Crna Gora i Ukrajina potpisuju dokument o desetogodišnjoj saradnji: Šta piše u sporazumu?

Ovaj dokument odnosi se na podršku u slučaju oružanog napada, ulaganje u odbrambenu industriju, obaveštajnu saradnju kao i obnovu ratom razorene Ukrajine, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Sličan sporazum sa Ukrajinom do sada je potpisalo tridesetak zemalja, uglavnom članica NATO.

Potpisani sporazum na kraju treba da potvrdi Skupština Crne Gore na čijem je čelu Andrija Mandić, koji je glasao protiv rezolucije kojom se osuđuje ruska invazija na Ukrajinu 2022.

Skupština, na primer, duže od osam meseci ne stavlja u proceduru predlog o učešću Vojske Crne Gore u misiji vojne pomoći Evropske unije za podršku Ukrajini.

U proceduru nije stavljena ni odluka o učešću u sličnoj misiji podrške Ukrajini koju organizuje NATO.

Crna Gora je članica NATO i kandidat za članstvo u EU.

‘Jasna politička i institucionalna podrška Ukrajini’

Sporazum je odobrila Vlada Crne Gore 8. maja, nakon višemesečnih pregovora u kojima je učestvovalo 14 ministarstava, Direkcija za zaštitu tajnih podataka i Agencija za nacionalnu bezbednost.

Savetnik premijera za bezbednost Todor Goranović – koji je predvodio crnogorsku delegaciju – za Radio Slobodna Evropa kaže da sporazum predstavlja „važan iskorak“ u jačanju odnosa dve države „u vremenu izazova za evropsku i globalnu bezbednost“.

„Na ovaj način Crna Gora potvrđuje jasnu političku i institucionalnu podršku Ukrajini, u skladu sa svojim spoljnopolitičkim prioritetima – članstvu u Evropskoj uniji… demonstrirajući nameru da bude odgovoran deo šire evropske koalicije solidarnosti sa Ukrajinom.“

Naime, Crna Gora je od početka ruske invazije 2022. pružila Ukrajini vojnu pomoć od 11,3 miliona evra i procentualno prihvatila najviše ukrajinskih državljana.

Šta piše u sporazumu?

Dve države se sporazumom obavezuju na konsultacije u slučaju značajne eskalacije trenutne agresije ili budućeg ruskog oružanog napada na Ukrajinu.

„Crna Gora će pružiti pomoć Ukrajini.. koja može uključiti brzu i kontinuiranu političku, bezbednosnu, vojnu, humanitarnu i ekonomsku pomoć; postizanje dogovora o uvođenju ekonomskih i drugih sankcija Ruskoj Federaciji…“

Crna Gora je u potpunosti usaglašena sa evropskom sankcijama prema Rusiji.

Sporazum predviđa i saradnju u odbrambenoj industriji, koja bi bila usmerena ka „obostranoj komercijalnoj i političkoj koristi“.

„Crna Gora će razmotriti mogućnosti za izdvajanje finansijske podrške razvoju odbrambene industrije Ukrajine, putem ulaganja u proširenje kapaciteta, nabavku materijala za municiju i ukrajinskih odbrambenih proizvoda za potrebe Oružanih snaga Ukrajine“.

Rusija treba da snosi pravnu odgovornost za rat jer bi to, ističe se u dokumentu, moglo uticati na njeno uzdržavanje od budućih napada.

Dve zemlje dele i uverenje o potrebi uspostavljanja tribunala kako bi se osigurala odgovornost za zločin agresije protiv Ukrajine.

Osim pravne, Rusija treba da snosi i finansijsku odgovornost za dugoročnu obnovu Ukrajine zbog nanete štete.

„Ruska suverena imovina na teritoriji Crne Gore, u skladu sa Zajedničkom vanjskom i bezbednosnom politikom EU, biće blokirana dok Rusija ne nadoknadi štetu, gubitke i povrede koje je prouzrokovala“, navodi se u tekstu Sporazuma.

Pomoć za obnovu Borodjanke

Jedan od konkretnih koraka predviđenih sporazumom biće saradnja na obnovi Ukrajine.

Naime, na crnogorskim vlastima je bilo da odaberu grad ili region sa kojim žele da uspostave saradnju u cilju njegove obnove ili reforme.

Dogovoreno je da to bude Borodjanka.

Grad se nalazi oko 60 kilometara od Kijeva i teško je oštećen na početku ruske invazije na Ukrajinu.
Na srušenoj zgradi u ovom gradu novembra 2022. osvanuo je mural britanskog uličnog umjetnika Banksyja.

Mural prikazuje gimnastičarku koja izvodi stoj na gomili betonskih ruševina.

Dve države obavezale se se i na produbljivanje obaveštajne i kontraobaveštajne saradnje u cilju sprečavanja subverzivnih aktivnosti Rusije i drugih neprijateljskih aktera.

Obavezuju se i na suprotstavljanje zlonamernoj propagandi i kampanji širenja dezinformacija koje utiču na nacionalnu bezbednost.

Kampanja proruskog portala protiv dolaska Zelenskog

Najava dolaska ukrajinskog predsednika izazvala je seriju tekstova na portalu IN4S, koji koristi retoriku blisku ruskoj propagandnoj mašineriji, upozorio je Digitalni forenzički centar (DFC).

Među spornim naslovima su „Psi rata dolaze u Crnu Goru: Zašto je neonacista Zelenski dobrodošao u Podgoricu“ i „Hoće li Podgorica poći stopama agresivne manjine sa Cetinja“.

U tekstovima se ističe da je Zelenski od zemlje napravio „grobnicu slobode“ i pravoslavlja, dok se Podgorica poziva da ne bude grad „mrtvog glasa“, već „simbol građanskog otpora“, piše DFC.

„Narativi koji se plasiraju kroz pomenute tekstove portala IN4S se oslanjaju na obrasce karakteristične za ruski ekosistem propagande, koji dehumanizuje ukrajinski narod i prikazuje ga kao nacistički“.

Iz DFC-a ocenjuju da retorika proruskog portala predstavlja primer zapaljivog govora koji može dodatno podstaći društvene tenzije i ugroziti javni red i mir, posebno u kontekstu najavljene posjete.

Od početka rata u Podgorici je održano više skupova podrške Ukrajini a kontinuirana podrška stizala je sa Cetinja.

To je jedini grad na svetu u kome su prvih stotinu dana od početka ruske agresije svakodnevno održavane šetnje podrške Ukrajini, a potom svakog 24. u mesecu.

Zelenskog očekuju u Crnoj Gori

Da bi predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski uskoro mogao posetiti Crnu Goru i potpisati sporazum kazao je 9. maja predsednik države Jakov Milatović.

Iako datum nije zvanično potvrđen, pominje se 15. maj. No, za tad se pominje i mogućnost njegovog susreta u Istanbulu sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Zelenski bi dan kasnije, 16.maja kako se očekuje, trebalo da bude u susednoj Albaniji, na samitu lidera Evropske političke zajednice.