Danijel Server: Šta je pogrešno sa američkom politikom na Balkanu? 1Foto: snapshot Youtube

Vašington šalje čudne signale na Balkan, ocenjuje Danijel Server, profesor Škole naprednih međunarodnih studija Univerziteta „Džons Hopkins“ u članku za peacefare.net.

Podržao je, ukazuje, odluku visokog predstavnika međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Kristijana Šmita kojom se uvodi postizborna promena u načinu na koji glasovi određuju ishode. Ovo favorizuje etnonacionalističke političke partije koje su povezane sa Moskvom.

Amerikanci otkazuju kosovske ministarske posete sa američkim zvaničnicima.

Vašington želi da kosovski premijer odloži insistiranje na kosovskim registarskim tablicama u severnim opštinama sa srpskom većinom, bez uveravanja da će dalje odlaganje doneti poštovanje.

Sve ovo deluje nepovezano, možda čak i nasumično i nevažno. Nije ni jedno ni drugo.

Sve je o Beogradu

Ovde je prolazna linija Beograd. Američki predsednik Džozef Bajden je bio snažan pristalica borbe Kosova za oslobođenje od Srbije. Ali on je odavno odlučio da je Beograd teška kategorija na Balkanu.

Svedočio sam pred njim u Senatu pre više od 15 godina. On je jasno stavio do znanja da podržava ulazak Srbije u proces pridruživanja EU verujući da će to ograničiti Beograd da krene u evropskom pravcu.

On i njegova Bela kuća su sada delegirali odgovornost za Balkan na Stejt department. Tamo ključni igrači veruju da je predsednik Srbije Vučić ozbiljno posvećen procesu pridruživanja EU i takođe ozbiljno zabrinut za dobrobit Srba u susednim zemljama. Pacifikovanje Srbije postalo je cilj američke politike.

Pre dva dana specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan primio je u Vašingtonu srpskog diplomatu (Vladimir Božović) koji je iskoristio priliku za izrazito nediplomatske komentare o Crnoj Gori, članici NATO-a koja je pretrpela dugotrajnu političku nestabilnost. Stejt department navija za Vučićevu nepotrebnu i podeljenu Inicijativu za Otvoreni Balkan.

Šteta što nije tako

Malo je dokaza da je Vučić ozbiljan po pitanju EU. Srbija je poslednjih godina ostvarila napredak u primeni tehničkih zahteva ackuis communautaire. To je lakši deo kvalifikacija za pristupanje EU. Teži deo je ispunjavanje kriterijuma iz Kopenhagena. To uključuje demokratske institucije, slobodne medije, nezavisno sudstvo, vladavinu prava i otvorenu, tržišnu ekonomiju.

Srbija je postigla mali napredak u ovim oblastima, a u nekima se vratila nazad. Takođe nije uspela da uskladi svoju spoljnu politiku sa politikom EU, posebno, ali ne samo u vezi sa sankcijama Rusiji.

O Srbima koji žive u susednim jurisdikcijama, Vučićevi poslušnici zagovaraju ono što nazivaju „srpskim svetom“.

Da, to je baš kao slogan „ruski svet“ koji je naveo Moskvu da napadne Ukrajinu.

Vučić je tražio i u velikoj meri postigao dominaciju nad srpskim zajednicama na Kosovu, u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. U sve tri, ruski „hibridni rat“ pomaže Srbiji da se zalaže za de facto ako ne i de jure podelu. Vučić ima za cilj da ograniči autoritet državnih struktura svojih suseda i stvori srednji nivo vlasti u kojoj dominiraju Srbi. To je ono o čemu se zapravo radi u vezi sa registarskim tablicama.

Nova linija podele u Evropi

Amerika se posle završetka Hladnog rata nadala celoj i slobodnoj Evropi. To se neće dogoditi uskoro. Evropa se deli između sfere NATO-a na zapadu i sfere kojom dominiraju Rusi na istoku. Srbija se opredeljuje da ostane u sferi u kojoj dominiraju Rusi, zajedno sa Belorusijom i onim što Moskva može da zadrži u Ukrajini, Moldaviji i Gruziji.

Beograd se, takođe, nada da će održati cilindar fondova za pristupanje EU koje dobija od Brisela. To bi trebalo da finansira pripreme za eventualno članstvo, ali Srbija to koristi da podstakne ekonomiju kojom dominira država.

Nivo vlasti u svojim susedima koji kontrolišu Srbi biće posebno koristan Moskvi. Rusi će ga koristiti da destabilizuju sadašnje i buduće članice NATO-a. To će dalje proširenje Alijanse učiniti rizičnom aferom.

Loše zamišljeno i loše izvedeno

Dakle, šta nije u redu sa politikom Vašingtona na Balkanu? Loše je zamišljena jer je zasnovana na pogrešnim pretpostavkama o evropskim ambicijama Srbije i njenim aktivnostima u jurisdikcijama susednih država. Američka politika se takođe loše sprovodi.

Nema izgovora za promenu pravila prebrojavanja glasova posle izbora ili nepriznavanje “srpskog sveta“ zbog opasnosti koju predstavlja za susede Srbije i potencijalne saveznike SAD.

SAD treba da se vrate balkanskoj politici koja bi podržavala suverenitet i teritorijalni integritet svake od balkanskih država, kao i poštovanje ljudskih prava njihovih građana. To bi trebalo da uključi i njihovo pravo da demokratski, bez mešanja Beograda, odluče na kojoj strani nove linije koja deli Evropu biraju da budu.

Možemo se nadati da će Srbija promeniti mišljenje o savezništvu sa Rusijom, ali za to će biti potrebno strateško strpljenje, a ne pacifikovanje Beograda.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.