saveza sindikata Republike Srpske, sindikalna potrošačka korpa u maju ove godine iznosila je 2.200 KM. Prosečna plata je ovu korpu pokrivala samo – do pola. Porodice u Srpskoj najviše novca u maju su trošile na prehranu (952 KM), potom za stanovanje i komunalne usluge (581 KM), te za tekuće održavanje domaćinstva (113 KM).

„Nabavka obuće i odeće u maju koštala je 159 KM, higijena i njega zdravlja 95 KM, prevoz 200 KM, te obrazovanje i kultura 85 KM. Prosječna neto plata u RS-u isplaćena u maju iznosi 1.105 KM i veća je za 11 KM u odnosu na prosječnu neto platu isplaćenu u aprilu“, podaci su Saveza sindikata RS-a.

U Federaciji još skuplje

Sindikalna potrošačka korpa koju je Savez samostalnih sindikata Bosne i Hercegovine izračunao za mart 2022. iznosi 2.448 KM i ona je za 342 KM skuplja od sindikalne potrošačke korpe u istom mesecu prošle godine.

Prosečna plata isplaćena u Federaciji BiH za januar iznosila je 1.045 KM i to je ujedno poslednji podatak objavljen od Federalnog zavoda za statistiku. Pokrivenost sindikalne potrošačke korpe prosečnom platom je 43,18 posto.

Za vlast zime nema. U Republici Srpskoj se prave da ovaj problem i ne postoji. Sa druge strane, federalni premijer Fadil Novalić kaže kako je inflacija trenutno najveći ekonomski izazov svugde u svetu. On dodaje da je jedan od najvećih prioriteta Vlade FBiH ublažavanje njenih posledica.

„Pre nekoliko dana sam predložio i Vlada je prihvatila moju inicijativu da izradimo program pomoći kategorijama stanovništva koje su posebno pogođene inflacijom. Program ćemo sprovoditi kao dodatne intervencije uz mere koje već daju rezultate. Naravno da građani traže i moraju dobiti adekvatan odgovor vlasti na ove teške izazove, ali vlade entiteta su limitirane. Za građane mnogo toga zavisi od odluka sa nivoa države, gde se odlučuje o eventualnim promenama PDV-a i ukidanjima akciza“, kazao je Novalić.

Bilo bi, dodaje on, svrsishodno da se na državnom nivou donesu odluke o privremenom smanjenju PDV-a na neke od osnovnih životnih namirnica i lekova. Isto tako, on podržava svako rasterećenje i ublažavanje udara na budžete građana kada su u pitanju cene goriva, ali o tome se odlučuje na nivou BiH.

„Mi i dalje ograničavamo marže za osnovne životne namirnice, naftu i naftne derivate. Naša Federalna uprava za inspekcijske poslove danonoćno kontroliše sprovođenje tih Vladinih odluka kako bi se sprečilo ekstraprofiterstvo. Od početka ove godine do sredine juna inspektori su u FBiH izdali više od hiljadu prekršajnih naloga sa ukupnom kaznom od skoro milion maraka“, istakao je Novalić.

Hrana sve više poskupljuje

U strukturi potrošačke korpe iz godine u godinu povećava se učešće prehrane, što samo potvrđuje činjenicu da sve više novca dajemo za hranu. Zaštitnici prava potrošača potvrđuju da je, nažalost, ono osnovno mnogima postalo luksuz, te da se odriču svega da bi preživeli.

„Poskupljenjima kraja očigledno nema. Nije kriza pogodila samo BiH već sve zemlje sveta, a mi mnogo teže prolazimo kroz sve ovo, jer smo veoma siromašni. Svi artikli su skuplji od 30 do 50 odsto, u zavisnosti i od opštine do opštine, negde su razlike i veće. Neke druge zemlje su imale bolje socijalne programe, a kod nas je najugroženija kategorija još ugroženija“, rekla je izvršna direktorka Udruženja za zaštitu potrošača Don iz Prijedora Murisa Marić.

Ekonomista Aleksandar Ljuboja ističe da se nestabilnost tržišta može očekivati i dalje, jer je trenutna situacija u svijetu otvorila mogućnosti monopolistima da diktiraju i rade ono šta žele.

„Multinacionalne kompanije su svesne činjenice da one poseduju linije snabdevanja i sve resurse za proizvodnju. Promena klimatskih uslova uticala je na biljnu proizvodnju koja je osnov i za stočarstvo, tako da su poplave i suše pojedine zemlje dovele u poziciju da nema dovoljnih količina žitarica, krmnog bilja, pa i kafe. Na tržištima gdje nedostaju sve vrste robe nestabilnost je velika, jer se monopolisti igraju celim svetom“, istakao je Ljuboja.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.