Đukanović: Budućnost KAP-a je u zelenom aluminijumu iz sopstvene zelene struje

Bilo kakva strategija za obnavljanje proizodnje primarnog aluminijuma u KAP-u i u Crnoj Gori, navodi, morala bi uključivati i izvor sopstvene električne energije, pre svega zelene energije, i naravno hidroelektranu, prenosi portal bizniscg.me. 

“Naime, u budućnosti će rasti potražnja i cena za zelenim aluminijumom, dobijenim iz zelene energije”, kaže Đukanović. Dodaje da za sve “kompanije koje bi se javile eventualno na neki tender, ili neki drugi način, u budućnosti za preuzimanje KAP-a, pa i En+ grupu (rusko-engleska kompanija koja ima kontrolni udeo u ruskom aluminijumskom gigantu Rusal), uslov mora biti garancija za obezbeđivanje energetskog objekta za potrebe KAP-a, kako proizvodnja ne bi zavisila od postojećeg energetskog sistema Crne Gore”.

To bi podrazumevalo, kaže, investiciju u jednu hidroelektranu ili elektranu na gas.

En+ grupa je podseća portal upravljala KAP-om od kraja 2005.  do 2013. nakon toga fabriku je preuzeo UNIPROM group čiji je vlasnik Veselin Pejović.

Zbog ogromne potrošnje električne energije, više nego bilo koja druga industrija, elektrolize  – fabrike za proizvodnju primarnog aluminijuma, su neodržive na duži rok bez ili sopstvenog izvora jefitne energije (iz hidroelektrana ili elektrana na gas), ili dugoročnog ugovora sa distribiterom za isporuku jefitine elektrilne energije, smatra Đukanović.

Navodi, da je KAP imao svoju hidrolektranu, snage oko 200 MW, “recimo da je izgrađena hidroeketrana Komarnica za potrebe KAP-a, celokupna investicija u izgradnju hidroelektrane, od recimo 250 miliona evra, mogla je biti pokrivena iz profita KAP-a samo tokom jedne godine, pri trenutnoj ceni aluminijuma od oko 3000 USD/t, a da KAP proizvodi 120.000 tona primarnog aluminijuma, kao tokom 2007 i 2008. pre Svetske ekonomske krize 2009.

Na pitanje da li je Crnoj Gori potrebna aluminjumska industrija, Đukanović odgovara da svaka država, pa i Crna Gora, može bez elektrolize, tj. proizvodnje primarnog aluminijuma. “U jugoistočnoj Evropi primarni aluminijum proizvode još samo Slovenija, Rumunija i Grčka.Slovenija i Rumunija su prepolovile proizvodnju primarnog aluminijuma, jer te eletrolize nemaju sopstveni izvor energije, a jedino grčki Aluminium of Greece i dalje održava proizvodnju na ranijem nivou, oko 180.000 t/g, jer ima svoju elketranu na gas u krugu fabrike”.

Ipak, ukazuje da sve države u regionu imaju fabrike za preradu aluminijuma, dok uvoze sirovinu za preradu: primarni i sekundarni aluminijum.

“Dobro bi bilo da tako uradi i Crna Gora – da investira u fabrike za preradu aluminijuma. Što bude raznovrsnija prerađivačka industrija to je veći broj kupaca i više izvoznih destinacija, a to omugućava nezavisnost od samo jednog tržišta. Treba težiti da se bar ukupna potražnja za aluminijumskim proizvodima na domaćem tršištu podmiruje iz domaće proizvodnje, a ako ostane i za izvoz tim bolje.Isto važi i za proizvodnju čelika”, naveo je.

Iako, kako je naveo, nema zaintersovanih među poznatim i renomiranim kompanijama za investiranje i eventualno preuzimanje KAP-a, za sve kompanije koje bi se javile eventualno na neki tender u budućnosti za preuzimanje KAP-a, ili na neki drugi način, pa i En+ grupu, uslov mora biti garancija za obezbeđivanje energetskog objekta za potrebe KAP-a, kako proizvodnja ne bi zavisila od postojećeg energetskog sistema Crne Gore.

”To bi podrazumevalo investiciju u jednu hidroelektranu ili elektranu na gas”. Ključno je, dodaje, da se država zaštiti ugovorom uz precizno definisanje uslova i investicija i poslovanja.