CGO: Insisitiranje na hitnosti Temeljnog ugovora sa SPC vodi polarizaciji, nužan konstruktivan dijalog

Skupštinu Crne Gore trenutno čeka, ističu, rešavanje ključnih pitanja za deblokadu pravosuđa, a samim tim i puta Crne Gore ka EU.

„Ovakvim otvaranjem teme Temeljnog ugovora, insistiranjem premijera na hitnosti njegovog potpisivanja, jača se polarizacija u društvu, a ne doprinosi pomirenju i dinamiziranju evropeizacije koje premijer najavljuje kao posledicu ovog procesa”, stoji u saopštenju koje potpisuje Petar Đukanović, programski direktor CGO.

Pitanje Temeljnog ugovora sa SPC mora biti rešeno, navode. No, radi punog legitimiteta ovog ugovora, proces usaglašavanja njegove sadržine morao bi, usled osetljivosti pitanja koja tretira, biti praćen širim i transparentnijim konsultacijama umesto neobjašnjivim ubrzanjem procedura.

„U te konsultacije treba uključiti i referentne stručnjake za predmetna pitanja, prvenstveno predstavnike akademske i naučne zajednice u Crnoj Gori, kao i civilnog društva. Tako bi se definisanje njegove sadržine, umesto na političkim, zasnivalo na empirijskim zaključcima primerenim građanskom konceptu države Crne Gore“.

Vlada Crne Gore je zvanično objavila nacrt ovog ugovora, ograničavajući time mogućnost, ukazuju, da se o njegovoj sadržini nastavi spekulisati u javnosti i medijima, i to je dobro. Ali, to bi morala biti samo prva faza u istinski temeljnom pristupu ovom pitanju.

U poređenju sa prethodnim nezvaničnim verzijama tog ugovora, postoje određene formulacije iz kojih se čita da je prepoznat deo ranije izloženih kritika. Međutim, i u ovom najnovijem nacrtu Ugovora ostavlja se prostor za uvođenje veronauke u javne škole.

U drugom stavu člana 16, ukazuju, stoji: “Pravоslavna verska nastava u javnim škоlama mоže se regulisati u skladu sa pravnim pоretkоm države“.

Na drugoj strani, poznato je da Opšti zakon o obrazovanju i vaspitanju zabranjuje religijsko delovanje u javnom školstvu.

Jasno je da se ovakvom odredbom pravi osnov za mogućnost pokretanja izmena zakonskih rešenja a kako bi se stvorile pretpostavke za uvođenje veronauke.

Dokaz da se u normiranje ovog pitanja u slučaju SPC-a ušlo nepromišljeno govori i to da se obaveza informisanja starešina ne svodi samo na obaveštavanje nadležnog arhijereja u slučaju pokretanja krivičnog postupka, već i u slučaju pokretanja prekršajnog postupka

“U malom multietničkom i multikonfesionalnom društvu, kakva je Crna Gora, važno je da se religijsko obrazovanje sprovodi na način da se deci omogući upoznavanje sa različitim religijskim tradicijama u cilju međusobnog upoznavanja, približavanja i razumevanja.

To znači da u škole treba vratiti i osnažiti građansko obrazovanje koje doprinosi razvoju kritički orijentisanih i aktivnih građana koji oblikuju dalje demokratsko društvo zasnovanog na kulturi ljudskih prava”.

Svako, u svoje slobodno vreme, van škole, može nesmetano da upražnjava versku nastavu u skladu sa vlastitim potrebama i okviru svoje verske zajednice, navode iz CGO.

Iako je, tvrde dalje, i prethodnim ugovorima sa drugim verskim zajednicama predviđena obaveza državnih vlasti da po pokretanju krivičnih procedura protiv sveštenstva obaveštavaju starešine verskih zajednica, što se namerava učiniti i sa ovim ugovorom, to kao obaveza nikada nije zaživelo.

„U odnosu na druge temeljne ugovore koji nemaju dejstvo međunarodnih, treba imati u vidu da je to u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku (ZKP). Stoga se ove odredbe moraju revidirati  i u postojećim ugovorima i obrisati iz nacrta ugovora sa SPC“, a na šta je CGO i ranije ukazivao.

Dalje, dokaz da se u normiranje ovog pitanja u slučaju SPC-a ušlo nepromišljeno govori i to da se obaveza informisanja starešina ne svodi samo na obaveštavanje nadležnog arhijereja u slučaju pokretanja krivičnog postupka, već i u slučaju pokretanja prekršajnog postupka.

„Ukoliko bi se ova odredba, koja ne postoji u ugovorima sa drugim verskim zajednicama, zaista primenila to bi značilo da bi vlasti bile dužne obaveštavati starešine SPC i o trivijalnim slučajevima, poput postupaka usled saobraćajnih prekršaja, što verovatno ipak ne postoji kao namera“.

U malom multietničkom i multikonfesionalnom društvu, kakva je Crna Gora, važno je da se religijsko obrazovanje sprovodi na način da se deci omogući upoznavanje sa različitim religijskim tradicijama u cilju međusobnog upoznavanja, približavanja i razumevanja. To znači da u škole treba vratiti i osnažiti građansko obrazovanje

CGO smatra da je zabrinjavajuće da se politički život u Crnoj Gori nastavlja vrteti isključivo oko pitanja religije umesto demokratizacije i evropeizacije.

“Jako je opasna, po građanski karakter društva, tendencija da se za političke odluke na konsultacije ide kod crkvenih poglavara samo zato što neko ceni da iz toga može profitirati sakupljanjem političkih poena.

Religijske zajednice treba konsultovati kad su u pitanju politike kojima se uređuje zaštita verskih prava i usko vezana pitanja, ali ostale sfere političkog odlučivanja i uređivanja odnosa u društvu trebalo bi da se zasnivaju na objektivnim i racionalnim procenama efekata po opšte dobro, a ne na dogmi bilo koje religije”.