Dodiku za sada sigurna samo podrška Šešelja i HDZ-a

Pućdemon, na koga je Dodik je neretko u prošlosti znao da se poziva i pravi paralele s politikom Katalonije u Španiji, danas je zajedno za zastupnicima iz Katalonije u Evropskom parlementu glasao za amandmane koji pozivaju na sankcionisanje Dodika i njegovih saradnika.

Bivši predsednik autonomne zajednice Španije Karls Pućdemon, koji je pre skoro pet godina pobegao iz Španije zbog neuspelog pokušaja regionalne nezavisnosti od 2019. je poslanik u Evropskom parlamentu i živi u Belgiji.

Prema pisanju klix.ba, Katalonci su glasali za sankcije, jer ne žele da se povezuju niti porede s Dodikom ili RS-om, a najviše zbog političkih temelja na kojima počiva secesionizam RS-a.

Za usvojene amandmane koji su podneli zastupnici Pedro Markes, Tonino Picula i Tis Reuten glasala su 504 poslanika, protiv je bilo 93, a 72 su bila suzdržana. EP je pozvao Evropski savet da na sastanku u ponedeljak 21.februara nametne sankcije Dodiku zbog, kako je rečeno, “njegovih koruptivnih aktivnosti, stalne destabilizacije zemlje i podrivanja suverentiteta i teritorijalnog integriteta BiH”.

Za razliku od Pućdemona iskrenu podršku Dodiku dali su za sada jedino lider srpskih radikala Vojislav Šešelj kao i delegacija HDZ u hrvatskom parlamentu. Željana Zovko, poslanica HDZ u EP-u tvrdi da je amandman došao naknadno, te da su glasali protiv jer ovo nije uopšte trenutak kada su takvi potezi korisni. “U BiH treba rešavati problem Izbornog zakona i smirivati tenzije”, zaključila je Zovko.

Za Šešelja je usvojeni amandman u EP koji poziva na sankcije Dodiku “samo novi neprijateljski akt Evropske unije prema celom srpskom narodu”. Uzalud im, kaže, pritisak na Dodika, likovao je Šešelj dodajući da je ovo pritisak na Republiku Srpsku, a posebno pritisak na Srbiju.

“Dodik ne sme odustati od vraćanja nadležnosti. Vraćanje nadležnosti bi bilo u saglasnosti sa Dejtonskim sporazumom. Oduzimanje nadležnosti i njihovim prebacivanjem u Sarajevo prekršen je Dejtonski sporazum”,  kazao je Šešelj za vecernjenovosti.ba.

Srpski predsednik Aleksandar Vučić kao ni rukovodstvo Srbije još nisu reagovali na najavljene moguće sankcije EU protiv Dodika mada je poznat njihov stav od ranije, nakon što su Sjedinjene Države uvele sankcije Dodiku, da “Srbija nije ni srećna, niti misli da su sankcije rešenje i nema nikakve sumnje da Srbija ni u jednoj, jedinoj tački neće saglasiti i neće sprovoditi sankcije protiv pripadnika svog naroda, ali i predstavnika srpskog narod u BIH i RS”.

Ovakav stav se može očekivati i od dela srpske opozicije koji su do sada otvoreno podržavao Dodika i nijednom nije osudio njegove postupke koji idu u pravcu rušenja ustavno pravnog poretka BiH.

Evroparlamentarci iz četiri političke grupe, podsećamo, odlučno su osudili postupke člana Predsedništva BiH Milorada Dodika, pozivajući na promenu “strategije pomirenja” EU prema njemu. Nagrađivanje secesionističke politike, ukazali su, šalje razorno pogrešan signal bosanskohercegovačkim političarima, građanima i celoj regiji.

Pozvali su da i države članice EU  slede primer Sjedinjenih Američkih Država i uvedu sankcije Dodiku.

“Mi, poslanici u Evropskom parlamentu, odlučno osuđujemo opasne podele koje su u toku od člana Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorada Dodika, a koje predstavljaju namerni pokušaj podrivanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta BiH kao i njenog ustavnog poretka te drugih odredbi Dejtonskog mirovnog sporazuma”, navodi se u saopštenju.

Implementacija svih projekata i pomoći koje finansira EU za i unutar Republike Srpske, uključujući makrofinansijsku pomoć i finansiranje IPA III, treba hitno biti predmet temeljnog preispitivanja, s ciljem da se odmah zamrzne direktno i indirektno finansiranje koje bi koristilo vlasti ovog entiteta.

Nadalje, pozivaju EU da osigura da se slobodni i pošteni izbori održe u oktobru 2022. i izražavaju punu i snažnu podršku Kancelariji visokog predstavnika (OHR).